Обележен Дан Завода за заштиту споменика културе

Од Спиртине куће до Зиндан капије и даље…

Од 1960. до 1990. у Београду је проглашено девет културно-историјских целина, а онда после паузе од скоро 27 година, од 2017. до данас је проглашено нових девет

Протекле седмице обележен је Дан Завода за заштиту споменика културе Града Београда и том приликом отворена је изложба под називом „Заштићени простори Београда”. Присуствовао је заменик градоначелника Горан Весић и запосленима у овој градској установи честитао јубилеј, 61 годину постојања, наглашавајући да је мало институција које имају тако дугу историју, те да прошле године због короне јубилеј није могао бити обележен онако како заслужује.

„Да ви не радите предано овај посао који волите, не би ни Завод био толико успешан“ – рекао је Весић обраћајући се запосленима и додао да о успешности говоре подаци када су у питању културно-историјске целине.
„Од 1960. до 1990. године у Београду је проглашено девет културно-историјских целина, а онда после паузе од скоро 27 година, од 2017. године до данас било проглашено нових девет. Данас их имамо 18, три су у поступку проглашења, а на осам се ради. То само показује колико се у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда озбиљно и много ради“, истакао је Весић наглашавајући да Град увек када има могућности, а сада их има јер је буџет повећан, подржава пројекте Завода.

„Тренутно се ради Спиртина кућа, фасада на Привредном суду, а током ове године требало би да почне и рад на реконструкцији Зиндан капије и Капије Карла Шестог. Завршили смо комплекс Сахат-куле, а пре тога смо урадили Мало степениште Јелисавете Начић, Велико степениште, Победника и много других пројеката. Крећемо са археолошким истраживањима на Студентском тргу и после много деценија то је прво такво истраживање које финансирамо. Град је спреман пружи подршку свом заводу и да финансира све оно што сматрамо да је важно и што може да допринесе очувању наше баштине и културе“, нагласио је заменик градоначелника.
Дирeктoркa Зaвoдa зa зaштиту спoмeникa културe Oливeрa Вучкoвић пoдсeтилa je дa је зaвршeна рeкoнструкциjа спoмeникa Пoбeдник нa Кaлeмeгдaну, тaкoђe и мeста убиствa кнeзa Mихaилa Oбрeнoвићa у Кoшутњaку, а да су у току радови нa згрaди Дoситejeвe зaдужбинe.
„Вршeн je нaдзoр и нaд рaдoвимa на Глaвној жeлeзничкој стaници. Урaђeни су прojeкти зa рeкoнструкциjу Зиндaн кaпиje, Спиртине куће и згрaде Приврeднoг судa.“

Музеј афричке уметности Београд обележава Дан Африке Одржана конференција „Савремена уметност Африке у доба пандемије” Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворили су онлајн-конференцију „Савремена уметност Африке у доба пандемије”, коју је поводом обележавања Дана Африке организовао Музеј афричке уметности у сарадњи са Градом Београдом и Министарством културе и информисања. Градоначелник Радојичић нагласио је да Београд с великим задовољством обележава Дан Африке и овом приликом се осврнуо на још један јубилеј који ће Србија обележити ове године, а то је 60 година од оснивања Покрета несврстаних, покрета који је промовисао универзалне принципе једнакости и мирољубиве коегзистенције. „Моје задовољство је још веће због тога што данас међу учесницима имамо и амбасадоре Алжира, Марока, Туниса и Египта, земаља које су чланице Покрета несврстаних. Са овим земљама, као и са многим другим афричким државама имамо традиционално добре односе и одличну сарадњу на различитим пољима“, казао је Радојичић. Директорка Музеја афричке уметности др Марија Алексић том приликом је истакла да је управо током прошле године Музеј афричке уметности, и поред свих тешкоћа изазваних пандемијом, реализовао пројекат изузетног међународног и општекултурног значаја, прву изложбу савремене намибијске уметности у Србији. „Ни пандемија ни географска удаљеност нису биле препреке за унапређење разумевања и сарадње с другим народима и културама“ – нагласила је Марија Алексић. Музеј афричке уметности је легат југословенског амбасадора Здравка Печара и његове тадашње супруге Веде Загорац, а основан је с идејом развоја и подстицања панафричког духа, очувања разнолике баштине афричког континента и унапређења дијалога између наших народа.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање