Више од игре

Као гол у зауставном времену шокирала је фудбалску, али и ширу јавност најава актуелног председника „Реал Мадрида“ Флорентина Переза о успостављању новог фудбалског такмичења на тлу Европе

Прво формирање, па потом и расформирање новог формата такмичења у фудбалу, под називом Суперлига, за само 48 сати показало је да постмодерни фудбал није споредна већ често „најважнија ствар на свету“. Група од 12 европских клубова, иницијатора Суперлиге, успела је да против овог концепта, али и против самих себе окрене читав фудбалски свет, укључујући и своје присталице. Тако, у овој утакмици и бар за сада, између новца и фудбала, победио је фудбал – или бар оно што је остало од њега.

НБА МОДЕЛ Као гол у зауставном времену шокирала је фудбалску, али и ширу јавност најава актуелног председника „Реал Мадрида“ Флорентина Переза о успостављању новог фудбалског такмичења на тлу Европе. Поменута Суперлига, о чијем се формирању говоркало крајем 1990-их и почетком 2000-их, требало је да окупи 20 клубова у такмичење које би представљало конкуренцију постојећем формату Лиге шампиона и Лиге Европе.
Нуклеус лиге чине „Реал Мадрид“, „Барселона“, „Атлетико Мадрид“, „Јувентус“, „Интер“, „Милан“, „Манчестер јунајтед“, „Манчестер сити“, „Ливерпул“, „Тотенхем“, „Арсенал“ и „Челси“, дакле клубови који долазе из тзв. лиге петице, тј. најатрактивнијих националних такмичења у Европи и тимови чији се финансијски потенцијал може мерити с буџетима одређених држава.
Приликом најаве формирања новог такмичења Перез је изразио наду да ће оно „обезбедити квалитетније утакмице и додатна финансијска средства за целокупну фудбалску пирамиду“, те да ће „пружити знатно већи економски раст и подршку европском фудбалу кроз дугорочну посвећеност неограниченим солидарним плаћањима, а које ће расти у складу с приходима из лиге“. Истакао је како је нова лига „усмерена према новој, млађој генерацији љубитеља фудбала, као и на унапређење фудбала кроз ВАР технологију“.
Сама лига замишљена је као такмичење у којем би, поред 12 тимова оснивача, учествовала још три тима који би имали право на стално учешће у такмичењу и још пет тимова који би учешће у лиги обезбеђивали кроз национални шампионат и потоње квалификације. Укратко, лига је конципирана по узору на НБА или Евролигу у европској кошарци, тј. састав лиге би био једноличан, с обезбеђеним сталним учешћем за 15 најмоћнијих европских клубова.

КОВИД КАТАЛИЗАТОР Цела операција формирања Суперлиге изведена је у строгој тајности и, иако се у њено формирање кренуло још пре три године, као катализатор реализације послужила је пандемија ковида 19 и њен утицај на свет спорта, а нарочито на приходе фудбалских клубова које су имали од продатих карата и туристичких посета стадионима.
Само „Реал Мадрид“ је током пандемије короне изгубио око 300 милиона долара, док су губици тимова који се такмиче у шпанској Ла Лиги процењени на око две милијарде долара. С друге стране Ламанша, тимови из енглеске Премијер лиге су на губицима од преко милијарде долара. Колико је стање драматично, појаснио је у свом ексклузивном интервју за шпански „Ас“ Флорентино Перез, децидно изјавивши да „уколико не учине нешто врло брзо, доста клубова ће банкротирати“. Његовим речима, „преживеће само клубови иза којих стану државе или мултимилионери“.
Стога је најављена Суперлига виђена као сламка спаса за посрнуле фудбалске гиганте, тачније, за тимове који се налазе у топ 16 на „Форбсовој“ листи највреднијих фудбалских клубова 2021. године, са заједничком вредношћу више од 34,4 милијарде америчких долара. Да је основни мотив формирања једног оваквог такмичења финансијске природе, постало је апсолутно јасно када је на површину испливао податак о учешћу једне од највећих финансијских институција на свету – „Џ. П. Морган Чејс“. Ова, „превелика да би пропала“, мултинационална инвестициона групација била је спремна да подржи пројекат Суперлиге с пет милијарди долара, видећи у њој изванредну прилику за остварење профита и још једно надувавање глобалног финансијског балона.

ОД СУПЕРЛИГЕ ДО ЕГЗОДУСА У такмичарском смислу, замишљена као оно што се у спортском свету колоквијално назива „лига без брига“ када је реч о резултатском значају, Суперлига је ипак проузроковала мноштво брига својим творцима, тј. групацији од „12 величанствених“.
Убрзо након званичне информације да је Суперлига формирана, уследила је фудбалска револуција предвођена од стране оних којима су „хлеб и игре“ намењени – навијача. Као по команди организовани су жестоки протести испред стадиона тимова који су се одлучили за овај лукративни корак, а огорчење услед отимања фудбала сублимирано је под паролу: „Створен од сиромашних, украден од богатих“.
И ако се неко питао има ли плебс данас моћ да утиче на одлуке оних у кастама изнад њега, добио је одговор за мање од 48 сати. Прво је организација која окупља навијаче „Челсија“ назвала одлуку о формирању Суперлиге „коначном издајом“ и одлуком која је донета „без узимања у обзир верних навијача, историје, будућности или будућности фудбала у Енглеској“, да би убрзо потом и „Арсеналови“ навијачи оквалификовали потез оснивања Суперлиге као „смрт свега онога о чему фудбал јесте“.
Какав је одијум јавности изазвала најава овог пројекта најбоље говори податак да је у све морао да се укључи и британски премијер Борис Џонсон. У свом реаговању на пандемију навијачког револта, Џонсон је изјавио како ће „његова влада учинити све да спречи формирање европске Суперлиге, као и да ће размотрити све што могу да ураде с фудбалским властима како би били сигурни да ово неће проћи на начин на који се тренутно предлаже“, с обзиром на то да он „не мисли да су то добре вести за навијаче“, тј. „не мисли да су то добре вести за фудбал у Енглеској“.
Масован протест против Суперлиге проширио се и ван Острва у један синхронизовани покрет, изражен кроз статистику најчешће коришћених речи на твитеру током ових неколико дана, попут „похлепе“, „срамоте“, „елитизма“, „крађе фудбала“…
Али и кроз званичне реакције УЕФА, у виду озбиљних претњи да ће клубови оснивачи бити суочени с ригорозним казнама попут избацивања из актуелног циклуса Лиге шампиона. Поред тога, у све је умешана и правна компонента отварајући питање да ли би најављена затворена лига кршила прописе ЕУ у погледу антимонополских прописа и прописа о заштити од нелојалне конкуренције, јер идеја Суперлиге садржи пословну праксу дизајнирану да смањи конкуренцију, стварањем заштићеног тржишта које другима ограничава улазак.
Спортски адвокат Данијел Гиј спекулисао је да су УЕФА и Суперлига, као и ЕЦА, ФИФПро и ФИФА, били умешани у „преговарачку игру с великим улогом“, као и да покретање Суперлиге није загарантовано.
Овакав формалан и неформалан притисак на крају је резултирао егзодусом свих шест енглеских клубова, доводећи судбину Суперлиге у неизвесну позицију, оставивши само „Реал Мадрид“, „Барселону“ и „Јувентус“ у њој. Ипак, сага се наставила и након тога, најавом Флорентина Переза да ће тимови који буду иступили из Суперлиге бити суочени с астрономским износима на име накнаде штете, претрпљене услед њиховог једностраног повлачења, уз појашњење да је пројекат Суперлиге само паузиран, али не и обустављен.

КРИЗА СПОРТА КАО КРИЗА ЧОВЕКА Суштински, све оно што се дешавало у само неколико дана представљало је метастазу дугорочне борбе за моћ и власништво над фудбалом.
Чињеница да фудбал, као друштвена појава, генерише капитал који представља 17. економију света, тј. чини око два одсто светског бруто друштвеног производа, натерала је поједине „спортске раднике“ да траже своје парче колача, састављеног од ТВ и маркетиншких права, спонзорстава, туризма, трансфера играча…, али и да ударе у саме темеље фудбала и спорта као таквог. Јер вредно је подсећања да је спорт настао као еманација изреке „У здравом телу здрав дух“ (Мens sana in corpore sano). Односно изреке „Молити се, како би у здравом телу био здрав дух“ (Оrandum est ut mens sana in corpore sano). Како о томе пише један од наших публицистички најплодотворнијих свештеномонаха Иларион Ђурица у књизи „Адверзарије за богословље спорта“, управо је сецирање ове дубоке и духом оплемењене изреке Јувеналија из Аквина парадигма данашњег спорта, лишеног своје метафизичке основе.
У својој јединственој књизи на тему односа духовности и спорта Иларион Ђурица даје дијагнозу постмодернистичког схватања надметања, бавећи се суштином и онтолошким кореном спорта, односно човеком као „човеком игре“ (homo ludens-a) и „човеком подвига“ (homo audax-a). Како примећује, европска цивилизација свела је спорт на паганску и многобожачку максиму „хлеба и игара“, лишавајући га сваке сакралности и сводећи га на „профану забаву, опуштање и пражњење унутрашњих напетости“. Спорт је данас постао индустрија, машинерија између чијих зупчаника се ваљају огромне количине новца. Постао је подијум за саморекламере и миљенике моћника, а врлине попут моралне чистоте, искрености, части, поштења, витештва и племенитости замениле су страсти као што су завист, неравноправност и неправда. Уместо да спорт оплемењује човекову личност кроз аспект витешког надметања и кроз такмичење као вид „молитве тела“, постмодерни човек, све, па и спорт, претвара у „ствар договора између крупног и моћног капитала као робовласника“. На тај начин, спорт је лишен доброте, лишен је лепоте и мудрости, а савремени спортиста се више не игра већ ради, он није више homo ludens него homo faber.
Тако спорт, као манифестација стања духа актуелне епохе, сведочи о системској декаденцији и кризи савременог човека. А као квинтесенција спорта, у свему томе предњачи фудбал. Незајажљива трка за новцем и славом, али не оном свештеном и оплемењујућом, симболички исказаном у „даривању круне од ловора, ака и маслина“ (Пјесма над пјесмама 3, 11), како пише Ђурица, већ оном везаном за аритметичке рекорде и такмичење у финансијској моћи и за контролу тржишта, претворила је фудбал у индустрију масовне забаве, кича и шунда. Најављена Суперлига само је весник надолазеће трансформације фудбала у још једну индустријску грану и још једну тековину „цивилизације спектакла“. Парафразирајући Шпенглера, такав фудбал „осуђен је да умре; његово опадање је неповратно, његова смрт неизбежна, а симптоми дегенерације већ су уочљиви“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *