Тукидидова замка и кинеско буђење

Да ли је рат између САД и Кине заиста неизбежан?

Иако су се многи надали да ће нова администрација Беле куће порадити на смањењу тензија између Вашингтона и Пекинга, то се до сада није догодило. Помак набоље може се опазити само у сарадњи на пољу екологије и климатских промена, што је добро, али зато су сва друга питања остала једнако неразрешена. Тачније, горућа, још из времена Трампове владавине.

ТАЈВАНСКО ПИТАЊЕ Ређају се чарке између Америке и Кине око Тајвана, а узрок је америчко напуштање политике „једне Кине“ о питању Тајвана. Вашингтон (још) није признао Тајван као државу, али учесталост контаката на високом нивоу између званичника САД и Тајвана све више нервира Кину, јер Тајван сматра делом своје територије. Стога је разумљиво да Пекинг није задовољан ни чињеницом да Вашингтон лиферује Тајпеју све више модерног наоружања.
Кина се осећа изазваном и узвраћа слањем све бројнијих формација пресретача и бомбардера преко средње линије која на мору раздваја Тајван од копна, а коју Пекинг не признаје.
Полигон за надметање снага две суперсиле је махом море, зато се у том делу света због неразјашњених поморских међа све чешће бележе опасни „блиски сусрети“ између кинеских, на једној страни, и америчких, тајванских, филипинских и јапанских бродова на другој.
Недавно је забележен инцидент, када је тајвански патролни брод пресрео лађу кинеске ратне морнарице; капетан тајванског брода је путем радија упозорио кинеског колегу да је зашао у територијалне воде Тајвана, и да треба да послуша наређење тајванске ратне морнарице и одмах се удаљи из спорног подручја. Радио-аматери су уловили одговор кинеског команданта, који је на ултиматум узвратио обавештењем да се кинески ратни брод налази у кинеском територијалном мору, уз нагласак на чињеници да је „Тајван део Кине“. Геополитичари су немио догађај протумачили као лош знак, који наговештава да рат није далеко.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Dobar tekst Svetlane Vasović Mekina(e). SAD zaziru samo od vojno jakih država, onih koje imaju isto, slično ili naprednije oružje. Za sada to je Rusija. Kina je bliska SAD po ekonomskoj i finansijskoj moći. U svim doktrinama SAD ekonomska moć je tretirana kao polje gde se SAD mogu nositi i odneti pobedu. Međutim, u vojnoj moći doktrinarno uvek se težilo jasnom preimućstvu nad potencijalnim protivnikom. Kada je Rusija u pitanju toga danas nema ili je vrlo, vrlo teško dostižno. Rusija danas ni na jednom polju ne naseda na uvlačenje u trku, koja finansijski iscrpljuje. Ne mogu se finansijski nositi sa SAD (i Kinom), recimo, na planu osvajanja daljeg Kosmosa i to ne čine. Koncentrisani su, fokusirani na “ovozemaljske probleme”. Sovjeti su bili na kolenima (“ubi ih trka”). Logično rata između velikih neće biti, ili (pošto živimo u čudno vreme), ne bi trebalo da bude.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *