ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милош Црњански
ПРИЧЕ О МУШКОМ
Дерета, Београд

Нико никада у српској књижевности није писао тако страствено и заводљиво о Банату, и Војводини уопште, као што је то чинио Милош Црњански. Велики писац следи и осваја догађаје у себи и у простору, али доживљај из догађаја поклања читаоцу. Узвисити се и одужити животном, неизбежно стварном и ономе што је снолико, бити и сам и породичан и народан и Свети, од свих тих безграничних слагалица усева, битака, долазака и одлазака, њива, кухиња, зграда, касарни, храмова, до светова у себи самом… Учинити описано трајно видљивим и чујним, учињено и изречено протканим свим између земље и неба, Бога и Паора, дисањем и писањем раширити кожну ношњу, а ликовима подарити сјај читалачког открића… Управо то је велики писац претворио у причу, дијалог, шапат, сан и семе за памћење. У овим сторијама и прозним целинама, наравно, нема поделе на мушко и женско, ни међу људима, ни међу птицама, ни сред вике, ни сред тајца, ни међу олујама, ни међу сузама… Мушкост је овде посвећена и светли у сенци, страсти и жртвовању, али и у дневним иконама и облацима од којих настају вековни свевремени шапати.

Џудит Л. Херман
ТРАУМА И ОПОРАВАК
Психополис, Нови Сад

Књига о насилницима, сведоцима насиља, посттрауматском стресном поремећају, процесу исце­ље­ња и подршке. Шта је заједничко свим жртвама насиља – сексуалног, породичног, полити­чког, ратног, верског, а шта злостављачима? Како код трауматизованих препознати симптоме психолошког поремећаја? Илуструјући књигу аутентичним сведочењима трауматизованих особа ауторка указује како је препознату трауму могуће превазићи. Изузетна, актуелна и неопходна књига, јер смо и данас, можда више но икада окружени свакојаким зверствима – физичким насиљем, сексуалним злостављањем жена и деце, политичким терором и мучењем. Ауторка нас води на пут у срце таме у свима нама и суочава нас с питањем има ли нечег својственог људској природи и нашим културама што непрекидно пре­плављу­је нашу савест и ослобађа је њених кочница. Али, ово није само књига о незамисливим окрутностима које чинимо једни другима, о немоћи и безнађу, већ о нади, преживљавању, опоравку и заједништву.

Др Борис Стојковски, Срђан Ерцеган, др Валентина Вуковић
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: ОСАМ ВЕКОВА ИСТОРИЈЕ У СЛИЦИ И РЕЧИ
Дата статус, Београд

Реч је о делу које представља монументални преглед осамстогодишњег историјског хода најстарије институције у нашем друштву, од како се Свети Сава изборио за њену самосталност 1219. године.
Први илустровани преглед историје Српске православне цркве приказује континуитет осмовековног трајања најстарије институције у нашем друштву на свим географским просторима на којима је своју мисију традиционално вршила Српска православна црква, од средњовековне историје зачете у Старој Србији, преко Београдске и Карловачке митрополије, па до босанског епископата и представника црногорске теократије, више од 400 фотографија високог квалитета, дела реномираних и награђиваних аутора које дочаравају највише домете културних достигнућа и српске црквене уметности,драгоцене експонате из највреднијих ризница попут дечанске, пећкопатријаршијске и крушедолске, као и из Галерије Матице српске, Архива САНУ у Београду и Сремским Карловцима, Музеја Војводине у Новом Саду, Музеја Српске православне цркве у Београду и Сремским Карловцима, епископских резиденција, животописе свих предстојатеља (архиепископа и патријараха) Српске православне цркве од Светог Саве до блаженопочившег патријарха српског Иринеја; разноврсне податке и занимљивости из житија, летописа и повеља, као и из извора византијске, латинске и влашке провенијенције. Стручни аутори др Борис Стојковски, Срђан Ерцеган, др Валентина Вуковић и њихови сарадници (историчари, медиевалисти, теолози и историчари уметности) истражили су обиље историјске грађе, као и богату литературу на српском и бројним страним језицима, како би се језгровито, али научно релевантно и поуздано, приказало богатство историјског наслеђа Српске православне цркве.

Жозе Сарамаго
ПУТОВАЊЕ ЈЕДНОГ СЛОНА
Лагуна, Београд

Задивљујућа прича о слону, његовом чувару и њиховом путовању по средњовековној Европи заснована на истинитом догађају. По значају и књижевној поруци Путовање једног слона несумњиво се може назвати тестаментарним Сарамаговим делом. Године 1551. португалски краљ Жоао III послао је надвојводи Максимилијану необичан свадбени дар: једног индијског слона у пратњи његовог чувара, који су дотад чамили занемарени на дворском имању у Лисабону. У Сарамаговој књижевној интерпретацији овог историјског догађаја, караван који предводе сам надвојвода и његова жена, са штитоношама и волујским запрегама које тегле храну за слона, креће полако на пут – кроз Португалију и Шпанију, морем до Италије, па преко Алпа све до царске Вијене, у којој надвојвода столује у кући Хабзбурга. Тријумф виртуозног Сарамаговог стила, маште и хумора, „Путовање једног слона“, очаравајућа је и мудра прича о трајности пријатељства и пролазности славе. Према писању Фернанда Гомеза Агилера, у „Jornal de letras, artes e ideas“, „књижевност и језик у чистом облику, истанчан дар, дело достојно виртуозности једног Сервантеса по великој метафори живота, дочарали су нам ово путовање као величанствени поход под отвореним небом“. Према речима критичара С. Марфија („Метро“), „јединствен књижевни поступак, са необичном интерпункцијом и неконвенционалним смењивањем приповедачких гласова, одмах вас осваја својим неодољивим ритмом чим се писац упусти у описивање свих искушења ове авантуре, уз наизменично ироничне и саосећајне тонове према актерима путовања“.

Мухарем Баздуљ
ТРАНЗИТ, КОМЕТА, ПОМРАЧЕЊЕ
Службени гласник, Београд

Четрнаест година након првог, сарајевско-загребачког издања, дванаест година иза првог српског, после превода на немачки (Transit. Komet. Eklipse, Seifert Verlag, Wien, 2011) и енглески (Transit Comet Eclipse, Dalkey Archive Press, Victoria, Texas, 2018), суптилна и лирски симболична прозна књига Мухарема Баздуља  поново је пред српским читаоцима. На пола пута између новелистичког циклуса и романа, овај триптих у којем се преплићу историјска метафикција о путовању Руђера Бошковића по европском истоку, потресна и реалистична прича из савременог живота те постмодернистичка аутофикција о писању, с проласком времена се потврђује као дело трајне вредности. Баздуљ има храбрости да својим телескопом гледа даље него већина писаца. Први историјски портрети четири знаменита српска владара.

Зоран Чворовић
ДУШАНОВ ЗАКОНИК У РУСКОМ ОГЛЕДАЛУ
Catena mundi, Београд

Насловом обухваћено је упоредно истраживање појединих правних института у Душановом законику и у руским правним споменицима: Судебнику од 1497. године, Судебнику од 1550. године и Саборном уложенију од 1649. године. У тако постављеном истраживању прописи Душановог законика се осветљавају из перспективе правних споменика који су донети у размаку од сто педесет до триста година после српског Законика. Поређење тако удаљених правноисторијских извора било би методолошки спорно, да развитак средњовековне руске државе и права није следио исте законитости које су биле својствене развитку српске средњовековне државе и права и да, истовремено, руски државноправни развитак после пада Руса под монголско-татарско ропство (1240. године) није „каснио“ два века у односу на државноправни развитак немањићке Србије.

Саша Соколов
ИЗМЕЂУ ПСА И ВУКА
Српска књижевна задруга, Београд

Српска књижевна задруга у 112. Колу читаоцима представља роман једног од најзначајнијих руских писаца последњих деценија, чији је утицај на савременике изузетно велики и кога критика често упоређује са Џејмсом Џојсом када је у питању стилски израз.
Колико је сложен језик којим је писан, једнако је сложена и композиција романа. Дело се састоји из три целине, три одвојена наративна тока, на први поглед неповезана, али како се читање ближи крају много тога постајаће све јасније и јасније. Искуство из живота руског света аутор укршта кроз ликове и судбине актера свог дела, патњу, падове и мрак, али са светле стране мирне душе, без улепшавања, с оштрим хумором и топлином лековитог подсмеха. Када је роман објављен, и руска читалачка публика нашла се затечена пред јединственим стилским изразом, који сам писац назива „проезија“, где се губе границе између прозе и поезије. Ово веома значајно дело, како за руску књижевност, тако и за светске књижевне токове, сигурно ће утицати да се у знатно већој мери заинтересујемо за овог писца, чији се последњи роман, „Палисандрија“ често назива и „обрнутом Лолитом“. Превод: Злата Коцић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *