„Рио Тинто“ перспективе и замке

Србија на литијуму

Србији се смеши светла будућност. Под условом да осетљива експлоатација изузетно перспективне руде, јадарита, задовољи све еколошке стандарде и буде под будним оком државе због њене стратешке важности

Прича да Србија лежи на милионима тона руде која садржи метал литијум, чија ера тек почиње, стигла је у своју амбивалентну фазу у којој две стране, заговорници и противници, с подједнаким жаром потежу аргументе у прилог свог става. Док једни скоро еуфорично истичу да су литијум-јонске батерије за електричне аутомобиле, као обећавајућа алтернатива аутомобилима које још увек покрећу фосилна горива са великим ефектом стаклене баште који уз њих иде, будућност, а земља која поседује руду за њихову производњу Елдорадо, противници сматрају да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, доноси више штете него користи.

ЈАДАРИТ И КРИПТОНИТ Управо поменути појам додатно указује да се у Србији преплићу стварност и фантазија, јер је откриће руде својеврстан еквивалент криптонита – измишљене стене са Суперменове родне планете. Минерал назван „јадарит“, по долини Јадар, има хемијску структуру као једињење које се може користити да уништи моћ суперхероја. Садржи литијум и бор који се користи у керамици, ђубривима, изолацији…
Процене и претпоставке иду тако далеко да кажу да се у сливу Јадра на обронцима Цера налази једно од три највећа налазишта јадарита у свету, уз она у Чилеу и Аргентини. Ови рудници ће тек процветати у будућности, следећи управо аутомобилску индустрију која ће у овом веку, уместо нафте, форсирати електричне батерије у којима је литијум главни елемент.

ДОБАР РИТАМ Од новог минерала велика су очекивања, како за британско-аустралијску компанију „Рио Тинто“, која већ дуже од деценије врши истраживања, тако и за развој лозничког краја. На сајту ове фирме може се прочитати да „пројекат Јадар“, који подразумева експлоатацију новог минерала јадарита, иде добрим ритмом.
С друге стране, однедавно је више локалних еколошких организација покренуло протесте, забринути због могућег утицаја тог пројекта на еко-систем у Западној Србији, упозоравајући на потенцијалну штету по животну средину.
Питање експлоатације јадарита вешто користи и политичка опозиција да, у недостатку неке јасније политике, бар у овом питању нађе заједнички језик, и да власт оптужи како заједно с компанијом „Рио Тинто“, ради економске користи, жели да уништи реке и шуме, како су навели на протесту испред зграде Председништва у којој је председник Србије Александар Вучић разговарао с представницима ове мултинационалне компаније. Јер, наводно, где год је ова компанија радила, за собом је оставила „јад и пустош“.
С друге стране, председник Вучић је изјавио да сви пројекти морају да задовоље највише еколошке и технолошке стандарде, наглашавајући да ће држава строго водити рачуна о примени најстриктнијих еколошких мера.

„Рио Тинто“ и екологија Компанија „Рио Тинто“ се на светском тржишту током своје дуге историје суочила с више оптужби да уништава животну средину или крши људска права. Један од најпознатијих примера је случај на Папуи Новој Гвинеји, када је због притисака владе да се настави рад у руднику злата и бакра становништво почело побуну, која је прерасла у грађански рат за независност острва Бугенвил, а који се водио од 1988. до 1997. године. Маја 2020. године светске агенције пренеле су и вест да је компанија „Рио Тинто“ уништила два абориџинска светилишта у Западној Аустралији, у региону Пилбара, током истраживања гвоздене руде, у клисури Јукан, од којих је једно представљало ретку историјску локацију настањену 46 хиљада година.

ХЕМИЈА ЛИТИЈУМА Литијум је високореактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводљивост. Ова својства чине га посебно корисним за производњу стакла, мазива високе температуре, хемикалија, лекова и литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле и електронику широке потрошње. Међутим, због своје високе реактивности, чисти елементарни литијум се не налази у природи, већ је присутан као састојак соли или других једињења.
Већина комерцијалног литијума је доступна у облику литијум-карбоната, који је релативно стабилно једињење које се може лако претворити у друге соли или хемикалије. Литијумске соли се налазе у подземним лежиштима слане, минералне руде и глине, као и у сланим водама и геотермалним водама. По дефиницији, екстракција литијума је скуп хемијских процеса у којима је литијум изолован из узорка и претворен у облик за добијање литијума, генерално стабилног, али лако конвертибилног једињења, попут литијумовог карбоната. Већина поступака екстракције литијума подразумева неки облик рударства да би се дошло до подземних лежишта минерала или сланих вода богатих литијумом.
Екстракција литијума је прљава технологија која генерише загађење и уништавање животне средине, остављајући тешке последице по природу, што екологе забрињава да се Србија не претвори у индустријску депонију Европе.
Руда нађена у нашим крајевима специфичног је састава, а технологија издвајања литијума из јадарита још увек није позната и испитује се у Технолошко-развојном центру „Бундора“ – Мелбурн у Аустралији. Како се наводи на званичној презентацији „Рио Тинта“, стандардна технолошка шема прераде показала је да може да произведе висококвалитетне производе уз предвиђени степен искоришћења корисних компоненти, док су у оквиру друге кампање уведена два иновативна процеса која су дала резултате изнад очекивања. Али није познато шта ови технолошки процеси подразумевају.

Батерије будућности Продаја електричних аутомобила премашила је два милиона возила у 2016. години, с пројекцијом да нарасте на између девет и 20 милиона до 2020. године, и између 40 и 70 милиона до 2025. године (ИЕА 2017). С тим у вези бележи се пораст потражње за литијумским батеријама од 790% у последњих десет година. Литијум потрошен у производњи батерија повећан је са 5.160 тона у 2007. години на 19.780 метричких тона у 2017. години (Jaskula 2018). Међутим, највећи сектор светске потражње за литијумским батеријама је „потрошачка електроника“ (69%) док је друга „аутомобилска“ са 28%. Пројектована годишња стопа раста предвиђа раст удела на тржишту литијумских батерија за аутомобиле од 22% до 41% до 2020. године (НРЕЛ 2015). Међутим, оно о чему се мало говори и зна, а што брине борце за животну средину, јесте стопа опоравка/рециклаже литијум-јонских батерија која је и даље изражена у једноцифреном проценту чак и у најбогатијим земљама света. Јапан је већ разрадио нову и бољу батерију на бази алуминијума.

ШТА ЈЕ ПОЗНАТО У медијима су се појавиле и полемике о питању технолошког процеса експлоатације руде јадарита, коришћењу сумпорне киселине, третирања на високим температурама руде пуне арсена и других отрова…, што ће све као отпад завршити у реци Јадар. Деманти и вишеструка умањења поменутих загађивача стижу из „Рио Сава експлорејшн“, домаћег огранка светске компаније „Рио Тинто“.
Почетком маја ове године у Српској академији наука (САНУ) одржан је скуп и округли сто под називом „Пројекат Јадар – Шта је познато“, после кога су представници британско-аустралијске компаније с једне, и еколошки активисти с друге стране, како је пренето у медијима, остали супротстављених мишљења.
После овог скупа три академика, биолог Владимир Стевановић, хемичар Богдан Шолаја и технолог Велимир Радмиловић, писали су потпредседници Владе Србије Зорани Михајловић како би апеловали да влада „боље сагледа“ све аспекте аранжмана с „Рио Тинтом“ пре одлучивања о пројекту.
„Анализом одржаних предавања и доступних докумената, налазимо да Пројекат ’Јадар’ није довољно осветљен нити је довољно транспарентан. Сматрамо да ће, осим великих проблема заштите животне средине, пројекат имати важне социјалне, економске и демографске импликације које су, чини се, стављене у други план, мада то тако не би требало да буде“, наводи се у писму академика. Зато су, како наводе у писму, одлучили да своје мишљење изнесу министарки и Влади, како би им помогли у доношењу одлуке. Документ који је послат уз писмо садржи 10 страна мишљења организатора поменутог скупа.
Ови чланови САНУ упутили су писмо и председници Владе Србије Ани Брнабић у коме су сугерисали, на основу детаљних стручних образложења, преиспитивање економске и еколошке оправданости пројекта „Рио Тинто“ (компанија је најавила да ће у овај пројекат само у 2021. години уложити пола милијарде евра).

МЕМОРАНДУМ У РАЗУМЕВАЊУ Да би умирила и њих и јавност, министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић изјавила је да не постоји уговор с „Рио Тинтом“, нити с било којом другом компанијом о експлоатацији јадарита у Србији, истичући да је то „неистина коју шире део опозиционих политичара и разни активисти који преко ове теме желе да уђу у политику“.
Она је прецизирала да постоји само Меморандум о разумевању из 2017. године који је потписао претходни министар Александар Антић, као и одобрења за геолошка истраживања која су издавала различита министарства. „Колико год пута они понављали лажи, ми ћемо одговорити истином. Нећемо дозволити никоме да манипулише грађанима јер је ово сувише важно питање за будућност Србије“, нагласила је Михајловићка у интервјуу за „Политику“ и поновила да је јадарит јединствен минерал у свету и да је Србија у јединственој позицији да одлучује на који начин ће искористити чињеницу да располаже једним од најтраженијих ресурса у 21. веку.
„Све што буде радило, сваки нови рудник моћи ће да ради само уз највише стандарде заштите животне средине. Одлука о томе може да буде донета тек кад буду завршене све студије и кад чујемо какав је став грађана“, рекла је министарка Михајловић и поручила да неће бити рудника ако природа не буде сачувана или ако грађани, након што буду упознати са свим чињеницама, кажу да су против.
Иако још увек није тачно познато на који начин ће се добијати литијум из јадарита пронађеног у долини реке Јадар, на званичној веб-презентацији компаније „Рио Тинто“ наводи се да врхунски технолози у Аустралији раде на технолошком процесу који треба да буде економски исплатив и еколошки одговоран.

НОРВЕШКИ ПРИНЦИП Због недостатка средстава, наша земља није у могућности да истраживања врши сама и тај посао се препушта странцима. Концесије за истраживање налазишта сировина које Србија одобрава трају максимално 30 година, после чега држава, ако нешто у налазишту остане, може и сама да га експлоатише.
Као подсећање и узоран пример може да послужи Норвешка, земља која је пре 60 година била веома сиромашна, али је захваљујући проналаску нафте постала једна од најразвијенијих држава света. За разлику од арапских земаља богатих нафтом, Норвежани су све држали у својим рукама, продају пре свега.
Е, ту на сцену ступају домаћи скептици који о питању овог епохалног открића сматрају да све ово има смисла само уколико наша држава и искључиво ми будемо власници тог богатства. Будући да перспектива и количине налазишта јадарита имају за Србију и стратешки значај, експлоатација руде и, евентуална њена финализација не би смели да буду потпуно препуштени странцима, који би, у том случају, однели сав профит а нама оставили мрвице и јаловинске пустоши, попут оних код Бора. Норвешки пример о томе речито говори – и у смислу профита, и у смислу екологије.