Отапање санти леда

Кремљ добија сигнале да није далеко дан када ће присталице бољих односа превагнути у Вашингтону, јер су се противници Русије довољно „истакли“ у протеклој деценији, довевши свет пред врата катастрофе

Женева је 16. јуна 2021. године била поприште историјског сусрета председника Русије и САД, Владимира Путина и Џозефа Бајдена. Управо „поприште“, јер су њихов први сусрет и све припреме које су му претходиле највише личили на сцене из холивудског блокбастера, када су рукавице у рингу укрстили Иван Драго и Роки Балбоа. С том разликом што је у америчком филму снагатор из Москве био негативац који узима допинг да би се одржао на ногама, док је у дипломатском бокс-мечу у Женеви председник Бајден морао да доказује виталност и психофизичку издржљивост, за шта су га сумњичили чак и поједини новинари из његове земље. Додатна сенка сумње у његову способност да влада ситуацијом пала је када су стручњаци из његовог медијског штаба одлучили да неће бити уобичајеног заједничког обраћања и одговарања на питања Путина и Бајдена, и да на конференцију америчког лидера не буде позван ниједан руски новинар. Тако су с дневног реда овог демократе избачена и непријатна питања и „непријатни“ одговори – по принципу: немаш новинара, немаш проблем.
Помоћ му је стигла с места одакле је то, можда, најмање очекивао: од самог Путина који се, у разговору од сат с руским, америчким и европским новинарима, похвално изразио о менталној кондицији свог саговорника. Како је нагласио, Бајден је преко океана стигао у Женеву и налазио се на дугој турнеји по Европи, што је и промена временских зона, али без обзира на то председник САД је изгледао бодро. „Желим да кажем да слика председника Бајдена коју црта наша, па чак и америчка штампа, нема ништа заједничко са стварношћу. Разговарали смо у четири ока два сата, можда и дуже. Он је у потпуности упућен у материјале. Можда повремено погледа у своје белешке – сви ми тако радимо. Та слика коју цртају, она можда разочарава, али овде нема места разочарању. Бајден је професионалац, морате пажљиво с њим да радите да нешто не бисте пропустили. Он сам ништа не пропушта, уверавам вас“, дипломатски је објаснио руски лидер.

ПУТИНОВА ПОРУКА Није ни чудо што је Бајден стигао спреман као Роки Балбоа: за самит с руским колегом припремао се 50 година! Тако бар уверава портпаролка Беле куће Џенифер Псаки, желећи тиме ваљда да укаже на велико искуство председника Бајдена, који је још од 1970-их, тада као најмлађи сенатор у историји САД, учествовао у дипломатским активностима између Вашингтона и Москве. Пре пола века се, додуше, у Москви изражавао бираним речима и с огромним поштовањем, имајући у виду тежак положај у коме се нашла Америка током и после Вијетнамског рата и то што Леонид Брежњев није желео ситуацију да користи да би свом силином „докусурио“ геополитичког ривала. Баш супротно ономе што је Вашингтон без оклевања учинио кроз деценију и по, када су Совјети због Авганистана запали у кризу. Можда су поверовали Руси, прилично идеалистички, да је могуће успоставити односе поверења и сарадње новог типа, слушајући обећања која је преносио и млади, увек насмејани сенатор Бајден. И дочекали су да им сада Америка и НАТО звецакју оружјем пред носом и изводе војне вежбе на самој граници Русије. И још оптужују Русе да су они агресори у Европи.
Путинова порука пре самита, да је нормализација односа Москве и Вашингтона могућа само уз поштовање Русије и њених легитимних интереса, изгледа да је озбиљно схваћена у Белој кући. Ово поштовање је, привремено и тактички, уследило. У супротном, Путин сигурно не би толико хвалио Бајдена. И не би амерички лидер с толико заинтересованости говорио о могућности напредовања америчко-руских односа. Но до тог тренутка је пут још веома дуг, али главно је направити први корак. Колико је Бајдену заиста стало да с Москвом направи неки искорак у наредном периоду – имајући у виду да за Запад формула истовременог сукоба и с Русијом и с Кином представља озбиљно оптерећење, види се и из подсвесно изговорене реченице Псакијеве да се њен шеф „спрема 50 година“ за самит с Путином. Да тај самит није из визуре Беле куће толико важан, до њега не би ни дошло, а још мање би се неко „пола века“ за то спремао. У том смислу, и Путин може да буде задовољан, јер је успео да отопи бар оне најтврђе наслаге леда у руско-америчким односима, под условима који и њему одговарају.

БАЈДЕНОВЕ ПОРУКЕ О садржају разговора можемо сазнати из обраћања двојице лидера на одвојеним конференцијама за медије након састанка. Конкретизација, ако је буде, уследиће кроз дела и резултате у месецима који предстоје. Бајден је, на конференцији на коју руске новинаре није позвао, навео да је рекао Путину да он није против Русије већ – за амерички народ. „Такође сам му рекао да ниједан председник САД не може да одржи поверење америчког народа ако се не изјасни за одбрану демократских вредности“, нагласио је. Ова порука делом се односила и на блогера Алексеја Наваљног, који у Русији издржава казну затвора због измицања правосуђу, јер се није јављао органима безбедности док се налазио на условној слободи и лечењу у Немачкој након наводног тровања „новичоком“. Овај човек, кога западни медији називају „лидером опозиције“, у Русији је екстремно непопуларан, имајући у виду његове везе на Западу и огромне донације из Русији непријатељских држава.
Сада Бајден изражава забринутост да би Наваљни могао да умре у руском затвору. „Био сам јасан да ће последице по Русију бити катастрофалне у случају да се то деси“, подвукао је амерички председник. Неко би могао да примети да би, „ако се нешто деси“ Наваљном, највећи добитник од тога био управо Запад, јер би добили још један пропагандни адут у обрачуну с Русијом. Јасно да човек с репутацијом Наваљног не може да победи на изборима у Русији и да је у том смислу неупотребљив. Али ако му се „нешто деси“, то би већ могло да буде употребљено у циљу даљег подривања Русије.
Ово је, вероватно, био најоштрији тон који је Бајден упутио Москви после самита, али се и сам оградио речима да амерички председник мора тако да говори да не би изгубио подршку. Занимљиве су и његове констатације у вези положаја Русије у савременом свету – иако би те оцене много више приличиле да их је Путин упутио Вашингтону. Лидер САД је рекао да је Путину пренео да „Русија не сме да диктира целом свету“. „Они не могу да диктирају шта се дешава у свету. Постоје и друге земље, САД су једна од тих земаља. Русија је у компликованој ситуацији, притискају их Кинези. Они очајнички покушавају да остану глобална држава“, нагласио је председник САД. Није елаборирао коме то Русија и шта диктира, нити како Кинези притискају Русе, имајући у виду да односи Москве и Пекинга никада у историји нису били бољи и да две земље у много чему већ на неки начин функционишу као једна – о чему је и Путин пре неколико месеци говорио.
Ипак, Бајденово признање да је Русија глобална сила је већ значајан помак ако се зна да је његов некадашњи шеф Барак Обама својевремено с ниподаштавањем говорио да је то „регионална држава“. Путин је тада с осмехом одговорио да се може сложити – под условом да Обама каже на који тачно регион у свету мисли. Имао је вероватно у виду чињеницу да у Русији Сунце никада не залази јер се протеже на два континента и 11 временских зона (скоро 10 хиљада километара по оси запад-исток, и 4.000 север-југ), има границе дуге 61.000 километара (38.000 км морске), излази на 13 мора и три океана, а граничи се, поред осталих, и са САД, Пољском, Турском, Кином, Шведском, Норвешком, Монголијом, Јапаном, Северном Корејом, Ираном…
Још је шеф Беле куће нагласио да хладни рат није у интересу ни Русије, ни САД. Припретио је, ипак, америчким „сајбер потенцијалом“ и да ће одговорити „сајбер мерама“, предавши Путину списак од 16 организација које представљају „критичну инфраструктуру“ и морају бити „изузете од било каквих напада“. Ово питање је изузетно важно за Вашингтон, јер се показала сва рањивост америчког сајбер простора, па је свој „ултиматум“ Бајден изнео Путину готово у виду молбе – да бар витална инфраструктура САД буде поштеђена. Иако Русија никада није признала било какав сајбер напад, нити је америчка страна понудила било какав доказ, јасно је да Бајден у Путину види човека који би то могао да спречи, на овај или онај начин. И такође, на овај или онај начин, признаје да је Америка пред тим немоћна. Не треба сумњати да је овај проблем био један од главних мотива за иницирање самита, и то је био предлог америчке стране. Путин самит није тражио, али је на њега пристао са идејом да се односи могу колико-толико унормалити.

КОНКРЕТАН РЕЗУЛТАТ – ВРАЋАЊЕ АМБАСАДОРА Од других, конкретних тема, Бајден је пренео да се разговарало и о Сирији, Ирану, Белорусији, као и о Авганистану, одакле Американци намеравају да се повуку ове јесени после 20 година. Шта је тачно речено – није изнео, откривши тек да се око неких ствари нису сложили, али да је разговор био „у позитивном духу“. Остало је забележено и да је у свом обраћању, у једном тренутку, Путина назвао „председник Трамп“. Очигледно је ово четвороипосатно „опипавање пулса“ с Путином било за 78-годишњег председника више исцрпљујуће него што је желео да призна. Јер, њему је ово – с места шефа државе – био први самит с неким руским председником, док је Путину ово био 45. састанак на врху с лидерима САД. Отуда и Путинова подршка и охрабрење за дебитантски наступ америчког колеге.
Руски лидер је у разговору с новинарима после самита дао шири спектар тема о којима се говорило: стратешка стабилност, сајбер безбедност, регионални сукоби, трговински односи, сарадња на Арктику. Суштински, већина ових тема много више занима Америку, Запад и НАТО, јер је Русија о сваком од ових питања – изузимајући трговинске односе – већ постигла минимално довољан степен својих интереса и више не зависи ни од кога. И у много чему „пресекла пут“ западним силама, које сада јасно виде да одређена питања без Москве не могу да реше. А Кремљу, иако трпи тешке притиске, статус кво сада иде више у прилог. Зато је Бајден желео и иницирао самит. И њему је јасно да „санте леда“ с поменутог Арктика, што је метафора за тренутне америчко-руске односе, морају некако да се отопе.
Путин је саопштио и да је конкретан резултат самита – скоро враћање на своја радна места двојице амбасадора: Анатолија Антонова у Вашингтон и Џона Саливена у Москву. У симболичком смислу, ово јесте важан корак, предуслов свих будућих разговора и контаката. Осим тога, додао је, руска и америчка дипломатија започеће званичне консултације о свим отвореним питањима. Овај посао неће бити ни лак, нити брз, али је неопходан ако се зна да је на овом пољу био изгубљен практично читав председнички мандат Доналда Трампа. Уобичајено објашњење за то је да „дубока држава“ у САД није допустила Трампу никакве помаке и дипломатске успехе. Бајден се сложио да су Мински споразуми у темељу решавања проблема на југоистоку Украјине, пренео је Путин, и додао да је могуће чланство Украјине НАТО-у само „овлаш дотакнуто“. „Ту, ипак, нема о чему да се дискутује“, подвукао је опет једну од главних „црвених линија“ Москве. Нагласио је и да су САД и Русија свесне своје одговорности када је реч о стратешкој стабилности у свету, подсетивши да је председник Бајден исправно поступио што је продужио дејство СТАРТ-3 споразума до 2024. године.

ПИТАЊЕ АМЕРИЧКИХ И РУСКИХ МЕДИЈА Говорећи о сајбер безбедности, Путин је указао на неколико важних и широј јавности непознатих чињеница. Позивајући се на изворе америчких организација, навео је да највише сајбер напада на свету долази из сајбер простора САД. На другом месту је Канада, затим две латиноамеричке државе, па Велика Британија, док Русије у врху овог списка нема. Навео је да су САД прошле године послале Русији 10 захтева, а ове године два, о сајбер нападима на САД, који су дошли с територије РФ. На све захтеве Москва је послала „исцрпне одговоре“, рекао је Путин. С друге стране, Москва је Вашингтону прошле године упутила 45, а ове 35 захтева – и ниједан одговор није добила.
Занимљив је и Путинов одговор дописнику америчког Си–Ен-Ена, кога је интересовало да ли се руски лидер „обавезао“ пред Бајденом да „прекине нападе на опозицију у Русији, према Алексеју Наваљном“. Уследили су већ познати одговори о томе да је Наваљни намерно кршио закон о условној казни са намером да буде ухапшен и од тога направи медијски спектакл. А затим је појаснио суштину: „САД су прогласиле Русију својим непријатељем и противником, Конгрес је то учинио 2017. године. У законодавство Сједињених Држава унете су одредбе да САД треба да подржавају правила и поредак демократског управљања у нашој земљи, да подржавају политичке организације. То постоји у вашем закону, америчком. Хајде сада да се замислимо над тиме: ако је Русија непријатељ, какве организације ће онда подржавати Америка у Русији? Ја мислим, не оне које јачају Руску Федерацију већ оне које је обуздавају, што је и званично објављени циљ Сједињених Држава. Дакле, то су организације и људи који доприносе реализацији политике Сједињених Држава на руском правцу. Како ми треба према томе да се односимо? Мислим да је то јасно: ми према томе треба да се односимо с повећаном будношћу. Али ћемо деловати искључиво у оквиру руског закона“, поручио је Путин.
Важан део разговора двојице лидера био је и о раду америчких и руских медија. Према Путиновим речима, Бајден је покренуо питање Радија „Слободе“ и „Слободне Европе“ који су проглашени за иностране агенте у Русији, али је добио одговор да је Вашингтон претходно то исто учинио с каналом „Раша тудеј“ и „Спутњиком“, лишивши их акредитације. Како је нагласио, руски медији су испунили све законске услове у Америци, док обрнуто није случај, али ће ова питања бити решавана на дипломатском нивоу. Као и с већ поменутим „невладиним организацијама“, и о питању медија је слична ситуација: ако „Слободна Европа“ жели да промовише не само опозиционе факторе и оне који су означени као инострани агенти већ и организације проглашене за екстремистичке којима је забрањен рад (попут „Фонда за борбу против корупције“ Алексеја Наваљног), онда то исто треба дозволити и за руске медије у Америци? Или њима то није дозвољено, па им се одузима дозвола за рад? Или пак то не важи ни за једне, ни за друге? Ова питања морају кроз дипломатске преговоре да буду детаљно уређена да би се вратио цивилизацијски ниво комуникације руског и америчког народа.
И не само то. У одговору на питање репортера лондонског Би-Би-Сија, који је објаснио да на Западу влада мишљење да је Москва „непредвидљива“, руски лидер је рекао да је за стварну стабилизацију ситуације неопходно постићи договор у најважнијим областима, као што су стратешка стабилност, сајбер безбедност и о регионалним сукобима: „Чини ми се да је о свему томе могуће договорити се. У сваком случају стекао сам такав утисак после сусрета с председником Бајденом.“ Још конкретније је потом додао, говорећи о будућој америчкој политици према Русији: „Ми не знамо каква су тамо унутрашња политичка расположења, не знамо односе снага. То јест, ми знамо, али не можемо детаљно да разумемо догађаје који се тамо одвијају. Постоје противници развоја односа с Русијом, постоје присталице. Које снаге ће тамо превагнути, тешко ми је да оценим.“

СВЕТ НА КЛИЗАВОЈ СТАЗИ Овим је изречена суштина. Није Русија једина, ако је уопште таква, која се понаша непредвидљиво на међународној арени. Напротив, због све чешћег кршења међународног права и понашања по принципу „права силе“, читав свет је већ дуго на крајње непредвидљивој и клизавој стази. Сва упозорења Русије и многих других земаља да се с тим мора престати – до сада су била игнорисана. И то је била једина заиста предвидљива ствар у данашњем мултиполарном свету – где се највеће западне силе понашају као да су једини центар моћи. Када су схватили да се све толико закомпликовало и да су се и њихови ресурси значајно истањили, сада постају вољнији за разговоре. Као и пре пола века, после фијаска у Вијетнаму…
Ако су њихови најјачи „аргументи“ то што је (двапут осуђени због крађе стотина хиљада долара) Наваљни у затвору – о чему је признао кривицу у замену за условну казну – као и то што Русија изводи војне вежбе на својој територији, онда је то за Кремљ сигнал да није далеко дан када ће прагматичне „присталице односа са Русијом превагнути“ у Вашингтону. Јер противници Русије су се довољно „истакли“ у протеклој деценији, довевши Европу и свет пред врата катастрофе. Бајденова жеља за самитом за који се „спрема пола века“ већ сама по себи је сигнал да су промене могуће. Као и 1970–их када су се САД суочавале с једним од најгорих периода у својој историји, а тада млади Бајден био „америчка ластавица мира у Москви“, није искључено да би и пола века касније могао да одигра сличну улогу. Само, овог пута у Кремљу не седи Леонид Брежњев већ Владимир Путин.