Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Како војска Сједињених Америчких Држава загађује читаву планету и при томе трује своје припаднике. Цивили су, наравно, само колатерална штета
Oдлазак америчке војске из Авганистана открио је ових дана до сада прикривену, а прилично гадну заоставштину 20-годишњег неуспешног рата Америке и НАТО-а против талибана: гомиле ђубрета. Локално становништво сада пребира по њему не би ли нашло ишта што би могло да употреби. Призор сиромашних људи што копају по америчком смећу разголитио је сурову истину коју владе бројних земаља широм света, у којима су лоциране америчке војне базе – покушавају да гурну под тепих. А база је преко 800 посејаних по целом свету и све одреда „производе“ невероватне количине ђубрета. Америчка војска је огроман загађивач и произвођач смећа. Своје смеће у страним земљама не третира на исти начин као у САД, где се донекле труди да га рециклира. Напротив, пракса је таква да Американци та „брда“ ђубрета која су створили ван својих граница, у прекоморским земљама, настала од отпадног материјала, најчешће полију мешавином бензина и нафте или авионског горива (керозина), а потом – запале. О последицама тог „поступка“ дуго се ћутало. Као и о последицама коришћења осиромашеног уранијума. Али сада истина полако избија на видело. [restrict]ГРИМИЗНО СРЦЕ Свој горки усуд је у разговору за Си-Ен-Ен представио пензионисани водник Весли Блек, коме је преостало још само да за себе изабере – мртвачки ковчег. „За мене је прекасно“, каже он. Иако знаци болести на њему још нису толико видљиви, водник Блек ће ускоро умрети. А има само 35 година. „Могу умрети већ сутра, или бих могао да поживим још шест месеци – све зависи од тога како ће моје тело реаговати на оралну хемиотерапију, колико још могу да исцедим из камена“, објашњава потиштено. Блек болује од рака у последњем стадијуму; опака болест се проширила по целом телу. У свом кратком веку је претурио много преко главе, преживео тешка времена: у два турнуса је био послат у Ирак и Авганистан, заједно с националном гардом из Вермонта. Добио је више медаља, а међу њима и „Гримизно срце“, највише америчко одликовање за храброст.
Иако није лако тачно повезати рак с узроком његовог настанка, онколог који је прегледао и који сада лечи Веслија Блека, у установи изван система америчке војске, закључио је да је за његову болест сасвим извесно крива – паљевина смећа. Гомиле смећа, које се налазе близу америчких база а којег се америчка војска махом ратосиља палећи га, после данима гори, дими се и у ваздух испушта бројне веома опасне честице. У питању су огромне површине, мерене величином фудбалских терена. „Војска производи много смећа. Метали, пластика, електроника, медицински отпад, униформе – све што може да гори, баци се на сметлиште, натопи нафтом и потом запали“, објашњава Блек.
У ирачком граду Рамадију, где је био стациониран, те наслаге смећа гореле су по неколико дана и заузимале површину од неколико фудбалских терена. Само 50 метара даље била су улазна врата у касарну. „Ако сте имали несрећу да морате да стражарите код улазних врата у време када су запалили сметлиште, онда бисте стајали изложени густом диму од 8 до 12 сати дневно“, описује водник Блек повод за злу коб која га је снашла.
КАНЦЕРОГЕНА ИСПАРЕЊА На хиљаде Блекових камарада који чине америчке трупе у Авганистану удисало је канцерогене отрове на исти начин као и он. Недавно истраживање америчких ветерана из Ирака и Авганистана открило је да је 86 одсто војника које је Вашингтон слао у своје мисије у те две земље било изложено отровним гасовима и испарењима са запаљених сметлишта. Чак 88 одсто оних који су били изложени диму горућег ђубрета изјавило је да има симптоме који би могли бити „повезани с тим сметлиштима“. Организација ветерана је на својој интернет-страни потврдила да је отпад који је одлаган у отворене јаме садржао различите супстанце, попут хемикалија и боја, али да је било и медицинског и људског отпада, заједно с муницијом и нафтним дериватима.
Водник Блек је 2015. због здравствених разлога морао да скине униформу америчког војника. Чим су га извукли из возила „хамви“ после бомбашког напада на друму, мислио је да је коначно извукао живу главу, преживевши ратове у Ираку и Авганистану.
„Мислио сам да је најгоре иза мене. Био сам спреман да уживам у животу заједно са супругом и сином. Веровао сам да нам леп живот тек предстоји“, сетно објашњава Блек. Али већ је почео да осећа несносне болове, мучили су га и озбиљни пробавни проблеми.
Иако се годинама жалио војним докторима, „пружаоцима услуга ветеранима америчке војске“, они нису открили ништа посебно. А онда су му тек 2017, изван војног здравственог система, дијагностицирали рак: редак канцер дебелог црева у четвртој фази, што је смртна осуда.
И баш када је сазнао да му је смрт близу, добио је сина. Са супругом се тек скућио, а уз купљену некретнину, да све буде лепше, ишла је и кућица на дрвету у дворишту, у мирној варошици у америчкој савезној држави Вермонт. Већ се и запослио – изабрао је да каријеру настави као ватрогасац. А онда је морао, прошлог пролећа, тада у касној фази болести, да се повуче из ватрогасне службе. Бивше колеге га, међутим, нису заборавиле – када возе ватрогасни камион мимо Блекове куће, упале светла и укључе сирене; на тај начин га поздрављају, испричао је локални ватрогасац-добровољац.
У дому Блекових више нема весеља – Весли и његова супруга убрзано планирају његову сахрану, посећујући локална погребна предузећа да би изабрали ковчег. „То је буквално само квадратна борова кутија, то је сандук, који сам изабрао“, каже Блек за Си-Ен-Ен. „Супруга ме је ужаснуто погледала и једва прозборила: ’Немој се усудити, немој се усудити да ме натераш да се суочим са читавом твојом породицом и овом боровом кутијом’… Али онда сам јој објаснио да управо то желим, то је ковчег у којем желим да ме спусте у раку.“
ПИРОВА ПОБЕДА И док је тражио одговоре о узроцима своје болести након што му је саопштена дијагноза, онколог ван војног система повезао је ретки облик рака од кога је оболео с изложеношћу отровним гасовима. Војни здравствени систем је тек после тога одобрио Блеку 100 одсто покрића због инвалидитета изазваног болешћу повезаном са службовањем у армији. Била је то Пирова победа за Веслија, али и за његове саборце.
Многи нису били ни те „среће“. До сада је одобрено једва двадесет одсто захтева поднетих због болести изазваних спаљивањем смећа, док је 80 одсто молби – одбачено! У случају водника Блека то конкретно значи да ће Пентагон платити његову сахрану и глатки сребрни ковчег с америчком заставом на врху.
Али пошто се амерички ратови започети после 11. септембра 2001. године завршавају у наредним месецима, извесно је да то најављује још много будућих запаљених сметлишта и изложености токсичним материјама које, дугорочно, прете да убију много више америчких војника у поређењу с онима палим у борбама. Наравно, жртве истог затрованог ваздуха нису само Американци и њихови трабанти у ратним мисијама по свету него и локално становништво, цивили.
Бела кућа је и те како свесна проблема, јер је иста несрећа снашла и председника САД.
Џозеф Бајден је, наиме, још током председничке кампање прошле године истакао да верује да је управо „спаљивање отпада убило његовог вољеног сина Боа“, који је умро од рака 2015. године. „Јавио се да се придружи Националној гарди у 32. години, јер је мислио да има обавезу да иде“, казао је Бајден на конвенцији Међународне уније запослених у услужним службама поткрај 2019, и додао: „Због изложености запаљеном отпаду, вратио се – мада то још увек не могу да докажем – с глиобластомом у четвртом стадијуму.“ Бајден је тако с бирачима поделио свој бол и јед више пута током кампање и обећао да ће енергично истражити дугорочне ефекте описаног излагања токсинима. Посебно јер је паљење војних отпадака било на законодавном радару и претходне двојице америчких председника, Обаме и Трампа.
Године 2013. тадашњи председник Барак Обама потписао је закон о регистру изгорелих сметлишта, што је омогућило савезу ратних ветерана (ВА) да прикупе податке о изложености појединих војника токсинима. Покушали су да уведу и превентиву, водећи бригу и о онима који у то време нису показивали никакве здравствене проблеме. На тој листи је тренутно више од 200.000 имена – укључујући и водника Блека.
Године 2019. тадашњи председник Доналд Трамп потписао је закон који предвиђа делимично и поступно укидање паљења отпада. Закон тражи од Министарства одбране да прецизира где су ти „методи“ коришћени, како би се информације укрстиле с местом служења сада оболелих ветерана. ВА тврди да је Министарство одбране постепено затворило већину стратишта за спаљивање отпада који су произвеле америчке трупе, као и да планира да затвори и остатак. Истина, савез америчких ратних ветерана је још у време Трамповог мандата, у марту 2020, на својој веб-страници тврдио да је излагање војника утицају и последицама паљевина штетно, али – уз ограду: „Тренутна истраживања не пружају доказе о дугорочним здравственим проблемима због излагања гасовима од паљевина.“
Ипак, сада на истом сајту упозоравају да се тај горући (и буквално и у пренесеном значењу) „проблем проучава“ и да су они који су били изложени смртоносним токсинима „можда у већем ризику него што се до сада слутило, због дугорочних здравствених тегоба“.
Глобални проблем
Овде је заправо реч о глобалном, а не уско америчком проблему, јер су америчке војне базе – а тиме и њихово смеће – посејане свуда по свету. У Србији се то може видети у бази Бондстил, која „покрива“ западни део Косова. Поред Бондстила, САД имају још око 800 других војних упоришта по целом свету, у 70 држава. Британија, Француска и Русија имају, све заједно, само 30. Од тога највећи део отпада на Енглеску и Француску. Америчко министарство одбране процењује да је чак 3,5 милиона припадника војске и других служби било изложено токсинима који су настали спаљивањем отровног америчког смећа. |
