Негативно мишљење

Каква ће бити судбина Закона о истополним заједницама? И зашто је ово питање много шире од тобожње бриге за ЛГБТИтд. права

Требало би да је на ову причу стављена тачка. Барем за сада, што ће рећи да не би било упутно, јер би то било исхитрено, да се потпуно опустимо и одахнемо, будући да се може испоставити и да није баш реч о тачки колико о тачки са запетом или трима тачкицама, наставиће се… Како год, из ове интерпункцијске недоумице следи и неколико знакова питања, који нису ту због правописа већ стога што произлазе из околности које нам конкретно утичу на животе. Ако хоћете, нажалост, и на саму нашу независност. Али кренимо редом.

ВУЧИЋЕВА ПРЕСУДА Сигурно је да су, ако читају „Блиц“, присталице Александра Вучића поскочиле од изненадне радости када су, у његовом ускршњем интервјуу, прочитале да ће Закон о истополним заједницама, чије најављено доношење себи засигурно нису могли да објасне а још мање да га оправдају, ипак бити стављено ад акта.
Јер, рекао је Вучић, „не знам шта Скупштина планира када је реч о Закону о истополним заједницама. Али ја сам као председник Србије дужан да штитим Устав и ја тај закон не могу да потпишем… Устав упућује на Породични закон који брак дефинише као законом уређену заједницу мушкарца и жене. Стога, Закон о истополним заједницама не бих могао да потпишем и вратио бих га Народној скупштини… Свој лични однос сам показао избором Ане Брнабић за премијера, али истовремено нисам горљиви заговорник истополних заједница“.
Наравно да Вучић веома добро зна, иако тврди да не зна, шта Скупштина планира када је реч о Закону о истополним заједницама. Не само зато што његова странка тамо има апсолутну већину већ и зато што, хајде да будемо реални, таква је структура система који је успешно успоставио, тамо нема посланика, а камоли довољног броја њих који би се успротивили овако експлицитном исказу свог шефа. Нарочито када је реч о оваквој материји.
Другим речима: остане ли Вучић при овом ставу, не само што ће га посланици Српске напредне странке послушати него ће још то чинити и са задовољством.

[restrict]

ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА И нека их.
Ово стога што се Вучић није изненада досетио да Нацрт закона о истополним заједницама крши члан 62 (став 2) нашег устава. Него је сачекао, прописи и прописна процедура морају да се поштују, да му на то укаже Високи савет судства (ВСС).
ВСС је пре месец дана, 12. априла, одржао своју 8. седницу на којој је друга тачка дневног реда било „Давање мишљења на Нацрт закона о истополним заједницама“. Дан касније „Печат“ је замолио ВСС за информацију о садржини тог мишљења. Одговор смо добили након што је претходни, ускршњи двоброј нашег листа већ отишао у штампу.
Мишљење ВСС-а је негативно. Најзад, какво и мора да буде ако се суди ни по бабу ни по стричевима, како нас је наша традиција и научила.
Ево одговора који смо добили на наш упит: „Високи савет судства је дао мишљење да Нацрт закона о истополним заједницама није у складу са одредбом члана 62 став 2 Устава Републике Србије који прописује да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом. Указано је и да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 12, који се односи на право на склапање брака, прописује да мушкарци и жене одговарајућег узраста имају право да ступају у брак и заснивају породицу у складу с унутрашњим законима који уређују вршење овог права.“
ВСС је, дакле, рекао стоп геј браковима, све и ако су маскирани у истополне заједнице.
Одмах да разјаснимо евентуалне недоумице: то не значи и аутоматско избацивање овог нацрта закона из сваке даље процедуре, ВСС наиме за тако нешто није надлежан већ је надлежан за давање мишљења. Али управо с обзиром на надлежности ВСС-а, а у његовој су надлежности и председник Врховног касационог суда и судије Уставног суда Србије, евидентно је да би гажење његовог мишљења представљало гажење по целокупном правном поретку Републике Србије.
Па се зато, на 50. седници Владе Србије одржаној 22. априла, уз Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Предлог закона о родној равноправности, који су и сами препуни спорних одредби, али о томе детаљније други пут, није нашао и трећи из овог сета закона министарке за људска права Гордане Чомић, овај о истополним заједницама.
И тек након тога је Александар Вучић дао цитирани ускршњи интервју „Блицу“. А до даљег ће остати недоумица да ли је Србија изразито правна држава у којој председник мора да се повинује телу као што је ВСС, или се Вучић од самог старта поигравао с доношењем овог закона иако је од почетка знао да то неће учинити. С тим што се онда поставља питање зашто је уопште на овако нешто и био принуђен.

УЛОГА ГОРДАНЕ ЧОМИЋ Што нас враћа и на улогу споменуте министарке Гордане Чомић, као јавног лица спорног законског решења. Упитаност је утолико већа што је министарка, у јавним наступима после закључка ВСС-а и 50. седнице Владе Србије, прећутала да се било шта од тога догодило, и наставила је да лобира за доношење свог закона као да се није догодило ништа.
Иако је била свесна да тиме крши Устав Србије, а тиме и да гази владавину права у овој, нашој земљи.
Иако је, после одлуке ВСС-а, осим што крши наше унутрашње право, морала да (са)зна и да доношење оваквог закона не представља међународну обавезу наше земље. Јер ВСС у другој реченици свог одговора „Печату“ упућује на 12. члан Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, „Право на склапање брака“, који јасно каже да је реч о унутрашњем питању сваке државе: „Мушкарци и жене одговарајућег узраста имају право да ступају у брак и заснивају породицу у складу с унутрашњим законима који уређују вршење овог права.“
Штавише, у емисији „Прави угао“ Љубице Гојгић признала је Гордана Чомић и да доношење оваквог закона не представља ни део процеса приступних преговора с Европском унијом, јер, њеним речима, „овај закон није аки“, односно саставни део свих оних правних тековина ЕУ (acquis communautaire) на чије смо се усвајање обавезали Преговарачким оквиром.
Али је, гостујући на ТВ Прва, заговарајући свој неуставни закон, рекла и следеће: „Да бисмо одобровољили Брисел (…), треба да радимо на култури и владавини људских права.“ А рече и да би био знак зрелости српског друштва ако бисмо прихватили закон о ЛГБТИтд. заједницама/браковима, по моделу какав већ постоји на Западу.
Али зашто би априори, без промишљања и расправе, било проглашено за зрело, односно препоручљиво, оно што нам долази са Запада? Шта ако је то – погрешно? Или је, напросто, неприхватљиво нашем поимању друштвених односа и нашој традицији. Наиме, имамо ли право и да не прихватимо нешто што нам стиже са Запада? Уосталом, оданде је стизао и фашизам. И трговина робовима. И колонијалистичко израбљивање пропраћено тешким манифестацијама расизма, није тешко наћи те фотографије, малу црну децу су у бриселској престоници демократије у непристојно блиској прошлости излагали у кавезима, иза решетака. И за све то су постојала нека објашњења, као што постоје и данас. Хоћемо да кажемо, и те како имамо основа за сумњу у оно што нам оданде долази као пожељан образац друштвеног понашања.
Сумња је пак у овом конкретном случају утолико оправданија што сама Гордана Чомић отворено поручује да нас сматра за нижи облик живота: „Вазда су људи с вољом за дискриминисање били већина. То и јесте наш проблем, као друштва.“
Да се разумемо. Ово није дијагноза стања у нашем друштву. Ово је израз њеног става према свима нама. А ако јој је већ став овакав – да смо људи који уживају у дискриминацији, то јест у мучењу оних који су у сваком погледу слабији од нас, и да су нам такви и очеви, мајке, браће, сестре, деца… – одакле нам право да помислимо да нам таква особа жели ишта добро? Што се односи и на закон о коме је овде реч.
Али наравно да овде није реч о жељи и потреби Гордане Чомић да нама донесе нешто добро већ, како и сама рече, да одобровољи Брисел.
И управо је у томе и суштина читаве ове епизоде, у којој се Закон о истополним заједницама не може схватити другачије до као симбол нашег потчињавања нама страним жељама и интересима који нису наши. Те се стога његово одбацивање и не може схватити другачије до као похвални исказ непокорности. Делимично ограничене, додуше, будући да Гордана Чомић, упркос исказаној вољи грађана Србије, и даље седи у Влади Србије…

[/restrict]

5 коментара

  1. Tоплица

    Заиста колико овде има места тренутном оптимизму ? Пођимо издаљега; откако је, у старту подупрта Кинеска машина престала да буде послушна, а због Руске снаге, не могу да је придаве, остало је да се у насталим околностима направи пројекат сопствене планетарне рентабилности. Ту је поред осталог израђен и профил преображеног човека за будућу трку. Све је очигледно прецизно у длаку. Уосталом, Фузаро нам је управо овде, на време отворио очи, тако да само лењ са тиме није упознат. Можда је нама лакше јер је наш мали брод меневренији, а и знамо да није виђен као поуздан део те западне ратне флоте ? Но од чега су то Амери одустали током задњих двадесетак година ? Спашени ћемо бити само ако наставимо да пружамо отпор, ако се не претворимо у чеде, кандићке, бисерке и све остале серке.
    Имајмо стално на уму свест западног Европејца, који, какав год да је – неће мирно пропасти без отпора и трага. И тамо ће на време почети да дувају ветрови спасоносног смера који ће наговестити и крај наше зиме.
    Браво за Николу !

  2. Božidar Anđelković

    “Свет је од постистине дошао до постпородице и постчовека, као постљудске појаве,” рекао је Матија Бећковић на конференцији за медије Коалиције за природну породицу. Према речима Марије Стајић, сва три (предстојећа) закона су противуставна, противпородична и усмерена против слободе мишљења и вероисповести. “Применити закон о истополним браковима је исто што и занемарити чињеницу да се под окриљем пандемије коронавируса дешавају крупне промене и да је читав свет у огромном лому,” нагласио је Емир Кустурица.Занимљиво је да се до сада никада није огласила ниједна “невладина” организација у вези евентуалног “сексуалног узнемиравања” или насиља унутар истополних заједница! Провидна Сорошова игра свакодневног сатанизовања природне хришћанске породице и хушкање жена против њихових мушких партнера има само један циљ: да (у Европи) што пре буде остварен “план Калерги”. Али о томе се у медијима упорно ћути. Да се Брисел не наљути!

  3. Morali bi da shvatimo i usvojimo da živimo u vremenu hibridnog rata. Sve što se “nudi” je stara politika “duboke države”, bilo da je reč o LGBT populaciji ili o ratu sa Palestincima. Nema tu ničega novog. Ono što se ne može, ili ne sme činiti, to je povlađivanje tim “ponudama”, a njih ima na svim poljima, posebno na političkom (“Kosovo”). Mora se iznalaziti mehanizam otpora (sve do institucionalno internacionalnog). U protivnom sve gubi smisao, jer ćemo toliko biti degradirani da više, kao nacija, nećemo postojati. Zakon o istopolnim zajednicama u zemljama koje nisu Zapad, zapadu donosi benefit i profit, jer te zemlje pretvara u isključivo potrošačka društva zapadne „robe“ (robe svih vrsta). Nama ne donosi ništa, osim svih mogućih problema. Nikakve benefite mi dobiti nećemo. Dobićemo rasulo društvenog, socijalnog bića. U Ustavu mnogo toga piše, ne samo o porodičnom Zakonu, što može uticati da se masa svari stavi „ad akta“.

    • Tоплица

      @ BakiikaB
      // . . . Nikakve benefite mi dobiti nećemo. . .//
      Скромно мислим да сте у свему у праву, али цитирана реченица није обухватила важну ствар. Наравно да нити ми нити било ко диљем Света уводи те гадости ради бенефита, него да избегне гнев насилника и тиме велико зло. Наша је несрећа што смо током дуге Титове диктатуре били под окриљем истих насилника, али без свести о томе и добровољно, тако да нисмо видели ништа из раскошног арсенала бесрамних лажи, хвалисања (кинематографија !), и бездушног силеџијања. од задњих грађ. ратова смо затечени и тек се опасуљујемо, али смо већ у ланцима. Тако да заиста остаје дилема ; одупирати се колективно и фронтално, или прихватити све те изопачености и колективно опстати до бољих дана, јасно уз наду да нас као свесне православце смрадна инфекција “права човека” неће фатално захватити ? Ваљда је то дилема ?

  4. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    LGBT – Zajednica, kakva populacija?! POPULACIJA je izraz za živa bića (ljudi, životimjski svet) koji se razmnožavaju). Termin LGBT “populacija” nacionalni identitet i porodičnih vrednosti. Pripadnici Lgbt ne mare za demografiju – opasnu belu kugu kod srpskkog naroda, za nacionalni i verski identitet Srpskog naroda kojim se ponižavaju nacionalna i verska osećanja pravoslavaca. Političkim pritiscima nametanje Srbima homoseksuaalizam kroz propagandnih parada (ponosa!) je neprimerena metoda-konstrukcija za vršenje pritiska i ucena pravoslavnih-hrišćanskih država za odredjene ciljeve vladara sveta!

    LGBT Zajednice-grupacije hoće hoće gej parade poput svetskih metropola Njujorka, San Franciska, Amsterdma, Berlina… gde se okupe na stotine, petsto hiljada gejeva, uglavnom sa nakaradnim, cirkuskim, neprirodnim vulgarnim ponašanjem da se oni izžive, a istovremeno vrše stahovitu propaagandu da zavode i navlače decu i omladinu u homoseksualizam?!

    AKO srpska vlast dopušta i zakonski omogućava gej parade u Beogradu, N. Sadu i Srbiji – one će pregaziti i izbaciti EGZIT- omladinski zabavno-muzički festival u Novom Sadu, zatrovaće našu decu i omlaadinu destruktivnom perverzijom (za ekspanziju bele kuge u srpskom narodu, za 70 -100 godina pregaziće nas neke nac. manjine, kao na KiM).

    ZAŠTO televizija ne prikaže nekoliko puta neku masovnu gej paradu u svetskim metropolama, San Francisku, Amsterdmu…(neki muškarci šetaju u pantalonama sa ogoljenim zadnjicama), naopako, destruktivno, ružno za gledanje. Zašto Srbija to da prihvati, da se guraju naša deca u te perverzne bahanalije???…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *