Велика и важна победа

Одговор на текст Владимира Радомировића „Одговор Милошу Ковићу“, објављен у прошлом „Печату“ (бр. 667 од 4. 6. 2021)

Захваљујем Владимиру Радомировићу зато што је баш мени и моме оцу доделио тако важне улоге у победи Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а. Није мала ствар када бивши председник, непосредно по губитку фотеље, коју је бранио дословно свим средствима, баш вама и вашој породици посвети свој опроштајни, гневни, осветољубиви чланак. Јер, по општем мишљењу, победа Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а представља догађај од огромне важности. Моме оцу и мени била би заиста велика част ако смо тој победи макар и мало допринели.
Бившем председнику УНС-а дугујем захвалност и зато што је моју породицу и мене напао на тако приземан начин и зато што се послужио измишљотинама. Посведочио је тако, пре свега, о самом себи. Отац и ја смо, уосталом, имали више среће од Ракочевића и његових колега из косметских гета, које је Радомировић, у жару кампање, оптужио да су издајници Косова. Уочи изборне скупштине, када му је Ракочевић пружио руку, Радомировић је одговорио псовком. Сада је, верујем, свима јасно зашто чланови УНС-а нису могли да гласају за њега и зашто је изгубио упркос улагивању властима, подршци звучних имена београдског новинарства и спектакуларном учлањивању 350 нових гласача у УНС. Они који су га кандидовали могли су да виде иза кога су стали. Чујем да су се многи покајали. Али има и оних који настављају ову постидну кампању, све позивајући се на британске стандарде и на наш „европски курс“.
Радомировићево председниковање је прошлост и нема потребе да му се посвећује превише словних знакова. Више нећу одговарати на његове нападе. Пошто је почео да баца блато и на моју породицу, ред је ипак да овом приликом обавестим читаоце да, када сам написао први текст за „Печат“ о Радомировићевој харанги против новинара са КиМ (објављен 30. 4. 2021), нисам знао да је мој отац кандидован за члана Управног одбора УНС-а. Насупрот Радомировићевим измишљотинама, за ову неплаћену функцију, на иницијативу Петра Трајковића, кандидовао га је Клуб ветерана УНС-а (17. 4. 2021). Ветеранима је, наиме, досадило да их Радомировић и његови пријатељи третирају као људе другог реда. Одузели су им пуноправно чланство у УНС-у и прогласили их „придруженим члановима“. За неупућене, довољно је само да се прочита са каквим потцењивачким тоном бивши председник пише о ветеранима и о моме оцу, члану УНС-а од 1958. године. Зато су одлучили да на овим изборима у управи имају свог кандидата. И наравно, одбили су их са образложењем да на листи предлагача није било довољно „пуноправних чланова“. Ветерани нису посустали, придружило им се још „пуноправних“ и кандидатура је одобрена (25. 4. 2021). На скупштини су, упркос годинама, опасности од пандемије и непријатној атмосфери, за разлику од Радомировићевих пријатеља, остали до краја, гласали и – победили.
Морам да признам да је било заиста лепо наћи се, раме уз раме, са својим оцем и његовим ветеранима, са Живојином Ракочевићем и његовим колегама из косметских гета, у једној овако часној и праведној бици. Када сам, на друштвеним мрежама, видео да је на изборну скупштину из Ораховца дошла и Оливера Радић, знао сам да не можемо да изгубимо.
Дубока подела између отуђених, медијских, пословних и политичких елита с једне, и огромне већине обесправљеног народа с друге стране представља један од најважнијих феномена данашњице. Та подела је морална, културна и класна. У Србији, став према Косову и Метохији представља кључну линију раздвајања. Већ сам писао о томе да се Срби јужно од Ибра, који су издржали више од 20 година непријатељске окупације, данас исељавају брже него икада. Они више не осећају било какву помоћ и подршку своје државе. Покушај да се једним замахом сабље одсеку главе Живојина Ракочевића, Будимира Ничића и Дарка Димитријевића, представљао је свесну намеру да Срби из косметских гета буду коначно ућуткани и сломљени.
Победом Живојина Ракочевића та опасност је, макар привремено, минула. Обични, пристојни чланови УНС-а, не само с КиМ него из Београда и целе Србије, они који нису дозволили да им било ко наређује како да гласају, одржали су нам драгоцену лекцију из солидарности, упорности и родољубља. За то охрабрење ово друштво дугује им захвалност. Нашим сународницима из косметских гета, још једном, све честитке на победи, уз поздрав – догодине у Призрену!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *