Наметање Шмита

Одлука колективног Запада да, супротно неопходном консензусу у Савету за спровођење мира у БиХ и изостанку потврде у Савету безбедности УН, прогура политичара из Баварске за новог високог представника, донета је са жељом да се удари шамар Москви, али и да се Бањалуци и Београду покаже ко је газда

Чланице Управног одбора Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК), игноришући противљење представника Русије, именовале су немачког политичара Кристијана Шмита за новог, осмог по реду представника такозване међународне заједнице у дејтонској творевини.

АНЕКС 10 Наметањем Баварца за наследника „вечитог“, а у спровођењу добијених задатака ипак неуспешног Аустријанца Валентина Инцка, кључни фактори Запада су, уз очекивану асистенцију Турске и Јапана, не само свесно прекршили статут споменутог Савета који предвиђа да се одлуке обавезно доносе консензусом свих чланова Управног одбора већ и обезвредили Анекс 10 Дејтонског мировног споразума.
Њиме се, да подсетимо, предвиђа да сваког новог високог представника, након консултација, споразумно предлажу стране потписнице споразума из ваздухопловне војне базе у Охају (међу којима су и Република Српска и Србија), да би затим његов избор био потврђен резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација.
Очигледно је да наметање Шмита за новог „гувернера“ колонијалних сила у Сарајеву представља грубо кршење међународног права, или, прецизније речено, настављање курса започетог 1999. злочиначком агресијом НАТО-а на СРЈ, за шта овај војни савез тада није добио зелено светло од организације с њујоршког Ист Ривера.

[restrict]

ПОРУКА СВЕТУ Иако се на светској политичкој сцени у протекле више од две деценије много тога променило, у Вашингтону, Берлину и (неизбежном) Лондону и даље верују да – кад им је тако нешто неопходно – могу да игноришу међународно право и да га подређују својим интересима. Врло је вероватно да су закључили како је простор некадашње Југославије у овом тренутку најподесније место за показивање чврстине обновљеног евроатлантског партнерства у тек започетој Бајденовој ери.
А противљење Москве задржавању превазиђеног високог представника у БиХ у лику „експерта“ ЦСУ-а за спољну политику, као прилику да се Кремљу – игнорисањем његових интереса али и права – покаже ко и даље води игру на светској позорници. Проценили су да ће у њиховом (званично) необјављеном рату с Русијом и послу „обуздавања Путина“ овако експресно наметање Шмита заправо представљати груб дипломатски шамар упућен држави наследници Совјетског Савеза. Њој се јасно ставља до знања да јој ни позиција сталног члана Савета безбедности УН, ни право да блокира одлуке већине у телу попут ПИК-а у БиХ, не гарантују да ће дипломатским средствима моћи да заштити властите интересе, а камоли помогне угроженим пријатељима.
Јасно, уз Русију, најважнија порука овим – да ли га уопште можемо назвати преседаном нелегитимног увођења Шмита у нови посао – послата је Србима. И то не само онима из Бањалуке већ можда још више званичном Београду. Коме треба и овим конкретним примером наметања воље Запада показати да му је боље да макар и тешка срца призна независност своје јужне покрајине него да се узалудно ослања на Кремљ и права из Резолуције Савета безбедности 1244.

ЧЕЛНИЦИ СРБИЈЕ И РС О ШМИТУ, ПРОВОКАЦИЈА ЏАФЕРОВИЋА

Делегација Републике Српске је о именовању Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ у Београду водила разговоре с државним врхом Србије предвођеним Александром Вучићем.
После састанка председник Србије изјавио је да „разуме ставове Милорада Додика и грађана РС о спорном именовању“, те најавио да ће Србија, као потписница Дејтонског споразума, убудуће тражити од високог представника да јој шаље редовне извештаје о стању у БиХ.
Нажалост, ни овај састанак челника две српске државе није могао да прође без отровних стрелица одапетих из Сарајева.
Бошњачки члан председништва БиХ Шефик Џаферовић оценио је да „Србија нема никакве додирне тачке са именовањем високог представника“, те је, у добро познатом стилу, поручио суседу да „не треба да се патерналистички односи према Босни и Херцеговини“.
Вучић је одговорио да „му (Џаферовићу) се од данас нико неће правдати ни за шта“, и нагласио да ће „Србија да поступа у складу са међународним законима, поштујући пријатеље и комшије Бошњаке“.

РУСКА ПРЕТЊА Но вратимо се циљевима сценариста пројекта гурања њиховог човека у Сарајево без претходно обезбеђене сагласности целокупне међународне заједнице.
Биће занимљиво видети хоће ли они покушати да у Савету безбедности УН Шмитовом незаконитом устоличењу накнадно прибаве формални легитимитет, рачунајући при томе да ће се Русија, претходно доведена пред свршен чин, макар и невољно сагласити с тиме да Баварац замени Аустријанца у граду на Миљацки. Можда ће Москва то заиста и учинити (мада је амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов у разговору с Милорадом Додиком поручио да његова земља неће подржати именовање Немца за Инцковог наследника!), међутим, чак и ако се тако нешто деси, то никако не значи да ће Кремљ ћутке прећи преко последњег поступка западних партнера и одустати од захтева за затварањем канцеларије ОХР-а у БиХ.
А да би се наметнути, осми по реду високи представник, у случају да покуша да реализује планове својих налогодаваца који нису у интересу Руске Федерације, могао суочити с блокадом и опструкцијом њених дипломатских представника, наговестио је ових дана – страхујући наравно од таквог развоја догађаја – доказани русофоб и заговорник унитарне Босне Волфганг Петрич. Земљак Валентина Инцка који је у периоду између 1999. и 2002. обављао посао гувернера међународне заједнице у БиХ, оценио је да је именовање немачког дипломате мимо сагласности Русије погрешан потез, пошто ће „задатак Шмита са тако смањеним легитимитетом бити много тежи“.
„Како ће Шмит решити проблем са Русијом у Управном одбору ПИК-а и како ће решити проблем са Додиком? Има ли план?“, запитао се Петрич, који је такође изразио бојазан да би сила с Истока због овог избора могла да блокира присуство ЕУФОР-а у региону.

ШМИТОВИ ПЛАНОВИ Сам Кристијан Шмит није желео да (бар за сада) јавно говори о томе да је прогуран на нову дужност супротно статуту Савета за спровођење мира и мимо обавезујуће резолуције Савета безбедности УН, већ је изразио „радост што му је ПИК, на предлог немачке Владе, доделио задатак да буде наследник Валентина Инцка“. Такође је одбио да, пре него што 1. августа од аустријског колеге преузме управљачку палицу, саопшти своје конкретне планове, али је зато бањалучким „Независним новинама“ најавио како ће током свог мандата радити „у сагласности са представницима међународне заједнице, изабраним функционерима, грађанима БиХ“… И, што је врло индикативно, и са „са младим људима“! Ваљда су и они грађани Босне и Херцеговине или можда, кад их већ посебно апострофира, Баварац међу њима види неку нову сорту Босанаца, спремну да помогне процес трансформације дејтонске творевине у „грађанску“ државу?
За разлику од свог суздржаног наследника, одлазећи човек из Клагенфурта је „отворио душу“, па смо тако од њега могли сазнати да ће Шмиту сугерисати да договор домаћих снага комбинује с коришћењем „бонских овлашћења“. Као и то да је хер Кристијан већ имао разговоре с „високопозиционираним чиновницима из Вашингтона“ (да ли пре одлуке Савета за спровођење мира у БиХ?), те да је „ових дана био у Берлину и Бриселу“…

НЕЛСОН: АМЕРИКА ЈЕ СВОЈЕ РЕКЛА

Милорад Додик је саопштио јавности да је о именовању Кристијана Шмита разговарао с амбасадором САД у БиХ Ериком Нелсоном. Српски члан Председништва БиХ у том разговору је истакао да је за РС неприхватљиво да се не поштују међународно право и Анекс 10 Дејтонског споразума, на шта му је Нелсон одговорио да је „Америка своје рекла“, и да сматра да је Шмит већ именован за новог високог представника у Босни и Херцеговини.

РЕАКЦИЈЕ У БиХ Огласио се и неизбежни Бакир Изетбеговић, изразивши наду да ће нови високи представник „с обзиром на то да има јача леђа од Инцка (долази из Немачке) имати и јачу подршку“. Као и очекивање да ће отпори именовању Шмита „који долазе из Русије и Републике Српске бити превазиђени“.
Јасно је за какав курс новог гувернера Босне први у Бошњака очекује већу подршку од западних фактора. При чему га – бар како јавно тврди – није уопште забринуло то што је Хрватска, која има блиске везе с Кристијаном Шмитом, у Европској унији, кроз изјаву председника Сабора Горана Јандроковића, „отворила тему формирања трећег (хрватског) ентитета у БиХ“.
У овом тренутку је, чини нам се, ипак много значајнија реакција руководства Републике Српске на наметање новог високог представника. А она је, сходно очекивањима, била одлучна и оштра.
Милорад Додик је саопштио да РС неће прихватити именовање Кристијана Шмита нити сарађивати с њим, пошто он није изабран у легитимном поступку већ од стране „неформалне групе у Савету за спровођење мира, предвођене Американцима и Британцима“. Државник из Лакташа је, међутим, изразио спремност Бањалуке да, без обзира на то што се залаже за затварање канцеларије ОХР-а у БиХ, прихвати новог високог представника под условом да он претходно буде именован у Савету безбедности УН.
Челници мањег ентитета најавили су и дипломатску офанзиву, тачније, упућивање писма генералном секретару УН, чланицама Савета безбедности, као и канцеларки Немачке Ангели Меркл у којима ће их упознати с актуелним дешавањима у БиХ. Мада од кључних западних играча у Савету безбедности и фрау Меркел не треба очекивати промену досадашње антисрпске политике, ова писма ће, верујемо, наићи на позитиван пријем код одређених прималаца (Москва и Пекинг), а можда и проширити списак земаља које ће убудуће уравнотеженије третирати дешавања у Босни и Херцеговини.
Мада је Додик показао спремност да се о овом важном питању постигне национални консензус у Народној скупштини РС, „конструктивна опозиција“ из Бањалуке – као и у ранијим сличним приликама – очигледно није мотивисана да подржи став владајућег блока о неприхватању Шмита као високог представника.
Председник СДС-а Мирко Шаровић изразио је сумњу да ће српски члан Председништва БиХ истрајати у неприхватању гувернера из Баварске. Као аргумент за такву тврдњу послужило му је подсећање на давни догађај из марта 1999. године, када је „некадашњи“, тада европски оријентисани председник Владе РС Милорад Додик подржао одлуку тадашњег високог представника Карлоса Вестендорпа да смени председника Републике Српске Николу Поплашена. Кривце за садашњи васкрс институције високог представника, која је, по Шаровићевом мишљењу била пред затварањем, лидер некад најјаче партије РС пронашао је у „потезима домаћих власти“. Избегавајући да упути било какву критику на рачун западних моћника, Шаровић је изразио наду да ће „уколико дође нови високи представник, теме бити економски развој, демократизација друштва, борба против корупције“…
Кристијан Шмит би 1. августа требало да започне мандат високог представника у БиХ, а остаје да се види хоће ли пре тога добити легалитет у Савету безбедности УН, или ће на дужност ступити само као реализатор воље већинског дела Савета за спровођење мира. Без обзира на то, начин на који је натурен на ову функцију јасно показује да његови послодавци не бирају средства како би остварили жељени циљ. Који је, без икакве сумње, у колизији с интересима Републике Српске, али и целокупног српског корпуса.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *