БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Обнављање београдских фасада

Пут до лепоте европске престонице

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић изјавио је да, поштујући богато културно-историјско наслеђе, Град Београд наставља да обнавља фасаде зграда и тиме му додељује нови изглед, изглед какав наш град и заслужује

фото: Беоинфо
На последњој седници Скупштине града детаљније је решено питање одржавања изгледа зграда које су део културно-историјске целине или уживају претходну заштиту. Наиме, овим новинама прецизније смо решили питање одговорности уређења и адекватног одржавања спољног изгледа зграда Београда. Како бисмо на виши ниво подигли изглед наше престонице, прописали смо обавезу одржавања уредног стања спољних делова зграда које су део културно-историјске целине или су део целине која ужива претходну заштиту. Све то радимо како бисмо очували аутентичност архитектуре нашег главног града – истакао је градоначелник Радојичић.
Градоначелник је подсетио да је од 2015. до сада у главном граду уређено 250 фасада у оквиру културних целина, као и на објектима ван заштићених целина на територији града, што је веома важно јер оне, како је навео, представљају слику Београда.
Како је градоначелник појаснио, правна лица сада имају обавезу адекватног одржавања спољног изгледа зграда. Обавеза се односи на правна лица која су власници зграда, као што су на пример банке, школе, приватне компаније. Уколико правна лица не одржавају спољне делове зграда у уредном стању, прописана је новчана казна од 150 хиљада динара. Завод за заштиту споменика културе даје сагласност на изглед фасаде у културно-историјским целинама.

фото: Беоинфо

Руско-српски односи на узлазној путањи

Братски односи Београда и Москве

У оквиру панела о перспективи сарадње Русије и Србије, протекле недеље у Руском дому у Београду одржана је конференција „Русија на Балкану: поглед у будућност“. У име Града Београда конференцији је присуствовао заменик градоначелника града Београда Андрија Младеновић.
Истичући значај стратешких односа две земље, као и два главна града, Младеновић је истакао да су односи Руске Федерације и Републике Србије на узлазној путањи како на политичком, економском, безбедносном и здравственом, тако и на културном плану и подсетио да је Београд од 2013. године потпуно другачије уредио односе с руским партнерима.
„Од тог периода урађено је много тога на побољшању односа. Посебно бих истакао да је много урађено на културном плану, пре свега подизањем споменика и обележавањем догађаја из наше заједничке историје“, навео је помоћник градоначелника.
Подигнут је споменик руским морнарима на Калемегдану, који су први дејствовали против напада Аустроугарске на Београд и Србију, као и споменик цару Николају II Романову у центру Београда. Враћена су имена улицама које су назване по маршалима и генералима који су ослобађали Београд 1944. године. Вођена је опсежна обнова руских некропола и зграде Руског посланства које је страдало у бомбардовању. Било је изузетно важно повезати Први и Други светски рат, као и све што нас повезује као два народа. Наизменично смо организовали Дане Београда у Москви и Дане Москве у Београду. Организовали смо подизање споменика Николају Краснову, човеку који је пројектовао и изградио на десетине зграда у српској престоници између два светска рата“, указао је Младеновић додајући да је Град Београд с Москвом повратио братске односе.
У уводном делу конференције учествовали су и министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар без портфеља Ненад Поповић и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко.
Конференцију су организовали Међународни дискусиони клуб „Валдај“ и Руски дом у Београду.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *