Ко су прави ваздушни пирати?

Афера с хапшењем Протасевича

Који је след догађаја с хапшењем белоруског опозиционог пропагандисте након ванредног слетања авиона „Рајанера“ у Минск? Које казнене мере колективни Запад намерава да примени против Белорусије? Шта то означава за спољну политику Александра Лукашенка и његове односе са званичном Москвом?

Један истакнути грађански активиста укрцава се у авион. Пролази пасошку контролу без проблема. После свих провера већ је на свом седишту, везује појас и помало расејано слуша хиљаду пута поновљену демонстрацију особља о безбедности при лету. На само 50 километара од границе са суседном државом његов авион принудно спуштају. После ће представници авио-превозника саопштити да су им диспечери са земље претили борбеном авијацијом ако хитно не промене курс и не слете на престонички аеродром. Активисту изводе из авиона, стављају му лисице и одвозе на саслушање. Власти одричу све оптужбе да су под претњом спустиле авион, тврде да су се пилоти добровољно повиновали наредби и да је у питању била молба, а не ултиматум. Ваздушно пиратство, кажете, несумњиво. Само што ово није била прича о Белорусији већ о Украјини, не о белоруском пропагандисти Роману Протасевичу већ о проруском активисти из Украјине Армену Мартиросјану, који је имао и држављанство Јерменије. Ово се десило 21. октобра 2016, а Савет безбедности Украјине признао је да је присилно спустио авион због уверења да је проруски активиста носио са собом поверљиве информације. Авион је припадао белоруској државној компанији „Белавиа“ и летео је из Кијева у Минск, где је Мартиросјан требало да преседне за Москву. За разлику од Протасевича за којим је Белорусија расписала међународну потерницу, Мартиросјан није ни за шта био оптужен. Украјина је под претњом насиља спустила авион са 135 путника само зато што су постојале индикације да један грађанин преноси некакве „поверљиве информације“, а да је при томе контролисан на кијевском аеродрому и фактички напустио украјинску територију прошавши пасошки пункт. Нико тада није претио Украјини санкцијама, а камоли их уводио. Избио је локални скандал, који је брзо заборављен и који нису покрили ни међународни медији.
Овај пример ваздушног пиратства у потпуности је засењен случајем који је заиста обишао свет, јер су у тај ваздушни скандал биле умешане многе државе и њихова руководства. Ради се о претресању авиона боливијског лидера Ева Моралеса, који је у међувремену претрпео државни удар и успео да врати власт, преко своје партије, демократским путем – на изборима. Ево Моралес дао је 1. јула 2013. интервју руској мрежи РТ у коме је изјавио да је Боливија спремна да пружи азил светски познатом узбуњивачу Едварду Сноудену. После окончања нафтног форума на коме је присуствовао у Москви, Моралес се запутио назад у отаџбину авионом боливијске државе, који као и свака друга међународна делегација ужива имунитет од било каквих претреса и задржавања. Моралесов авион је безбедно прошао преко Пољске и Чешке, али је услед квара принудно слетео у Аустрију. Боливијска страна тврди да су пилоти били приморани да слете у Беч, јер су им Француска, Шпанија, Португалија и Италија забраниле улаз у њихов ваздушни простор. У Бечу је председнички авион подвргнут претресу под сумњом да се у њему налази Сноуден. Избио је међународни инцидент, а касније је постало кристално јасно да су САД приморале низ европских држава да затворе своју територију за авион председника Боливије, како би се он спустио у Аустрију, где би Сноуден био ухапшен. Тадашња гласноговорница Стејт департмента Џен Псаки, која је опет део владајуће гарнитуре, јавно је признала на конференцији за новинаре да су САД одржавале контакт с државама широм света где је постојала шанса да се приземљи авион у коме се можда налазио Сноуден.

ХРОНОЛОГИЈА Белоруски пропагандиста Роман Протасевич летео је 23. маја из Атине у литвански Вилњус, где живи и бави се медијско-пропагандном делатношћу. У Атини се одржавао међународни форум с учешћем званичне лидерке белоруске опозиције Светлане Тихановске. Индикативан је податак да је Тихановска путовала истим летом као и Протасевич, само недељу дана раније и у супротном смеру, ка Атини, баш на поменути форум.
Протасевич је млад човек, има тек 26 година. Син је белоруског високог војног официра, бившег професора на катедри за идеолошки рад при Војној академији. Типични је изданак црвене буржоазије, која није изгубила своје позиције управо захваљујући данашњем председнику Лукашенку. Један је од двојице оснивача пропагандног канала на мрежи „Телеграм“ – „Nexta“ (чита се „Нехта“, што значи „неко“ на белоруском). Не ради се, дакле, о правом медију већ о обичном каналу на друштвеним мрежама усмереном на ширење најскандалозније пропаганде без обавезе да се придржава новинарске етике, да објављује демантије, да проверава или уопште има релевантне изворе. Основао је „Нехту“ 2015. године заједно са Степаном Путилом, који је активан из Пољске. Путило је син познатог белоруског спортског коментатора, који је такође прешао у Пољску и одатле води спортски програм на пољском ТВ каналу „Белсат“ намењеном белоруском тржишту.
Како је дошло до спуштања лета на релацији Атина–Вилњус ирске компаније „Рајанер“ у Минск, где је Протасевич ухапшен? У оптицају су три верзије – званична белоруска верзија тврди да је с мејл адресе регистроване у Швајцарској упућено електронско писмо аеродрому у Минску с упозорењем о бомби, и да је због тога авион принудно слетео, а затим је утврђено да је Протасевич међу путницима, после чега је ухапшен. Прва незванична верзија се базира на претпоставци да је спуштање авиона било дело белоруске безбедносне службе – КГБ, да је од њих потекао мејл о бомби, а с намером да Протасевич буде ухапшен. Прихватају је западне државе, а одричу је се Белорусија и Русија. По другој незваничној верзији коју је изнео посланик из редова Алтернативе за Немачку Валдемар Герт, авион је спуштен услед операције западних тајних служби а као повод за увођење нових санкција Белорусији. Лукашенко је Протасевича назвао терористом и додао да би засигурно наредио да се авион приземљи да је знао да је међу путницима. Подвукао је да то није знао и да је авион приземљен искључиво због дојаве о бомби, као и да се након тог догађаја Белорусија суочила с таласом лажних дојава о бомбама с интернет-адреса из Пољске. Лукашенко је цео догађај објаснио тиме да колективни Запад прелази из фазе организације немира на етапу гушења Белорусије.
Званична верзија садржи информације да је с адресе провајдера „Protonmail“ био послат мејл с потписом палестинског Хамаса, који прети уништењем авиона уколико не буду прекинута сва војна дејства Израела против Палестине. Хамас је одбацио оптужбе истичући да се не служи сличним нападима на цивилне авионе. Да Хамас није умешан у догађај потврђује и то да се најновија рунда израелско-палестинског конфликта окончала примирјем 21. маја, док је авион приземљен два дана касније, када више није било борбених дејстава у Палестини. То да је Протасевич био на поменутом лету могла је да сазна свака обавештајна служба. Ако су авион спустиле белоруске службе, поставља се питање зашто је одабран баш он, поред свих других опозиционара, па и саме Тихановске, која је на исти начин могла бити ухапшена да су то белоруске власти пожелеле.
Ако прихватимо овај сценарио, то би значило да белоруске службе сматрају да Протасевич поседује неке виталне информације. Уколико се пак сагласимо с верзијом немачког посланика, то би значило да су белоруске службе прогутале мамац. Било би логичније да су се у том случају правили као да немају информације ко је у авиону.

ПОСЛЕДИЦЕ СПУШТАЊА АВИОНА Западне државе оптужиле су Белорусију не само да стоји иза операције већ и да је искористила борбену авијацију да присили авион „Рајанера“ да слети у Минск. Белоруска агенција за контролу летења објавила је после тих оптужби разговор диспечера с пилотима „Рајанера“ у ком се види да је њима Минск предложен као дестинација за принудно слетање, а да су се с тим сагласили и пилоти. Да ствари буду чудније, или боље рећи индикативније, огласио се и извршни директор „Рајанера“ Мајкл О’Лири, који је тврдио да пилотима није дат други избор, а да аеродром у Минску није одговарао на позиве те авио-компаније. Огласила се и компанија „Protonmail“ преко које је послат мејл аеродрому у Минску с тврдњом да је електронско писмо послато након разговора диспечера у Минску с пилотима „Рајанера“.
Прво, врло је сумњиво што су се две међународне корпорације огласиле с оптужбама против Белорусије; углавном су компаније уздржане о тим питањима, а нарочито провајдери не проверавају када је мејл послат и упоређују то с подацима служби за контролу летења, то једноставно није њихов посао. Друго, ако је белоруска служба организовала операцију спуштања авиона под лажним изговором, зар није била способна да пошаље мејл на време? Треће, зашто је авион преусмерен у Минск тек када се налазио пред литванском границом, а не када је ушао у белоруски ваздушни простор? Ако је то била унапред припремљена операција белоруских служби, зашто се чекало до последњег тренутка да се она спроведе?
Без обзира што нема никаквих конкретних доказа да је Белорусија одговорна за спуштање авиона, а не за хапшење пропагандисте који се терети за конкретно кривично дело подстрекивања на јавне нереде, за шта максимална казна закона износи 15 година, ЕУ и неке њене чланице донеле су моменталну одлуку о санкцијама. Такође је индикативно да званичници и лидери западноевропских земаља нису оптужили Русију за то што се десило у Белорусији, иако су лако то могли да учине, докази ионако ту не играју никакву улогу. Ово показује неспремност западноевропских држава да прекину сарадњу с Русијом. Такође је неспорна чињеница да Белорусија зависи од Русије, и то све више, те да права адреса за санкције није Минск већ Москва. Изостанак оптужби против Русије се може протумачити као позитиван сигнал. Русију тренутно не оптужују ни САД које очекују преговоре председника Бајдена и Путина у Женеви, на којима ће сигурно покушати да понуде руском председнику неку стимулацију за удаљавање од Кине. Иако се од тих преговора мало шта очекује, свакако би било контрапродуктивно за САД да прошире санкције Русији у овом тренутку. Ипак, Вашингтон је увео санкције против девет белоруских државних компанија, док је ЕУ одлучила да затвори свој ваздушни простор за белоруске авио-превознике. Министри спољних послова ЕУ такође су саветовали европским компанијама да избегавају летове кроз белоруску територију. Најављене су и тренутно непрецизиране економске санкције.
Притисци на Белорусију у контрасту су с пријатељским, па и савезничким, сусретом двојице председника, Александра Лукашенка и Владимира Путина у Сочију. Прва тачка на дневном реду била је, наравно, даља организација ваздушног саобраћаја координирана у Москви и Минску, како би грађани Белорусије могли и даље да лете у Европу, али преко Русије. Постаје јасно да ће у том погледу Русија и Белорусија наћи најбољи начин да сведу губитке на минимум и омогуће грађанима да путују. Друга тема био је кредит Русије Белорусији, у очекивању економских притисака са Запада. Договорена је исплата друге транше међународног кредита Белорусији од 500 милиона долара. Прва транша, која је такође износила 500 милиона долара, Белорусији је исплаћена 30. децембра 2020. године. Белорусија протоком времена и затварањем канала сарадње са Западом постаје апсолутно економски зависна од Русије, а раст робне размене ове две блиске државе повећан је за 18,4 посто. Путин је на састанку саопштио и да ће у јуну текуће године бити пуштен у погон први енергоблок нове белоруске атомске централе, у чијој изградњи је учествовало руско државно предузеће „Атомстројекспорт“.
Иако није било никаквих бомбастичних закључака, остаје утисак да су прави преговори, нарочито они који се тичу интеграција Белорусије и Русије, протекли иза затворених врата. О њиховој садржини можемо само да нагађамо, али белоруска трајекторија на исток је већ сада непроменљива, те можемо претпоставити да ће најпозитивнији резултати преговора бити видљиви у будућности. За крај, подсетимо се да је почетком 2022. године у Белорусији планиран важан референдум за измену Устава те државе, а који ће значајно променити контуре политичког система и увести Белорусију у нову еру. Процеси интеграције Белорусије и Русије теку паралелно с процесом политичких измена у самом Минску и нераздвојно су повезани. Белорусија претходно мора бити реформисана по потребама савременог друштва, пре него што се озваниче резултати преговора о интеграцијама, који све време трају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *