ГДЕ СУ ВАМ ГРАНИЦЕ?

„НЕПАПИРИ“ И БРДО-БРИОНИ

Одавно је јасно да су неке границе једнакије од других и да се у складу са тим на помен промене једних имамо сви најежити, док се помен промене других уопште не сме доводити у питање, јер онда постајете „све усамљенији“. То су нам поново демонстрирали и „нон-пејпери“ и самит Брдо-Бриони, само Београд то никако да схвати и да се помири с „реалношћу“

Један од највећих српских ерудита, Јован Ћирилов, пре десетак година је, пишући о феномену „нон-пејпера“ навео: „У последње време у нашем политичком животу појављује се термин non-paper или транскрибовано нон-пејпер, у дословном преводу непапир. На основу тог превода, никада не бисмо схватили о чему се ради. Већ смо ближе значењу ове релативно нове речи с краја 20. века, ако је преведемо (истина накарадно) као недокумент. Светска администрација, а пре свега Европска унија, а са њом и Уједињене нације, дошле су до спасоносног термина, да у својим архивским класерима имају писани документ којим је започет рад на неком документу, али који ће тeк можда бити изгласан на некој највишој инстанци. Док се то не деси, у рукама им је нон-пејпер којим нико не може махати као обавезујућим документом. Неки најновији лексикони у свету и код нас преводе га познатим европеизмом ед-мемоар или по нашки – „подсетник“. „У случају нон-пејпера, реч је о принципу ништа није договорено док није коначно договорено.  Дакле, терминолошки нон-пејпер је као нешто чега нема јер је пука скица. Наравно, озбиљна скица, на којој се каткада дуго радило, да би једном била прихваћена и спровођена у дело“, додао је.
У време када је Ћирилов ово писао, када ствари на Западу још нису отишле овако далеко (или ниско) као што је то данас, ова његова дефиниција је била сасвим исправна, али данас, као и тако много других ствари у вези са Западом, више није. Данас је, у великој мери захваљујући серији „непапира“, илити „недокумената“, који су се у последњих месец дана појавили и везани се за питања региона, односно „Западног Балкана“, много исправнија она коју је недавно, баш осврћући се на њих, дао Дарко Танасковић: „Нико их није видео, али сви знају да постоје, нико их није читао, али сви знају шта у њима пише, нико не прихвата њихово ауторство, али има сведока којима су наводни/набеђени творци ових мистериозних папира већ поодавно говорили о њиховој садржини и идејама на којима почивају. Стручно се говори о пробним балонима, дипломатским торпедима, темпираним политичким бомбама…“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    GDE SU VAM (NAM) GRANICE? “Nepapiri” i Brdo Brioni: Poznata taktika “indirektnog” nametanja unapred iskonstruisanih političkih ciljeva, u ovom slučaju “promene” granica na Balkanu, konkretno izmedju Srbije i Srpske Pokrajine KiM (sada samoproglašena albanska država Kosovo ). Tada non pejpera nije bio ali je bila paralela “Kosovo jedinstven slučaj u svetu” da se Briselskim sporazumom teritorija otme-preda albanskim muslmanima (zbog geopolitičkih interesa SAD-EU)- administrativna linija izmedju Srbije i Kosova pretvorena u državnu-carinsku granicu 2013. godine (montirani carinski kontejneri na Jarinje i Brnjak): sećate se obrazloženja Srpske i Albanske strane: navodno da se zaustave srpske paralelne, kriminalne i švercerske strukture strukture na severu Kosova koje destabilizuju Kosovo i normalizaciju odnosa i pomirenje (!)? Tada se govorilo i ubedjivao srpski narod da to nije granica – nego “integrisano” upravljanje granicom (nije šija nego vraat). Zašto su nas tada zamajavali da nije granca, a sada sa pojavom “non pejpera” – potvrdjuju da su nam tada (2013), navodno “drugi” postavili-promenili granicu – a ne Srbi i Albanci zajedno, dok “sada” uvidjaju da Nato Amerika ne dozvoljava promene granica na Balkanu (da se ne vrati administrativna linija na Jarinje i Brnjak izmedju SRB I KS)?!

    BRISELSKI SPORAZUM je veleizdajnički kojim se otima-predaje srpska teritorija KiM albanskim muslimanima – treba ga pod hitno odbaciti dok još ima vremena, dok još nije pronadjen “KOMPROMIS” da se Kosovo primi u punopravno članstvo Ujedinjenih nacija – Kosovo i Metohija za vek vekova oteto-predato – nikada ga Srbija ne može vratiti nazad. NE PREDAJE SE KiM vikom da Srpski političari nikada neće priznati Kosovo – nego se predaje pravno-obavezujućim dokumentom – Briselskim sporazumom, sa predstojećim “kompromisom” za učlanjenje KS u UN? …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *