Свет у коме би и даље многи радије живели

„Пријатељи поново заједно“

Један од најуспешнијих и широм света најомиљенијих ситкома, „Пријатељи“, недавно је добио неочекивани епилог у форми светковине зване „Пријатељи поново заједно“, меморијалног специјала пред чијим је камерама не само оживљена прошлост ове чудесно популарне серије већ су се пред њима окупили и сви јунаци њени, седамнаест година од последње епизоде

Пре неколико недеља свет је поново запао у еуфорију због чувеног ситкома „Пријатељи“. Разлог? Иста екипа аутора и протагониста уприличила је под замашном финансијском подршком ХБО-а телевизијски полудокументарни шоу „Пријатељи поново заједно“. Да, чувени „Пријатељи“ поново су стали пред телевизијске камере, 17 година после пензионисања њиховог чувеног ситкома, једног од највољенијих и вероватно комерцијално најуспешнијих у историји америчке телевизијске забаве. А да је тако, потврђују и суме којима су започели овај меморијални специјал „Пријатеља“. Дакле, од 1994. до 2004. године, колико је ситком трајао, снимљено је 236 епизода. Серијал је био приказиван на, како рекоше, више од 220 територија на свету, био је синхронизован на многе језике (илустрован је овај податак занимљивим исечцима из епизода серије у којима чујемо протагонисте како „говоре“ на јапанском, шпанском, италијанском, немачком и разним другим језицима), на домаћем, америчком, терену био је на првом месту гледаности када је реч о телевизијским комедијама шест сезона заредом – сваку епизоду пратило је око 25 милиона Американаца, а последњу чак 50! „Пријатељи“ су били хит пре стриминг сервиса и широко распрострањене кабловске телевизије и њихове понуде на захтев, па је појавом ових модерних начина конзумирања ТВ садржаја ситком „Пријатељи“ добио нови живот. Кажу да су његове епизоде преузимане с оваквих сервиса невероватних сто милијарди пута! Однедавно је од „Нетфликса“, који га је имао у комерцијалној понуди последњих пет година претходне деценије, шоу преузео ХБО, па су његове платформе сада обогаћене са свих десет сезона ове серије, као и овим документарцем, који је такође добио мултимилионску подршку светског гледалишта.

„Пријатељи“ популарни као некада

Иако их нема већ седамнаест година и неће их у неком новом издању никада више бити, што је и поручено у овом филму и објашњено зашто, „Пријатељи“ никако нису заборављени и заправо су појавом новог начина гледања телевизије популарни као некада. И свакако још комерцијалнији. Отуда и није чудно што су свих шесторо глумаца, као и главни аутори серије, присутни у стварању овог специјала и на позицијама извршних продуцената, добили од ХБО-а између два и по и три милиона долара за учествовање у његовом снимању.
Свакако да је овако велики новац покварио наводну спонтаност поновног окупљања „Пријатеља“, који су неуспешно спонтано евоцирали успомене са снимања. Али то никоме од старих и још бројнијих нових обожавалаца није сметало. Културни феномен, како су у медијима називали „Пријатеље“, чија је невероватна популарност дословно широм света била, а и даље је, предмет озбиљних студија, коментара и стручних анализа најутицајнијих и најкомерцијалнијих магазина у свету. Не постоје ниједне иоле значајне новине нити телевизија које се на својим ударним странама, с подразумевајућом подршком на насловницама, или у својим ударним програмима нису бавиле овом серијом, као што вероватно неће бити ни сада оних који су пропустили да скрену пажњу на постојање овог сентименталног шоуа. Специјал је и сада културни феномен пошто је његов пандемијски продор у свет, баш као што је током десет сезона у том свету надмоћно била присутна серија, једина планетарно присутна атракција која је надмашила у вестима доминантну корону. Можда и зато, ко зна, духовитост, опуштеност, наивност хумора ове серије данас, када су сви ти елементи потиснути из актуелних популарних ситкома и унакажени накарадностима „новог нормалног“ које диктира неолиберални асортиман обавезних нових вредности, делују тако привлачно. Ниједна серија из прошлости није наишла на овако одушевљену подршку данашње публике иако, замислите, међу њеним ауторима ни протагонистима нема ниједне „обојене“ личности. И још је чудније да им на томе нико никада, па ни сад, није замерио!
Замерке овом специјалу „Пријатеља“, додуше, могуће је наћи. Неискреност, лажна спонтаност, потпуни изостанак разговора о каријери сваке од звезда ове серије после окончања „Пријатеља“. Невероватно, али није поменут ни неуспели покушај да се после окончања серије она на неки начин и даље експлоатише и одржи у животу покретањем такозваног спинофа, извлачењем једног од јунака серије, Џоија (са Метом Лебланком), у његов самостални шоу „Џои“. Нити је поменут пословни подухват било кога од осталих глумаца или аутора после „Пријатеља“. Да ли зато што баш нико од њих, чак ни највећа звезда међу њима Џенифер Анистон, по окончању „Пријатеља“ није успео да се обре ни близу у нечему тако успешном. Овај усиљено весели документарац је, иако сасвим нехотице, то и доказао сетом на лицима глумаца који су се после толико времена вратили својим некадашњим ликовима у до најситнијег детаља оригиналним реквизитима опремљеном студију у коме су снимане епизоде „Пријатеља“. На тим се лицима, чини се, истински искрено видела не радост што је екипа поново на окупу већ што су се домогли за њихов данашњи статус огромног хонорара, и то на послу који их је прославио. Мада, само још овог пута. Кроз интервју уприличен испред легендарне фонтане где је почињала свака епизода и на још чувенијем каучу из кафића у коме су седели, оживљени су моменти са снимања, а у забавно монтираним исечцима из најчувенијих епизода, као и уз појављивање славних гостију (Дејвид Бекам, Том Селек, Елиот Гулд, Леди Гага, Џастин Бибер), могао се стећи утисак и о значају успеха прошлих времена, и о чудесној победи ове серије над временом које можда физички гази изглед видно измењених и помало оронулих његових звезда, али која није прегажена годинама већ делује да је и даље „бренд“ без премца с армијом поклоника која нараста.
Разлога има неколико и њима је можда лако објаснити културолошки феномен „Пријатеља“ о коме се разглаба на све стране од када је серија први пут досегла врх гледаности. А заправо као да нема ниједног, јер је тајна овог, у суштини, а посебно из данашње перспективе, детињастог шоуа и даље недокучива. Да, писање је врхунско, духовито, за оно време оригинално, кастинг (о коме су аутори серије у овом документарцу детаљно говорили доказавши још једном да је случај најбољи режисер и кастинг-мајстор од свих) идеалан, екипа од првих дана емоционално и на сваки други начин савршено уклопљена, али све то мање-више можете наћи и у бројним другим серијама које нису успеле да постану феномен нити да потрају толико дуго. За оне који воле да политиком објашњавају све, главни разлог овог пандемијског успеха „Пријатеља“ је заправо неполитичност. Отуда успех на сваком месту на овој планети, која је у овом његовом освајачком походу била, и данас је још више, заиста малена, као село. Аутори серије нису се ни у једном моменту дотицали стварности изван оних неколико просторија у којима су обитавали „Пријатељи“. Ниједан спољашњи политички догађај, па чак ни историјски терористички напад на Америку 2001. године, као ни личност или било каква ситуација која је током тих десет година обележавала наш свет није утицала на садржај и једне једине епизоде. Тако се духовити, блескасти, наивни и невини живот „Пријатеља“ као нека простирка могао унети у сваку кућу без икаквог прилагођавања, осим понегде језичког. И сви су разумели тај хумор, прихватили га као свој, а све ликове као сопствене пријатеље, па су они постали њихов реални животни пратилац. То су, истински потресени окончањем серије, у овом документарном освртању на прошлост „Пријатеља“ потврдили обожаваоци из свих крајева света. Неки су отишли толико далеко у поистовећивању ликова „Пријатеља“ са сопственим животом да су бројне одлуке доносили у складу с духом серије.

Инфицирање светске популације „смешним вирусом“

Није наравно ни први ни последњи пут да се обожаваоци до те мере „приме“ на оно што им се сервира путем малих екрана да изгубе додир с реалношћу и затуре се у имагинарном свету који им делује далеко занимљивије, па и важније од сопственог ништавног, празног и мизерног. Мада, изгледа да су у том погледу „Пријатељи“ учинили много више од других јер су заиста обогатили или значајно учинили прихватљивијим животе милиона људи широм света. Пандемија вируса „Пријатеља“ срећно је инфицирала милионе људи, убележивши се у историји забавне телевизије као један од највећих успеха. Без псовки, насиља, било каквих излива људских гадости, којима се иначе радо служе аутори већине данашњих популарних серија, „Пријатељи“ су чистим хумором, продуховљеним карикирањем најобичнијих животних ситуација шесторо младих људи описали свет у каквом је већина људи на свету тадашњем, а данашњем још више, волела да живи. И у томе је тајна свеобухватног инфицирања светске популације овим „смешним вирусом“. Сви су напросто пожелели да имају такве пријатеље, а многи су чак и замислили да се, гледајући ову серију, заиста друже с њима. Гледалачка је стварност тако на известан начин измењена утицајем ове серије. И у томе су њен највећи успех и значај. Тим пре што, посебно после ове епизоде поновног окупљања и коначног растанка, делује не да нису превазиђени то њихово инфантилно понашање и њихов хумор без простаклука и агресивности већ да су, иако архаични за време данашње „ослобођено“ од свега што се до јуче сматрало нормалним, нешто за чим вапи публика, која на срећу није заборавила, па ни прихватила да је ново нормално данашње заправо ненормално. Гледање „Пријатеља“ у томе помаже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *