Да ли је амерички ФЕД постао светска Централна банка?

Пише Ђорђе Ђукић (аутор је професор Економског факултета Универзитета у Београду)

Будућа кретања каматних стопа у свету, а тиме и цене обвезница, акција и других облика активе на тржиштима капитала, највише ће зависити од тога када ће ФЕД почети поново да повећава своју кључну каматну стопу, то јест када ће отпочети нормализацију монетарне политике коју води

Од почетка марта 2020. године Систем федералних резерви САД (ФЕД), осим смањивања кључне каматне стопе на ниво близу нуле (0–0,25 одсто), виђеног након избијања светске финансијске кризе 2008, примењује низ других мера које нису виђене у монетарној историји САД, а у циљу ограничавања штетних ефекат пандемије вируса корона.

КРЕДИТИРАЊЕ БЕЗ ПРЕСЕДАНА То укључује 2,3 билиона долара датих кредита ради подршке сектора домаћинстава, запослених, финансијских тржишта, федералног буџета и буџета локалних влада… Како је крајем априла истакао Џером Пауел, председник ФЕД-а: „Ми смо распоредили ове капацитете кредитирања у мери без преседана.“ При томе је најавио и да ће наставити да их користе „… снажно, проактивно, и агресивно док ми (Одбор гувернера ФЕД-а – Ђ. Ђ.) не будемо сигурни да смо чврсто на путу опоравка“.
Другим речима, ФЕД ће штампати доларе колико буде потребно да би се америчка привреда што пре вратила на путању раста реалног БДП-а пре избијања пандемије. Ово уз паралелно спровођење пакета стимулативних фискалних мера које је усвојио Конгрес од 2,9 билиона долара, што чини 14 одсто БДП-а.
Спречавајући ломове на финансијским тржиштима у САД и свету у 2020. ФЕД је преузео улогу светске централне банке. Ту улогу ће играти и даље, јер будућа кретања каматних стопа у свету, а тиме и цене обвезница, акција и других облика активе на тржиштима капитала, највише ће зависити од тога када ће ФЕД почети поново да повећава своју кључну каматну стопу, то јест када ће отпочети нормализацију монетарне политике коју води.

СЕРВИСИРАЊЕ ДУГА Доказ за наведену улогу ФЕД-а је његово будно мотрење кретања криве приноса на америчке државне обвезнице и вагање када ће повећати каматну стопу, превасходно због ефеката на растући терет сервисирања огромног јавног дуга. Фактички, тиме ФЕД предодређује судбину свих дужника из јавног и приватног сектора у свету који су се задуживали емитујући обвезнице номиниране у америчким доларима. Политике других централних банака у свету ће морати да се прилагоде политици ФЕД-а, јер се надмоћност америчког долара у светском финансијском систему не доводи у питање, и поред тенденције смањивања његове улоге после светске финансијске кризе 2008. Удео долара у светским девизним резервама пао је на крају 2020. на 59 одсто, што је најнижи ниво од 1995.
САД и друге индустријске земље су, због највеће финансијске интервенције после Другог светског рата ради ублажавања разорних ефеката пандемије на привреду, суочене с јавним дуговима и дефицитима у буџетима какви до сада нису виђени. Удео јавног дуга у БДП-у САД достигао је на крају 2020. године 129 одсто, а само годину дана раније износио је 107 одсто.
Централне банке могу на два начина да терет јавног дуга учине подношљивим.
Прво, да у дугом периоду одржавају ниске каматне стопе, што је по себи праћено с више негативних последица: мехурови на финансијским тржиштима који неумитно морају да пукну; наставак кажњавања штедиша јер не остварују никаква реалан принос на штедњу, или чак губе део главнице због негативних каматних стопа.
Или, други начин, да допусте више стопе инфлације које би смањиле реални терет сервисирања дуга у будућности.

ГЛОБАЛНА КОРПОРАТИВНА ТАКСА Притисак на централне банке би ослабио уколико би државе наметнуле веће порезе, попут пореза на финансијске трансакције, загађиваче околине, корпорације и богате појединце чије богатство се вртоглаво увећавало током пандемије. На трагу тога је и предлог председника САД Џозефа Бајдена да се уведе минимална пореска стопа на профит корпорације од 21 одсто на глобалном нивоу. Међутим, због отпора појединих чланица ЕУ, коригован је амерички предлог на 15 одсто. Г7 нације су на путу да постигну договор о увођењу глобалне пореске стопе од 15 одсто, и она би се односила и на гиганте из дигиталних технологија, који су до сада успешно бежали у пореске рајеве због малих пореза.
Међутим, док мере пореске политике и планирани расходи у инфраструктуру, образовање, климатске промене од три билиона долара не дају ефекте на раст реалног БДП-а на средњи и дуги рок, одговорност је ФЕД-а да не прибегне превременом повећању кључне каматне стопе, али и да не дозволи значајан раст инфлаторних очекивања. У којој мери берзе зависе од политике ФЕД-а види се на графикону 1.
Након избијања пандемије уследио је стрмоглав пад берзанског индекса S&P 500, али исто тако брзи опоравак и вртоглав раст, након предузетих антикризних мера (зелена линија). За ФЕД је било најважније задовољити интересе Волстрита, највећег бастиона капитализма. Ово упркос упозорењима о пренадуваности цена акција и пре избијања садашње кризе.
Након пада у периоду август–октобар 2020. берзански индекс S&P 500 бележи вртоглав успон, баш као и укупна актива ФЕД-а због ултраекспанзивне монетарне политике. И индекс цена кућа у САД након избијања пандемије ковида 19 бележи континуирани раст, а управо од тржишта некретнина долазе кључни импулси за експанзију америчке привреде. Мајске прогнозе указују да би годишњи раст реалног БДП-а у САД у 2021. могао да износи 6,4 одсто, захваљујући наставку растуће потрошње у трећем и четвртом кварталу због комплетног отварања економије крајем лета; у 2022. би износио 3,7 одсто, а у 2023. 2,2 одсто.

ПРЕТЊА ИНФЛАЦИЈЕ Као што се види на графикону 2, индекс неизвесности економске политике је опао на крају априлa 2021. на 129, чиме се враћа у зону пре избијања пандемије. Код економских компоненти тог индекса неслагање актера око будуће инфлације је значајно смањено.
У периоду пре избијања пандемије максимална стопа очекиване инфлације је износила 2,35 одсто (2. фебруар 2018). Након избијања пандемије нагло је пала на 1,1 одсто (17. март), што је најнижа стопа у претходних пет година. Од када се прате подаци једино је била нижа током светске финансијске кризе (26. децембар 2008 – 0,54 одсто). Очигледно, након тога расте достижући максимум од 2,38 одсто, што је приближно максимуму пре избијања пандмије. При томе актери на тржишту реагују позитивно на вести које долазе од ФЕД-а, након јасних сигнала од стрaне председника ФЕД-а да једнократни скок инфлације у наредним месецима 2021. не даје основу за повећања кључне каматне стопе, па је очекивана стопа инфлације на дан 24. мај опала на 2,24 одсто. Дакле, ФЕД изузетно добро контролише инфлаторна очекивања и након наглог скока цена метала на робним берзама. Поверење у ФЕД не би било нарушено уколико би просечна стопа инфлације на средњи рок била и нешто изнад циљане стопе инфлације од 2 одсто, а која се након окончања пандемије мора преиспитати.

ПОВЕЋАЊЕ КАМАТНЕ СТОПЕ? С обзиром на то да према мајским подацима у САД није достигнута стопа запослености каква је била пре пандемије, реално је очекивати да ФЕД неће повећавати каматну стопу до краја 2021. и да ће наставити да сваки месец купује обвезнице у износу од 120 милијарди долара. Дакле, терет сервисирања обавеза државе и корпорација по основу емитованих обвезница у САД неће бити значајно повећан.
То ће важити и за све земље дужнике и корпорације у свету које су се задуживале емитујући доларске обвезнице, па и Србију.
Две трећине јавног дуга САД од 28,1 билиона долара (на крају марта 2021) јесте у рукама домаће публике, дакле америчких пореских обвезника, а једна трећина је у рукама страних влада. Јапан је највећи инвеститор са 1,24, па следи Кина са 1,1 билиона долара. Однос бројева само доказује колико су медијски наслови о опасностима по финансијски систем САД које долазе из Кине бесмислене.

ЕЦБ БЕЗ ИЗБОРА Шта преостаје Европској централној банци (ЕЦБ)? ЕЦБ-у преостаје да следи досадашњу политику нулте кључне каматне стопе и негативне каматне стопе на депозите које банке држе код ње (експеримент у који ФЕД није хтео да се упусти), али и да настави с реализацијом ванредног програма куповине обвезница због пандемије ковида 19 од 1,85 билиона евра.
Спекулације да би ЕЦБ могла да повећа каматне стопе у јуну 2021. неосноване су јер су joj везане руке енормним дуговима појединих чланица еврозоне, како пре, тако и после избијања пандемије.
Удео националног дуга у БДП-у у трећем кварталу 2020. у Грчкој је нарастао на 200 одсто, у Италији на 154 одсто, Португалији на 130 одсто. Поређења ради, просек за еврозону је 86 одсто, а за ЕУ 79,5 одсто. Истина, таква политика ЕЦБ-а ће још неко време олакшати сервисирање јавних и приватних дугова у земљама ЕУ и ван ње.
Међутим, чим ФЕД почне да повећава каматну стопу, а потом и ЕЦБ, од свих дужника с ниским рејтингом инвеститори ће тражити да плате много већу камату на обвезнице него до сада због веће ризичне премије. Србија то треба да дочека спремна, повећавајући свој кредитни рејтинг – са сада шпекулативног (ББ+) на инвестициони рејтинг.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *