Усуд мирнодопских детонација

Чачански акцидент

Неизбежан је ризик од могућих експлозија у војним фабрикама, било да је у питању људски или технички фактор. Срећна околност је када све прође без људских жртава, као сада у Чачку, што често није случај

Ма колико војне фабрике, нарочито муниције, пратила фама да својој средини и држави доносе брз и значајан профит, још више их карактерише епитет темпирних бомби које могу да разоре ближу и даљу околину и усмрте много људи. Главни узрок лежи у експлозиву, супстанци која, када се подвргава топлоти, удару, трењу или детонацији, изузетно брзо ослобађа велику количину енергије. Нагло ослобађање енергије узрокује огромно повећање температуре и притиска, тако да се сви присутни материјали претварају у вруће компресоване гасове и то се назива експлозија. Експлозију прате звук, светлост, механичко дејство и сличне појаве које остављају утисак на човека.
Све ове елементе су у ноћи између четвртка и петка могли да доживе и житељи Чачка, када је у магацину фабрике наменске индустрије „Слобода“ дошло до експлозије, срећом без људских жртава. А како саопштавају званичници, и шездесет радника треће смене ове фабрике успешно је евакуисано, око пола три евакуисана су и четири радника који су се од експлозије склонили у подрумске просторије, као и грађани који живе близу фабрике.
Детонације, од којих је ближем и даљем становништву рапидно растао страх за властите животе и имовину, одјекивале су сатима, све до осам ујутро, да би хеликоптери Војске Србије тек по подне почели да гасе пожар. И то је било ризично јер протокол о гашењу оваквих пожара предвиђа да се 24 сата не прилази локацији после последње експлозије. Да то правило има смисла, показало се у недељу вече, када је око 21 сат одјекнуло још неколико детонација.

ИПАК „ПОДНОШЉИВА“ ШТЕТА Компанија „Слобода“ саопштила је да је до пожара и експлозије дошло у издвојеном делу фабрике, у приградском чачанском насељу Придворица, а који је предвиђен за складиштење и чување елемената за комплетирање упаљача и готових производа за муницију мањих калибара, и да је формирана комисија која ће утврдити узрок пожара. Магацин „Слободе“ који је потпуно изгорео налази се на око 800 метара од улаза у саму фабрику, изолован је и одвојен од погонског дела предузећа.
У погонима ове фабрике производи се муниција различитих калибара, од 20 до 155 милиметара, пре свега за противавионске топове Бофорс 40 mm, муниција за хаубице 155 mm НАТО калибар, тенковске пројектиле 125 mm и муницију за топове 30 mm, тако да ризик од овакве несреће иде уз опис рада и начина складиштења.
У првим изјавама званичника у Србији најављује се да ће се узроци несреће утврдити накнадно, мада медији већ спекулишу да је пожар кренуо од бензинске пумпе у оквиру фабрике а да се након тога запалио магацин који се налази у брду у Придворици.
Штета, како је у петак навео председник Србије Александар Вучић, према првим прелиминарним подацима, креће се између милион и по и два милиона евра што је, како је рекао, без обзира на огромну пажњу и размере експлозија, ипак подношљива штета. Он је вероватно рачунао на прилично развијено пословање последњих година (не само ове фабрике Наменске) и извоз базиран на потраживањима с Блиског истока.
Према последњим јавно доступним подацима, Србија је у 2019. години реализовала извоз наоружања и војне опреме у вредности 409,05 милиона долара. Како се наводи у Службеном гласнику, највећа вредност у реализацији извоза је остварена извозом у Уједињене Арапске Емирате, који су купили око 110 милиона долара вредно оружје, а потом следи Кипар са 42,17 милиона долара, Сједињене Америчке Државе са 25,9 милиона долара, Бугарска са 24,80 милиона и Саудијска Арабија са 22,38 милиона долара.
Србија, иначе, има више десетина војних магацина и десетак оних који складиште огромне количине убојитих средстава и сваки од њих је потенцијално ризичан, а по речима стручњака готово да ни код једног није у потпуности поштован пропис градње.
Војни магацини су грађени педесетих, шездесетих година, када око њих није било насеља. Општинари су, мимо сваког прописа, дозволили изградњу не обазирући се на правила о безбедносним растојањима. Стручњаци наводе да је сваки магацин дефинисан зоном лаких оштећења (пуцањем прозора, врата), зоном тешких оштећења (рушење кровне конструкције) и зоном рушења – где се цели објекти руше, као овом приликом у Чачку.

„СЛОБОДА“ ПРЕЖИВЕЛА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ Историјска архива показује да је војна фабрика „Слобода“ била најважније предузеће које је подигнуто у Чачку после Другог светског рата, званично основано 10. јула 1948, у селу Јездина испод планине Јелице (данас предграђе Чачка). „Слобода“ је била једна од 15 потпуно нових војних фабрика изграђених у Југославији.
Мотив за подизање „Слободе“ на локацији поред Чачка темељио се на војностартешком положају који је могао лако да се брани од евентуалних напада из ваздуха. Према првобитном плану, фабрика овог типа требало је да се гради у североисточној Србији. После раскида односа са СССР-ом (1948) донета је одлука да се фабрика пресели на просторе око Бугојна или Горњег Вакуфа у Босни. Због дејства заосталих усташа („крижара“) ова одлука је ипак одбачена и „Слобода“ је подигнута у Чачку.
Током НАТО агресије 1999. постројења „Слободе“ су бомбардована, а фабрика је убрзо обновљена иако је изгледало да за то не постоји шанса. Не само што је производња обновљена већ су проширени производни програми и фабрика је поново стекла добар међународни имиџ због квалитета различитих врста убојитих средстава.
Инциденти у чачанској фабрици регистровани су 2010, 2013. и 2019. године, углавном јер производни погони нису били довољно обезбеђени. Било је пожара, а потом и експлозија, попут оне у јануару 2003. године када је троје радника повређено. У јануару 2010. један запослени у овој фабрици повређен је у експлозији пирохетнике. Нешто касније, 27. децембра, поново су се догодиле експлозије у којима није било жртава, а у једној се, наводно, запалио и експлодирао погон за производњу муниције.
Већ 2013. две раднице ове чачанске војне компаније су повређене у експлозији која се такође догодила у погону пиротехнике, да би 2016. у погону фабрике избио технолошки пожар који се догодио код операције сушења елемената у погону артифиције, пошто се запалила смеса за производњу сузавца. Било је и других мањих ексцеса који су прошли без већих последица.

ГЛОБАЛНА УЧЕСТАЛОСТ НЕСРЕЋА

Иако није за утеху, ништа боље није ни ван наших граница наше земље а стручњаци уочавају да од 1990-их година долази до све већих катастрофалних експлозија у складиштима оружја широм света. Учесталост оваквих несрећа повећава се како се становништво градова све више шири из урбаних центара према складиштима која су некад била изолована. Стручни подаци наводе да се од 1995. године зна за 218 несрећа у опасним складиштима, које су узроковале више од 4.700 погибија и скоро 5.700 рањавања.
У последње време овакви инциденти добијају и међународну политичку конотацију, по систему да нема догађаја који се не може и политички искористити. Власти Бугарске су у априлу саопштиле да сумњиче шест руских држављана у умешаност у серију експлозија које су погодиле четири складишта оружја и наоружања у протеклих 10 година, због чега су протерали одређен број руских дипломата.
Још једна држава је 2021. године оптужила Русију за учешће у сличном инциденту. Чешка је раније у априлу оптужила руску војну обавештајну службу ГРУ да стоји иза експлозије магацина муниције у октобру 2014. у граду Врбетице, где су погинуле две особе.
Чешка влада је тим поводом протерала 18 руских дипломата за које је сматрала да су шпијуни, те покренула низ потеза између Прага и Москве. У знак солидарности, неколико чланица НАТО-а и ЕУ такође је протерало руске дипломате због наводног шпијунирања. Оба случаја показују да је политика у други план потиснула домицилне узроке, било у виду људског или техничког фактора.
Све стручне студије указују на несрећну околност да складиште муниције и експлозива никада не може бити сто одсто сигурно у смислу „одсуства ризика“, а највише што се може постићи је подношљив ризик. Нажалост, кључни сведоци драматичних последица експлозија у војним фабрикама и магацинима често су непосредне жртве те експлозије. Бар у овом последњем, чачанском акциденту, то није случај. На срећу.

ЕКСПЛОЗИЈЕ НИСУ РЕТКОСТ Експлозије у војним фабрикама у Србији нису реткост, па смо у периоду од 2006. године до данас имали више од 15 оваквих случајева.
Још је у сећању једна од највећих експлозија која се догодила у Параћину. У складишту муниције Војске Србије, 19. октобра 2006, догодила се експлозија која је била узрокована хемијским разлагањем двобазног горива, највероватније услед неодговарајућег складиштења. Директне последице експлозије су уништење материјала складиштеног на локацији, 23 повређених људи, загађење око 3.000 хектара земље са око 90.000 неексплодираних направа, уништење 600 грађевина и оштећење 12 школа, око 4.740 зграда у Параћину и 2.000 у оближњем граду Ћуприја. Шире социоекономске последице су затварање локалног транзитног ауто-пута и железнице и евакуација око 80 људи из те области. Укупни трошкови експлозије износили су око 10 милиона америчких долара, док је 7,5 милиона америчких долара потрошено на рашчишћавање након експлозије и обнављање инфраструктуре и хитну помоћ. Такође, изгубљено је 19,8 милиона америчких долара у трговини, а управник објекта је оптужен за експлозију и затворен.
Исте године три особе су погинуле, док су три повређене у експлозији која се догодила у фабрици „Прва искра – Наменска“ у Баричу, приликом експлозије у погону за производњу експлозивних материја.
Експлозија у фабрици муниције „Први Партизан Ужице“ 3. септембра 2009. није се догодила у складишту. Међутим, у експлозији је страдало седморо људи, а 14 је повређено. С обзиром на то да је фабрика под земљом на удаљености од око три километра од града, физичко оштећење од експлозије је било ограничено на фабрику. Надокнада породицама страдалих износила је око пола милиона америчких долара, а петоро запослених у фирми је оптужено у вези с експлозијом.
Прошло је више од четири године од трагедије која се догодила у фабрици наменске индустрије „Милан Благојевић“ у Лучанима, у којој су погинула два радника. За њихову смрт окривљени су генерални директор, руководилац погона Ракетна горива и руководилац сектора Безбедност и заштита на раду. Случај су пратиле бројне опструкције а суђење до данас није добило епилог.
У експлозији у Техничко-ремонтном заводу (ТРЗ) у Крагујевцу у фебруару 2017. године погинуле су четири особе, а 25 повређено. До експлозије је дошло у погону за делаборацију муниције.
Још је свеж пример експлозије од пре нешто више од шест месеци у фабрици оружја „Крушик“, у којој је један радник погинуо, док је други тешко повређен. Експлозија се догодила у атару села Доња Буковица код Ваљева, на полигону наменске индустрије „Крушик“, а том приликом експлодирала је опитна мина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *