КАКО ЈЕ РУСИЈА РАСПРШИЛА АМЕРИЧКЕ СНОВЕ

Док је Барак Обама тријумфално објављивао сународницима да је руску економију „разбио у комаде“, данас је и Џоу Бајдену – и не само њему – јасно да је то била фатаморгана. Истовремено, амерички „Њузвик“ пише да је гасовод „Северни ток 2“ пораз САД с далекосежним последицама – чиста Путинова победа и увод у нови распоред снага у свету

Амбасадор Велике Британије у Санкт Петербургу Џорџ Вилијам Бјукенен затражио је у јануару 1917. пријем код руског императора Николаја Другог и посаветовао му да се одрекне престола. Безмало цео месец пре избијања Фебруарске револуције чији су актери убрзо принудили цара да абдицира.
Почетком децембра 1987. један високи совјетски обавештајац тајно се у Лондону срео са својим британским „визавијем“, с којим је годинама размењивао „важне информације“. Обојица су то, дакако, чинила са знањем свог руководства. И Британац му је том приликом „у поверењу“ открио: да је донета одлука о распуштању СССР-а. Три и по године пре него што се та „геополитичка катастрофа“ (оцена Владимира Путина) заиста догодила. Совјетски „007“ био је шокиран. Толико да то што је чуо није пренео тадашњем шефу КГБ-а Владимиру Крјучкову. Зазирао је да би и сам могао бити осумњичен за антидржавно шуровање.
Неколико дана по његовом повратку из Лондона у Јерменији се догодио разоран земљотрес, па је био послат у Јереван да координира деловање специјалних служби. У Москву се вратио почетком фебруара 1988. И доживео нови шок. Крјучков је свом најужем и најповерљивијем кругу саопштио: да је „пала одлука да се распусти СССР“. Крјучков је 1991. био међу „пучистима“ који су покушали да спрече нестанак Совјетског Савеза. А двоструко шокирани недавно се поверио књижевнику и публицисти Александру Проханову…

[restrict]

ПУТИН СТОПАМА ГОРЧАКОВА Један од главних учесника завере против СССР Борис Јељцин постао је први председник републиканске Русије и дочекао да се Бил Клинтон умало не сруши од смеха док му је он причао о улози државе коју води у свету. Само, чини се да су потом уследили догађаји који су учинили да ни мужу Хилари Клинтон, ни осталима који су после њега седели у Белој кући није више до „руског смеха“. Док су се они бавили својим намештаљкама са „спасавањем“ Шиптара и 11. септембром, војним агресијама на Авганистан и Ирак, Сирију и Либију, „арапским пролећима“, државним превратима у Београду и Кијеву… и унутрашњим ђаволштинама које су довеле до тога да шеф државе Доналд Трамп буде покраден на изборима, а да 66 одсто републиканаца више нема ништа против распада САД – Владимир Путин је у тишини поновио подвиг великог руског државника Александра Горчакова.
„Велики кнез“ је, након пораза у Кримском рату, и као министар спољних послова и као председник владе, водио политику немешања у европске зађевице и конфликте. Уз образложење: Русија се усредсређује на себе и своје проблеме…
Путин је своје „усредсређивање“ на унутрашње проблеме извео тако успешно да је осујетио оружане намере Американаца против Јужне Осетије и Сирије, претекао „колективни Запад“ у геостратешкој трци за Крим, преотео им Кину као стратешког савезника, претекао на плану „наоружања будућности“ Американце и НАТО у целини, под санкцијама заменио готово све најважније у чему је руска индустрија зависила од увоза (најфинија микроелектроника, најмоћније турбине, хеликоптерски мотори…), привео самом крају магистрални гасовод „Северни ток 2“, први лансирао вакцину против вируса корона…
И све то успео упркос томе што је са заменом „стратешког увоза“ закаснио десетак година, с дедоларизацијом и тржишним курсом долара – бар 15 година. Толико и с маркирањем (не)пријатељских западних структура у Русији као „страних агената“, а бреше кроз које бежи капитал из земље није како треба затворио ни до данас.

АМЕРИЧКА ФАТАМОРГАНА Још је Барак Обама тријумфално објављивао сународницима да је руску економију „разбио у комаде“, а сада је и Џоу Бајдену јасно да је то била фатаморгана. И не само њему.
Утицајни „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ – којим су Американци усрећили поражене Немце, као и „Шпигл“– објавио је чланак у којем признаје да нема ништа од „европског сна“ да се Русија насуче на непремостиве проблеме што ће Москву присилити да „устукне и да свој поглед поново усмери на Запад“. Објаснио је и зашто су се те наде изјаловиле: „Унутрашњи развој Русије, као и развој њене спољне политике, изазивају емоционално одбацивање у ЕУ и САД јер су задивили и Исток и Запад. Довели су нас до парализе размишљања. Нико не зна шта даље чинити.“ Зато немачко-амерички лист Европској унији и Берлину саветује да упорно преговарају с Русијом и траже заједнички језик и интересне додирне тачке.
А начисто амерички „Њузвик“ пише да је гасовод „Северни ток 2“ пораз САД с далекосежним последицама – чиста Путинова победа и увод у нови распоред снага у свету. Исти лист наводи да се Бајден поводом тог гасовода држао много лошије од Трампа, да је америчким произвођачима течног гаса затворио „кључно европско тржиште“ које је учинио зависним од Москве.
Бивши председнички кандидат – републиканац Тед Круз – отишао је још даље, рекавши: „Ако је тачно ово што се објављује о нагодби Бајдена и Меркелове, то је Путинова геополитичка победа на генерације и генерације унапред и катастрофа за САД и наше савезнике. Председник Бајден се потпуно предао Путину. Одавно знамо да је Бајден био у постељи с Путином, а сада видимо и како се грле.“
Елиту у САД у чије име говори „Њузвик“, а ни Круза, не занима превише што и званични Берлин „Северни ток 2“ сматра својом великом геополитичком победом.
А дошло је и до тога да се у либералном антитрамповском дневном листу „Вашингтон пост“ појави текст у којем се – додуше, не претерано тврдо – указује да је Бајден „сломио“ председника Украјине Владимира Зеленског да се помири са „Северним током 2“ и да за то заслужује импичмент.

НИКАДА ВИШЕ „БЕНЗИНСКА ПУМПА С РАКЕТАМА“ Путин је на време схватио међузависност између богатства САД, светског доларског система и моћи америчких оружаних снага. Зато су протеклих година – као какви манекени нове Русије – и пред очима збуњеног Запада дефиловали: С-400 и С-500, Панцир-С1, крстареће ракете „Калибар“, десетине најмодернијих ратних бродова и подморница, хиперсоничне ракете „Кинжал“, „Авангард“ и „Циркон“, балистички „Сармат“ који САД може да погађа летећи и преко Јужног пола, супертенк „Армата“, путнички авион МС-21 који ће имати верзије и за 150 и за 213 путника…
Наравно, и „Северни ток 2“ и „Турски ток“ и велики гасовод за Кину „Сила Сибира“…
Неки би могли злурадо помислити да Русија саму себе осуђује да „трајно остане бензинска пумпа с ракетама“, али – то је суштински погрешан закључак. Јер удео прихода од нафте и гаса у државном буџету РФ смањио се на 15 одсто. А војна индустрија – и без укључивања у трку у наоружању – увелико вуче технолошку модернизацију целокупне националне економије.
Руска авијација стигла је и до компјутерског моделовања, па је свој најновији борбени авион пете генерације – једномоторни „Шах-мат“ могла изложити на московском авио-салону МАКС-2021 после само годину дана рада на њему, а увешће га у бојеву употребу најкасније до половине 2024. На таквим авионима и Американци раде 10–15 година…
Нимало узгред: тај авион ће у самој Русији вероватно имати ознаку Су-75 јер је његов претходник и званично – Су-57, а у врху компаније „Сухој“ се комбинација бројева 5 и 7 сматра срећном. Додуше, постоје и они који верују да је 57 збир бројева 22 и 35 које носе амерички авиони пете генерације F-22 и F-35… Сматрају да је Су-57 у себи више него успешно сјединио могућности оба америчка конкурента… А „Шах-мат“ ће бити и једносед и двосед. Моћи ће да носи 7,4 тоне ракета и авио-бомби и да лети безмало два пута брже од звука.
Американце и врх НАТО-а брину и „жуљају“ не само она побројана већ и оружја на којима Русија увелико ради („Посејдон“ који ће атомском експлозијом моћи да изазива цунамије, „Буревестник“ који ће имати атомски мотор и моћи да годинама непрекидно лети…).

КАЛИЊИНГРАД КАО „МОГУЋИ ПЕРЛ ХАРБОР“ Начелник штаба британског ратног ваздухопловства, генерал Мајкл Вигстон изразио је забринутост због могућег размештања руских крстарећих ракета у Калињинградској области (граничи се с Пољском и Литванијом) које би његовој земљи могле „приредити Перл Харбор“.
Амерички војни експерт Себастијан Роблин оценио је за „19FortyFive“ да та најзападнија руска област има такав војни потенцијал да ће НАТО – ако ствари крену ка војном сукобу – морати да прибегне њеној „опсади и физичкој окупацији“. Роблин указује да би руске ракете великог домета лансиране из Калињинградске области „представљале болан трн у оку Алијансе“. Истовремено упозорава да би Оружане снаге РФ одатле веома успешно ометале кретање западних ваздушних, морских и копнених снага. И на Балтику и кроз Пољску и Литванију. Роблин скреће пажњу и на руске војне радаре који ће такође представљати велики проблем НАТО снагама јер су толико моћни да и иза хоризонта прикупљају стратешки важне војне и обавештајне податке.
Русија у случају рата цело Балтичко море претвара у простор чију сваку тачку може гађати ракетама. Чак и затворити улаз у Балтик.
Исти је случај и са Црним морем, улаз у које из Босфора „затвара“ обалским ракетним системима с Крима, а целу акваторију (не рачунајући дејства авијације) може непрекидно држати и под унакрсном ватром с полуострва и са своје црноморске обале од Новоросијска до Сочија.
Овако ствари стоје већ годинама па је у септембру 2019. године командант америчког ваздухопловства у Европи Џефри Ли Хариган изјавио да Пентагон има план за пробијање ваздушне одбране Калињинграда.
Министарство иностраних послова РФ је Хариганову изјаву окарактерисало као претњу, а Кремљ и Министарство одбране су саопштили да је Калињинградска област „поуздано заштићена од агресивних планова америчких генерала“.
Главни уредник московског часописа „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски, који је и члан експертског савета при Министарству одбране, сценарио „опсаде Калињинграда“ отворено назива идиотизмом.
На крају, али нимало неважно и узгред: Русија је на поменутом авио-салону МАКС-2021 продала наоружања и војне опреме за 260 милијарди рубаља (преко три милијарде евра), а Александар Михејев, генерални директор њене главне компаније за извоз оружја („Рособоронекспорт“), објавио је да безмало ниједан уговор није закључен у доларима…

[/restrict]

3 коментара

  1. Zaskakująco trafna analiza artykułu Serbów.

  2. Депонија смећа која седи на угљоводоницима може само уништити животе њених грађана који умиру у говнима и сиромаштву

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *