О животу уочи пада гвоздене завесе

займы без процентов срочно всем

Пољска књижевница Виoлета Грег упустила се у преиспитивање политичке и друштвене стварности живота у послератном источном блоку, што из перспективе данашњег неолибералног поретка нуди различите погледе, од критичких до носталгичних

Реалност живота у послератном источном блоку честа је тема савремених писаца из скоро свих бивших социјалистичких држава. Преиспитивање политичке и друштвене стварности тог времена из перспективе данашњег неолибералног поретка нуди различите погледе, који се крећу од критичких до носталгичних. Пољска књижевница Виoлета Грег у књизи необичног наслова, Зелене воћке, враћа се у период касног или „зрелог“ социјализма, осамдесетих година 20. века, до самог његовог историјског слома 1989. године.

СНАГА РЕЛИГИЈЕ И СТАРЕ ОБИЧАЈНОСТИ Кроз прозу која се може читати као низ тесно повезаних прича или као роман епизодичне структуре, ауторка представља своју јунакињу од периода детињства до пуне адолесценције коју стиче управо у праскозорје пада „гвоздене завесе“. Смештајући радњу романа (или повезаних прича) у дубоку пољску провинцију, у место замишљеног назива Хектари, Виолета Грег успева да представи снажан и сугестиван амалгам који настаје спајањем вековне народне обичајности и нових токова живота. Изразито живи и функционални религијски обреди, у којима су измешани пагански и хришћански слојеви, одређују не само главну јунакињу, девојчицу Виолу, већ и све друге јунаке. Захтев за потискивање и потирање те старе обичајности рађа драму у појединачним ликовима и у заједници у целини. Иако укључени у социјалистички модел организовања друштвеног и привредног живота, религија, зачудо, остаје централна тачка свим становницима Хектара. Зато епизода најављеног доласка папе у Хектаре показује које су праве константе једне заједнице и одражава сву напетост и животни погон који она може да произведе. Изневерена очекивања и опште разочарање које наступа с проласком недогођене чаролије показатељ је тог раскола између преданости друштва својој традиционалној духовној узданици и суморне реалности која се одвија без ње. Други повод да заједница поново засија – и физички и духовно – јесте најављено проношење иконе Богородице из базилике Светог Антонија кроз Хектаре. Такође, одлазак главне јунакиње у цркву на велики празник узрокује њену прву телесну слабост. И сви остали важни и неважни догађаји у селу и у личном простору јунака означени су кретањима у оквиру традиционалних црквених обичаја.

ПОРОДИЦА КАО УПОРИШТЕ Улога породице заузима важно место у овој прози, односно у развојном процесу главне јунакиње. Та породица, међутим, нимало није идеална или складна. Иако је једино упориште за девојчицу која расте и формира се, породица је место у којем се као у огледалу пресликавају сви проблеми неуређеног друштва. Сиромаштво и оскудан живот само су један од тих аспеката. Тескоба и скученост живота у социјалистичкој пољској забити представљена је сликом младе јунакиње која одраста у неподношљивом смраду угинулих животиња које отац сакупља да би их за новац препарирао. Тај смрад који јунакињу притиска одраз је општег гвозденог стиска који се над целим друштвом надвио. Очева смрт у време јунакињиног преласка из детињства у девојаштво показатељ је постојања породичне топлине и снажних веза у односима који су на површини изгледали робустни.
Многи догађаји осенчени овом нарацијом, који су одредили поједине фазе одрастања главне јунакиње и у којима је често било неприродних, бизарних или блудних слојева, не остављају, међутим, никакав болни траг у њеној души. Упркос свим неправилностима и не баш срећним епизодама, детињство у социјалистичким пољским Хектарима указује се као период невине младости, воћа које је зелено, које тек треба да сазри. Због тога јунакиња, онда када осети да је порасла и када јој се указала могућност да оде, одлучује да остане у Хектарима.
Низ прича о „зеленим воћкама“ који је сада пред нашим читаоцима захваљујући преданости издавачке куће „Штрик“, у изванредном преводу Миле Гавриловић, може се читати као роман одрастања, где се тек с духовним враћањем на време младости и невиности може ступити на зрели животни колосек.