Одрживи развој

Предлози за нову економију (3.део)

Пише Бојан Димитријевић (аутор је економиста и члан Фискалног савета)

Кључно је да расту инвестиције, плате радника, извоз и укупна тражња. Истовремено, потребна је свеобухвaтна и глобална реконструкција финансијског система и постепено напуштање лажне независности централних банака

Апсурдни ставови неокласичне школе постоје и у економији рада. Поставка да су наднице флексибилне и да је незапосленост (ма колико висока била) последица високих надница, не одговарају стварности, али су добра идеолошка подлога за оправдање сурове експлоатације, нарочито од стране великих корпорација у земљама Трећег света.
У том смислу, веома је шокантно и оставља без даха читање књига Наоми Клајн о практичним и стварним последицама примене неолибералне доктрине. Примера ради, разлике у примањима радника на Тајланду који раде за корпорацију „Најк“ и топ менаджера компаније износе и до 30 хиљада пута! То се не може објаснити неокласичним моделима високих менаджерских приноса, јер је очито да је та теоријска логика далеко од стварности и да представља врсту „шарене лаже“ која треба да фасцинира својом привидном ученошћу и логичком чврстином. Стога захтеви за флексибилним тржиштем рада (орвеловски новоговор циничног прикривања стварних мотива), како с правом истиче Јован Душанић, немају никакво упориште у науци и теорији, већ су уграђени апологетски ставови најбогатијих који стварају вишак незапослених и омогућавају систематски притисак у правцу снижавања надница.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *