ИЗЛОГ КЊИГЕ

Марио Варгас Љоса
ПОЛА ВЕКА СА БОРХЕСОМ
Лагуна, Београд

Према речима Бранка Анђића, реч је о исповедној књизи у којој Варгас Љоса, осим свог дивљења према Борхесу-писцу, преиспитује и сопствену поетику романописца кроз призму Борхесовог супротног становишта, те да „иако Борхес ћути (сем у два давна интервјуа), књига је својеврстан дијалог два супротна пола схватања књижевности и њене улоге у духовном животу човечанства“. Како истиче сам аутор, ова збирка чланака, предавања, рецензија сведочи о више од пола века ишчитавања писца који је за њега био, откад је прочитао његове прве приче и огледе у Лими шездесетих година прошлог века, неисцрпан извор интелектуалног задовољства.
,,Много пута сам га поново читао и за разлику од оног што ми се дешава с другим писцима који су обележили моју младост, никад ме није изневерио; напротив, свако ново читање обнавља моје одушевљење и срећу, открива ми нове тајне и финесе борхесовског света, тако посебног по својим темама и тако сјајног и отменог у изразу. […] Лепота и интелигенција света који је Борхес створио помогле су ми да откријем сопствена ограничења, а савршенство његове прозе да постанем свестан колико је несавршена моја. Биће да сам зато увек читао – и читам – Борхеса не само са узбуђењем које побуђује велики писац, већ и са извесном неодређеном носталгијом и осећањем да ће ми нешто од тог блиставог свемира проистеклог из његове маште и од његове прозе остати заувек недоступно, ма колико му се дивио и у њему уживао. […] Шака књига које је написао, увек кратких књига, савршених као прстен, где се стиче утисак да им ништа не недостаје нити да има сувишног, имала је и има огроман утицај на писце шпанског језика“, наводи поред осталог Љоса у предговору своје књиге.

Проф. др Предраг Пузовић
СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Православна реч, Нови Сад

Двојезична монографија на српском и енглеском језику са преко 1.000 колор фотографија представља кратак преглед историје СПЦ од времена Светог Саве до савременог доба а обухвата и најновије догађаје. Аутор, професор на Богословском факултету у Београду, успео је да представи кључне догађаје и појаве из црквеног и народног живота Срба. Равномерно су заступљене све епохе. Ову књигу чини драгоценом то да је у њој представљен најновији живот цркве: последњи патријарси, трагични догађаји који су пратили распад земље (деведесете године XX века), судбина цркава и манастира на Косову и Метохији, Српска црква у расејању – у европским земљама, Америци и Аустралији.

Нагиб Махфуз
ДЕЦА НАШЕ УЛИЦЕ
Агора, Београд

Реч је о је роману који нуди развијену алегоријску слику мита о стварању света и ширењу града као универзалне метафоре цивилизације. У минуциозно разрађеном пентаптиху Нагиб Махфуз, овенчан 1988. Нобеловом наградом за књижевност, открива нам своје поимање историје човечанства као утопијске фантазије о изгубљеном рају. Описујући политику као централну осу укупне људске праксе, аутор нас доводи до смеле и, за многе, грешне мисли да су све религије једнаке. Наука је наследница вере у неизвесној потрази за савршеним моделом светског поретка. Повест нашег шора, тог светог јајета из ког се легу нови и нови крајеви града, циклична је: изабрани појединац улази у свет насиља и разврата и тријумфује у борби против неправедне силе. Време пролази, свет опева спаситељеве подвиге, али заборавља лекцију и наново тоне у насиље и разврат. Деца наше улице су епопеја с поруком да неправди мора доћи крај, као што после ноћи долази дан. Овим филозофским романом Махфуз поставља пред националне вође са средине двадесетог века питање да ли желе да стварају друштво правде и слободе или беде, изнуде и мафијашких кланова. Због овог романа Нагиб Махфуз је био жртва атентата од чијих последица је неколико година касније и умро. Превео са арапског Српко Лештарић.

Тихомир Р. Ђорђевић
ПРИРОДА У ВЕРОВАЊУ И ПРЕДАЊУ НАШЕГ НАРОДА
Српска књижевна задруга, Београд

Постанак света, небеска тела, планине, појаве, биљке и животиње ‒ цела природа нашла је своје место у нашим народним веровањима и предањима. Њих је помно изучавао и прегледно тумачио академик Тихомир Р. Ђорђевић, етнолог, аутор ове велике енциклопедије живота, и мишљења ‒ на просторима српског народа и Југославије, уз велико познавање светских извора, литературе, периодике и памћења уопште.

Стеван Тонтић
О СРПСКИМ ПЈЕСНИЦИМА
Службени гласник, Београд

У овој књизи се, према речима аутора, налазе есеји које је повремено писао о српским пеесницима, њима придруживши и неколико текстова о песницима који не припадају српској, или не само српској поезији, али су нам, попут духовник сродника, посебно блиски. „Разлози за ту блискост“, истиче Тонтић у предговору своје књиге, „везани су за њихове животне судбине и српску књижевну средину.“
„Ови су есеји настајали у периоду од преко четрдесет година. Писани су у мирнодопским, ратним и избјегличким околностима, чак и у различитим земљама, чиме се може објаснити њихова неуједначеност у погледу цјеловитости сагледавања овог или оног поетског опуса. Али се надам да је у свима препознатљиво моје читање и тумачење пјесничких свјетова“, бележи Стеван Тонтић.

Јанко Вукотић
УСПОМЕНЕ ИЗ ТРИ РАТА
Прометеј (Нови Сад) и РТС издаваштво (Београд)

Сердар Јанко Вукотић сматран је за најуспешнијег црногорског бригадира. Па ипак, одређен је за команданта помоћних снага, названих Источни одред.
Ове успомене писане су у Бјеловару где је Јанко Вукотић био заточен. Дакле, казивања су написана у ропству на основу сећања која су била још свежа, бар када су у питању балкански ратови и Први светски рат. Књига садржи две целине. Уочава се да први до, поред приповедачке, има и историјску вредност, јер писац успомена, док говори о братству Вукотића и његовим истакнутим појединцима, даје и својеврстан пресек историје Старе Црне Горе 18. и 19. века. У другом делу тема су балкански ратови и Први светски рат и овде је хроничар окренут сажетом и прецизном истицању политичких и војних чињеница. Сећајући се догађаја судбоносних за Балкан, а посебно за Србију и Црну Гору у балканским и Првом светском рату, сердар Вукотић бележи до детаља развој догађаја, ток ратних операција од Санџака, Скадра, Брегалнице, па до Дрине, Горажда, Јавора, и Пљевља. То су битке у којима се раме уз раме под јединственом командом и ношене заједничком идејом боре две братске војске Србије и Црне Горе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *