Драјфус и Сребреница

Када се доносе закони којима се спречава изношење аргумената за нешто и против нечега, јасно је да се ради о тоталитарном сузбијању истине ради устоличења лажи

То да је прича о геноциду у Сребреници обична пропагандна измишљотина добро знају и они који њу у глобалним и локалним размерама упорно гурају. Штавише, они најбоље разумеју до које мере се ради о отрцаном пачворку састављеном од низа гнусних лажи. Да је тако, упечатљиво се види по томе што, иако нехотично, својим нервозним и агресивним поступцима демонстрирају немогућност да се сребреничка конструкција брани изношењем иоле одрживих тврдњи.

СРЕБРЕНИЧКА ИЗМИШЉОТИНА Сребреничка превара је пласирана деведесетих година прошлог века од стране америчких стратега задужених за наш регион како би био створен изговор за агресију на Републику Српску. Тада напумпан балон о српским злочинима у том месту затим је коришћен као важан елемент у припреми за агресију на Србију („да се не понови Сребреница“). И самим тим додатно пумпан скоро до пуцања. Када је на тај начин успешно употребљена сребреничка превара, намах је деловало да ће бити заборављена. Но то није било реално. Радило се само о краткотрајном замору од Сребренице оних који су измислили тамошњи геноцид.
Један од камена темељаца агресивне НАТО политике на Балкану не може да буде олако одбачен. Напротив! У циљу очувања њених паклених тековина, нужно је да стално буде обнављан. Уз то је и процењено да је он важан сегмент заокруживања окупације нашег региона. У мери у којој га Србија и Српска не прихватају, оне нису покорене. И обрнуто. Но проблем је што је камен о коме говоримо врло порозан и круни се услед најмањег притиска. Стога се и ради на томе да он буде недодирљив. Другим речима, да постане својеврсни свети камен из евроатлантске имагинарне Ћабе, коме сви морају да се клањају не размишљајући шта је у питању.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

4 коментара

  1. Dr.Dr.Branislav Fatori

    “Sest puta ponovljena laz je istina.Göbels

  2. Tоплица

    Због одсуства на столу ме је чекало 7 бројева Печата, но срећом огледи Д. Анђелковића, Н. Врзића, Сл. Релића, Ф. Родића . . . (абецедно), не застаревају. Оно Анђелковићево од 21.5. о модерној прузи поготово.
    Ово данас, власти би требало да читају заустављеног даха, а онда и следеђег дана да одшкрину, да се подсете !
    Увек помислимо – шта би данас дали да ономад Тадићева Скупштина није изгласала оно.
    Али шта је са овим Светом ? Да ли је крајњи домет сваке цивилизације ово где је стигла данашња Америка ? Колико јучер, ми православци, дивили смо се устројству и ефикасности оног друштва. Истина, мало и опијени у условима ”самоуправљања” које су Амери плодили ради рушења Истока, али, или ништа нисмо видели или свега није било довољно за видети. А сада катастрофа. Остаје једино питање – како то да се они не посраме ? Како се не задаве у толикој лажи ? Зар баш ничега универзално вреднога не желе да оставе за собом ? Неминовно се присећамо благовремене запитаности Бољане Ђоровић ; није ли ово крај човечанства ?!

  3. Добри предлози за решшавање сребреничког “геноцида” , али све је отишло већ предалеко, и ЗАКАСНИЛО СЕ. Само доношење закона о забрани негирања геноцида у Сребреници је толико монструозно да човеку памет стаје од њега. Њиме је искључена свака могућност да се, аргументовано, убудуће дође до истине. Нема ни најмање сумње да ће се све прелити, кад-тад и на Србију. Закаснило се! Зар држава Србија није, већ при првом надувавању сребреничког случаја, дошла на идеју шта треба да (у)ради како би предупредила све што је у будућности чека од оних који Србији желе зло, на све могуће и немогуће начине. Мисли ли ико ишта унапред, уме ли да предвиди ствари и да делује превентивно и правовремено, или ће да каска (евентуално) за догађајима и узалуд понавља “Није тачно, није тачно!”? Има ли паметних политичара у Србији? Или нема? Паметних водећих умова у земљи? Или су сви утонули у мртвило кад се више не хаје ни за шта и ни за кога, већ се све прима фаталистички покорно. Ех, да нам је само бар један Емил Зола!

  4. Jedna stara istina kaže da niko čoveku ne može naneti toliko zla, koliko on sam sebi. Prevedeno na države ova istina ostaje. Predatori teško napadaju mladunce (nejake), ako su im roditelji tu, spremni da ih brane. Sami mladunci su lak plen. Tako je i sa nejakom Srbijom. Za čije dobro smo mi sami?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *