ИЗЛОГ КЊИГЕ

Антонен Арто
У ЗЕМЉИ ХАЛУЦИНАЦИЈА
Службени гласник, Београд

Мало је песника какав је био Антонен Арто, утемељитељ такозваног окрутног позоришта. Штавише, он је јединствен. Разочаран Европом, бежећи на крај света, нашао се у народу мексичких Индијанаца у планинској забити, међу Тараумарама, који обожавају сунце и упражњавају чувени обред са пејотлом, халуцинантном дрогом из кактуса.
Ово су Артоови аутентични откривалачки записи о ритуалима Тараумара, о њиховом животу и опстанку. „Земља Тараумара“, пише Арто, „обилује знаковима, формама, природним скулптурама, које не изгледају као да су настале случајно, него као да су богови, чији се трагови овде срећу на сваком кораку, хтели да наговесте своју силу у тим необичним белезима.“ Ова књига нам дочарава друкчије и далекосежније могућности етнологије и фолклористике, a из којих није искључена поезија, па чак ни својеврсна књижевна драматика.

Милош Црњански
СУЗНИ КРОКОДИЛ
Дерета, Београд

Ова истинска литерарна посластица излазила је у Српском књижевном гласнику у свега неколико бројева током 1931. године. У овом недовршеном роману о међуратном Београду и Србији, драматичној саги о љубавном троуглу и друштвенополитичким превирањима, нема великих дескриптивних замаха карактеристичних за Црњанског. Ипак, и те како су присутне његове препознатљиве минијатуре у цитату, стиху, слици, звуку и, на концу, сузи… што овог ствараоца и етаблира као писца ламената, а не као писца апотеоза… Остварујући и у овом роману нераскидиву повезаност са својим читаоцима, Црњански нас његовом недовршеношћу оставља с питањем да ли је заиста реч о недостатку краја, или о нечему сасвим другом…

Драгиша Бојовић
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И СВЕТО ПРЕДАЊЕ
Завод за уџбенике, Београд

Карактер српског средњовековног текста и саме његове рецепције, као и однос према литератури која му претходи можда се најбоље могу сагледати у једној Доментијановој констатацији, у Житију Светога Саве, о односу Стефана Немање према светом тексту и његовој функцији. Овај класик српске књижевности каже да је Немања зарад свог сина Саве „многолетна писања сложио у једно“ и „насладио се у њима вечним добрима“. Дакле, кроз свест о написаном подразумева рецепцију једног, у ком се савремени текст не разуме ван односа према предању, а то једно постоји зарад јединствене естетичке функције која се именује појмом духовна наслада или само наслада. То наслађивање вечним добрима није могуће изван речи или реченог и оно је нека врста причешћа изван евхаристије, сједињавање са самим Словом његовом речју, која се у изабране усељава благодаћу Духа светога.

Богдана Кољевић Грифит
ПРОМЕНА ЕПОХА И ЗАПАД НА РАСКРШЋУ
Catena mundi, Београд

Ауторка је пажљиво, детаљно и аргументовано показала шта се све десило у периоду од 2015. до 2021. и зашто су ове године весници промена. Анализу започиње кључним догађајима из 2015. који су показали рађање нове Европе и успон Русије и Кине. У наредном поглављу посебна пажња је посвећена прекретници у рату у Сирији. После ове прекретнице, показује ауторка, свет је све више нагињао мултиполарном облику, уз „америчке турбуленције“. Пишући, у овој својеврсној хроници западног опадања, о 2017. и 2018. години, Богдана Кољевић Грифит уочава кључни сукоб почетка 21. века: суверенизма против глобализма. С распадом трансатлантизма и крахом неолиберализма (2018) дефинитивно се може рећи да је свет у предворју новог хладног рата (2019). Његов важан део биће и Нова евроазија. Година за нама, 2020, наводи нас и да размишљамо о „поствирусном свету“, док се пандемија у дугорочним прогнозама може разумети и као прекретница 21. века. Све то заједно, у низу турбулентних догађаја које је Богдана Кољевић Грифит зналачки синтетизовала, аргументовано потврђује смисао наслова књиге. Да, пред нама је промена епоха. Према речима Дарка Танасковића, својом вредном студијом Богдана Кољевић Грифит стала је у ред оних малобројних зналаца који се не плаше ризика инхерентног трагању за истином и који заиста имају шта да кажу и знају како то да кажу. „Написала је дело ’без штита’, али покретано продорном идејом и наоружано свестраном и чврстом, реалистичком аргументацијом“, каже о овом делу академик Танасковић.