КИША КАО ОРУЖЈЕ

фото: unsplash / saikiran-kesari

ОВЛАДАВАЊЕ КЛИМОМ ЗАРАД РАТА

У последњих неколико деценија, а нарочито у годинама иза нас, у глобалном јавном дискурсу све је присутнија тема климатских промена. Почевши од инструментализованог активизма „Гринписа“, преко председничке кандидатуре Ала Гора и његовог инсистирања на теми глобалног загревања. Значај ове теме је временом резултирао тиме да „зелена агенда“ прошле године буде укључена у стратешки документ Светског економског форума – „Велики ресет“, као један од мотора покретача четврте индустријске револуције. С друге стране, и мимо очију јавности ова тема не побуђује само истраживање о утицају климе на човека већ и о утицају човека на климу. Посебно у домену савременог ратовања

Потресне слике из чешких села Бжецлав и Ходоњин након пустоши коју је за собом оставио несвакидашњи торнадо, као и оне које долазе са Западне обале САД где температура ваздуха прелази и 50 степени Целзијуса, још једном су подсетиле на разорну моћ природе и потенцијал који временски услови имају на широк опсег људске свакодневице. Такве, све учесталије природне непогоде довеле су до серије истраживачких пројеката који за циљ имају покушај овладавања природним силама, као поља у којем човек још није успео да успостави своје технолошко преимућство.
Зачеци истраживања утицаја на климу налазе се у једном од најранијих патената повезаних с климом, регистрованим 1891. године, под називом „Метода стварања кише“, који је изумео Луис Гатман из Чикага. Његов, за данашње прилике, примитиван изум је дизајниран тако да произведе кондензацију у атмосфери користећи течни гас угљене киселине на начин да доведе до стварања кишног облака. Даље, његов патент је подразумевао могућност да се гас угљене киселине складишти у одговарајућој посуди или бурету, напуњеним барутом или експлозивом који би на одређеним висинама експлодирали, проузрокујући падање кише. Поред овог патента, развој инструмената с могућношћу утицаја на климатске услове бележи још један изум из 1917. године повезан са стварањем интензивних вештачких облака или магле, такође регистрован пред америчким патентним заводом, а који је своју примену пронашао у позоришној и филмској индустрији приликом стварања специјалних ефеката.
Светски деби и спектакуларну медијску промоцију, употреба климатског оружја доживела је за време Вијетнамског рата током кампање Ратног ваздухопловства САД, које је, у до тада највећој војној операцији овог типа – „Рука ранча“, посејало облаке Монсантових хербицида и других хемикалија, у циљу уништавања џунгле и стварања обилних падавина на простору Лаоса, Северног и Јужног Вијетнама. Користећи хемикалију познатију као „Агенс оранж“, авиони америчких ваздухопловних снага уништили су више од 20.000 квадратних километара шуме и више од 2.000 квадратних километара усева током 10 година спровођења ове операције и посредно или непосредно проузроковали тешка обољења или смрт више од 400.000 Вијетнамаца. Поред ове употребе хербицида, контроверзу је изазивала и употреба честица које су стварале атипичне обилне падавине, што је довело до жестоке реакције америчке политичке јавности уз често постављано питање, „шта је горе – бацати бомбе или кишу“?
Како су тада извештавали амерички медији, метода „развијена за третирање облака хемикалијама је на крају произвела киселе кише способне да онемогуће рад радарске опреме која се користи за навођење ракета земља-ваздух“. Поред ометања противваздушне одбране Северног Вијетнама, програм стварања кише имао је и следеће циљеве: обезбеђивање кише и облака за инфилтрацију јужновијетнамских командоса и обавештајних тимова у Северни Вијетнам; ометање северновијетнамских напада и упада на територију Јужног Вијетнама; измена или прилагођавање кишних дана над Северним Вијетнамом и Лаосом ради помоћи бомбардерским мисијама Сједињених Држава; преусмеравање људства и материјала Северног Вијетнама услед прекидања рута снабдевања, проузрокованих поплављеним и уништеним комуникацијама. Како је тада кратко прокоментарисао један неименовани војни званичник, снаге САД су „покушавале да прилагоде климатске обрасце како би одговарали потребама америчке војске“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *