У ОБРУЧУ АМЕРИЧКИХ БИОЛАБОРАТОРИЈА

СПРЕМА ЛИ СЕ РАТ ДРУГИМ СРЕДСТВИМА?

Зашто се тема биолошких лабораторија близу граница Русије и Кине актуелизује сваких неколико година? Како разумети постојање таквих објеката у контексту епидемије вируса корона? Која је веза између наратива о лабораторијама и интензивирања напада Сједињених Држава на Русију и Кину?

Тема биолошких лабораторија, којима немају приступ ни новинари, ни међународне инспекције, изузетно је актуелна у датом тренутку када се свет суочава с опасношћу епидемије нове врсте вируса корона. Тренутно се одвија секјуритизација сфере медицине, што значи да се свако од нас свакодневно суочава с бригама за сопствено здравље. Секјуритизација је термин из домена међународних односа који подразумева да се једној теми приступа искључиво с безбедносног становишта, или да се том гледишту придаје превелики значај. Овај приступ увећава трење и између држава када га се придржавају политички и војни лидери, а постаје апсолутно несносан ако га примењују појединци у својој свакодневици. Када за себе секјуритизујемо тему сопственог здравља, сваки живи организам, укључујући ту и наше најближе, постаје потенцијални преносилац штетних микроорганизама од којих се ваља изоловати. Уколико ту мисао логички изведемо до краја, сви понаособ би требало да се затворимо у мехур који не пропушта никакве вирусе, или, у најмању руку, да навучемо на себе противрадиоактивно одело.

[restrict]

Светски лидери су, међутим, и те како свесни психолошког ефекта који на цело човечанство има епидемија вируса корона, те сходно томе бирају и теме које ће пласирати у јавност како би привукли максимум пажње аудиторијума и нанели максимум штете угледу својих супарника. Примера ради, за време администрације Доналда Трампа, Вашингтон је директно оптуживао Кину да је плански скривала податке о степену инфективности и опасности новог типа вируса корона, док га је сам Трамп називао „кинеским вирусом“. Американце није зауставила ни чињеница да је лабораторија у Вухану, епицентру епидемије, годинама развијана кроз сарадњу француске и кинеске стране, то јест једна велика сила са Запада је постала колатерална штета овог наратива намењеног клеветању супарника на међународној арени. Поред вирусних опасности, здрављу савременог човека прети и загађеност ваздуха, земље и воде, што само по себи актуелизује и еколошки наратив. Екологија се у политичком смислу такође предивно може секјуритизовати – тако по западном наративу највећу еколошку опасност не представљају западне потрошачке државе, које конзумирају знатно више ресурса од остатка света, већ земље у развоју које производе робу управо за тај исти Запад. Суштина еколошког наратива, и зашто га званичне западне политичке структуре све више подржавају, јесте у томе да се успори брз економски раст Азије, а самим тим и сачува доминација САД на пољу економије.

ХРОНОЛОГИЈА РУСКОГ НАРАТИВА У истом духу у пропагандну борбу укључује се и Русија. Када је већ јасно да је западни човек преплашен вирусом корона, а заплашен је у већем степену од источног, зашто онда поново не подсетити свет на мрежу америчких биолабораторија у окружењу Русије, али и Кине. То наравно не значи да биолабораторије под контролом Министарства одбране Сједињених Америчких Држава у окружењу Русије и Кине не постоје. Напротив, њих је у блиском суседству Русије чак 49: једанаест у Украјини, седам у Јерменији, осам у Азербејџану, три у Узбекистану, десет у Грузији и десет у Казахстану. Ово су подаци изнети 2018. године на брифингу за јавност Министарства одбране Руске Федерације посвећеном управо питању биолошких лабораторија с учешћем САД на границама Русије. Привлачи пажњу слајд с тог брифинга који испресецаном линијом као да црта један антиамерички фронт на простору Евроазије, а који обухвата Русију, Кину и Иран, и око граница уједињеног фронта графички приказује локације америчких биолабораторија.
Какви су циљеви овог наратива: 1. Скренути пажњу на биолошко-хемијску опасност од поступака званичног Вашингтона, а с америчких оптужби да се Русија користи нервним отровима (новичок) у борби са својим политичким противницима, као и с оптужби да се руски савезник Сирија служи хемијским бомбама (хлор и сарин); 2. Збити редове антиамеричке коалиције секјуритизацијом америчке експанзивне политике на простору Евроазије – САД прете не само Русији већ и Кини и Ирану; 3. Дестабилизовати режиме прозападне оријентације у Евроазији, у првом реду Грузије и Украјине; 4. Дисциплиновати блиске партнере Русије из Евроазијске економске уније и Организације уговора о колективној безбедности који су у различитим раздобљима сарађивали са Сједињеним Државама – Јерменија, Казахстан. Не треба потценити интензитет пропагандног рата који против Русије воде САД, што илуструје чињеница да су амерички званични дипломатски кругови овогодишњи Дан космонаутике, 12. април, прославили тако што нису ни споменули совјетског космонаута Јурија Гагарина, централну фигуру поменутог празника.
Русија покушава да контрира Сједињеним Државама тако што их приказује као агресивну и непредвидиву силу на међународној арени с којом није могуће изградити стабилне партнерске односе. Заиста, САД су прекршиле или укинуле бројне међународне мултилатералне и билатералне споразуме, почевши од администрације Џорџа Буша Млађег до данас, што недвосмислено доказује руску позицију. Русија и Кина махом су се показале као поуздан партнер разним западним државама, док истовремено нису подривале ауторитет већине међународних организација, те су оне заправо фактор глобалне стабилности, а Сједињене Државе хаоса. Зато се руски наратив о америчким биолабораторијама ревитализује сваки пут када САД започињу нови талас анархије на Блиском истоку или у Евроазији. Иако САД раних 1990-их почињу с развијањем мреже својих лабораторија, које су само део њене војне, безбедносне, политичке и економске структуре на простору бившег СССР-а, званична Москва покреће овај наратив после отвореног мешања Вашингтона у Украјини, дакле од 2015. године. Тада је Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Руске Федерације, у јавности покренуо тему америчких биолабораторија близу руских граница. Патрушев ће опет априла ове године лансирати исту тему својим интервјуом „Комерсанту“. Овај пут наратив се враћа у оптицај због могуће ескалације војних дејстава на истоку Украјине, чији је циљ да се испровоцира војна интервенција Русије, те да се приволе европске силе да прекину сарадњу с Москвом. Наратив о америчком биооружју био је актуелан и у првој половини 2018. године, када је Русија оптужена да користи бојеве отрове у случају Скрипаљ, који се одиграо на територији Велике Британије.

ОДБРАМБЕНА ОФАНЗИВА На самом почетку пуштања у оптицај датог наратива, Русија је била у дефанзиви, спроведен је амерички државни удар у Украјини, у Сирији и на Блиском истоку ширио се контролисани хаос Исламске државе, који је ишао наруку Израелу и заливским монархијама, иначе највећим савезницима САД у региону. Изгледало је као да званична Москва није способна да заштити своје виталне интересе и да само може да се ослони на вербалне оптужбе, које чине Америку зликовцем, али које не могу да је спрече у њеним наумима. После успешне интервенције у Сирији, присаједињења Крима и дугорочне дестабилизације Украјине грађанским ратом у Донбасу, Русија је доказала да је спремна да се бори за своју сферу интереса. Конкретни успеси Русије у конфликту са САД дали су нову тежину њеним пропагандним наративима. До тог тренутка реторика Кремља је подсећала на иранске празне претње Израелу после регуларних саботажа које јеврејска држава спроводи против свог персијског такмаца. После конкретних резултата руске спољне политике и њени наративи постају озбиљни и кредибилни, они добијају димензију реалне претње америчким интересима.
Ипак, Русија је остајала усамљена у тој борби, ако не рачунамо Иран, који сам води свој вишедеценијски рат против Сједињених Држава, Израела и заливских монархија за контролу над Блиским истоком. Избијањем пандемије нове врсте вируса корона која је девастирала економије западних држава, и увелико их политички дестабилизовала, Кина је осетила тренутак да демонстрира своју глобалну политичку моћ. С једне стране, јасно је да је Кина била под америчким нападима још од администрације Барака Обаме, када је први пут стратешки била призната опасност од развоја Кине по америчке интересе. Трамп се био надовезао на ову политику и још више је се подржао. С друге стране, кинеско руководство је схватило да је дошао крај самоограничењу кинеске геополитичке моћи и да је далекоисточни џин акумулирао довољно економске моћи, те да предстоји период њене конверзије у војни и политички утицај. С овим процесима који су се већ одвијали коинцидирала је епидемија вируса корона, што су Сједињене Државе искористиле у супарништву с Пекингом. Трампов наратив да је Кина крива за епидемију логичким следом је оснажио руска упозорења на биолошкоу опасност америчког експанзионизма, јер су се сада Кина и Русија нашле у истој позицији.
За разлику од претходних итерација руског наратива о америчким пројектима развоја биолошког оружја, овогодишњим тврдњама из Москве се званично придружила Кина. Не ради се о одговору Кине на оптужбе Вашингтона о питању епидемије вируса корона, када је Пекинг одговорио својим оптужбама да је Пентагон скривао да су амерички војници прележали верзију грипа сличну данашњој епидемији још 2019. године. Званични портпарол кинеског Министарства спољних послова Жао Лијан затражио је у име Кине официјелно појашњење о активности америчких биолабораторија у Украјини. Кинески званичник је иступио с ажурираним подацима о броју америчких биолабораторија и навео је да САД тренутно располажу са 16 лабораторија на територији Украјине. Кина је кренула да наступа агресивно на спољнополитичком плану, али и да отворено подржава Русију у њеној борби против америчког утицаја у источној Европи. Тешко је приписати овај позитиван развој догађаја успешности и привлачности руског наратива о америчком биооружју, али је он послужио као индикатор заједничког фронта који се у Евроазији ствара.

КОНКРЕТНИ ПОДАЦИ Званична америчка верзија приче јесте да су Сједињене Државе хуманистичка и филантропска творевина, која улаже озбиљна финансијска средства само да би спречила ширење вирусних обољења у региону централне Азије и јужног Кавказа. За руско говорно подручје „Радио Слободна Европа“, који директно финансира амерички Конгрес, припремио је репортажу посвећену једној америчкој биолабораторији у Казахстану. Наратив је следећи – 1991. године, пред распад Совјетског Савеза, САД биле су забринуте да ће узорци опасних вируса из совјетских биолабораторија, које су се налазиле ван територије Русије, пасти у руке терориста. Стога САД оснивају програм који има за циљ смањење опасности ширења биолошког оружја. Почетком 1990-их амерички специјалисти постају активни у целом низу постсовјетских држава – Украјини, Грузији, Азербејџану, Јерменији, Казахстану и Узбекистану. Уколико је циљ САД заиста био само контрола над опасним супстанцама, које се могу искористити за терористичке акте, њихово присуство не би било потребно до данашњег дана – дати узорци вируса могли су бити уништени у периоду од неколико година, још пре освита новог миленијума.
„Радио Слободна Европа“ има одговор и на то питање – да, опасност од бионаоружања је решена, управо захваљујући америчким специјалистима, али паралелно се појављују нови ризици! Овај пут САД инвестирају буџетска средства прикупљена од америчких пореских обвезника како би сузбијале опасне болести у региону који је хиљадама километара удаљен од територије Сједињених Држава. Можда се питате зашто су те лабораторије затвореног типа, у којима постоје одељења којима имају приступ само амерички специјалисти с пропусницама четвртог ранга? „Радио Слободна Европа“ нас уверава да се никакви опасни вируси тамо не производе, већ да се врше експерименти над опасним вирусима у циљу њихове неутрализације. Треба имати у виду да истовремено западни медији представљају руске биолабораторије искључиво као фабрике за производњу биолошког оружја. На истоветан начин су западни медији приказивали и француско-кинеску биолабораторију у Вухану, оптужујући Кину за епидемију вируса корона. У реалности јасно је да све велике силе развијају биолошка оружја, али Русија и Кина то раде у оквиру својих граница, не угрожавајући директно друге државе, а Сједињене Америчке Државе плански бирају земље трећег света да у њима спроводе биолошке експерименте. Државе у окружењу Русије, Кине и Ирана посебно су изабране као погодне локације, јер се одатле биолошко оружје може применити против ових трију земаља, а такође и због тога што би штета по америчке интересе била минимална у случају да дође до неке непланиране хаварије.
Логика је сасвим слична као и у случају нуклеарних електрана – свака држава тежи да их изгради што даље од својих популационих центара, не марећи при томе колико су оне близу насељима других држава. Разлика је у томе што нуклеарне електране производе енергију, па морају бити у границама дате државе, а биолабораторије могу развијати своју технологију било где. Као и код атомских централа, биолабораторије имају и своју позитивну страну, технологије које се тамо развијају заиста могу бити искоришћене и у медицинске сврхе. На крају крајева, атомска енергија се користи за производњу електронске енергије, али се користи и за израду најразорнијег наоружања. Од научног прогреса, који се покреће и војним истраживањима, тешко се може одустати, јер је у питању класични модел теорије игара, по коме ниједан актер не жели да се лиши потенцијалне предности нити да допусти свом конкуренту да га у некој сфери престигне. Биолошке лабораторије ће наставити да постоје, али то неће умањити њихову опасност. Стратегија САД да их отвара у земљама трећег света и усмерава их против својих противника представља опасност за велики део развијеног света, а не само за побројане америчке конкуренте, јер се налази и у близини граница Европске уније. Као и с размештањем нуклеарних ракета, најбоље за све би било да се САД држе свог дворишта, а до те измене стратегије ће доћи онда када Русија, Кина и Европа једногласно затраже од Сједињених Држава да се одрекну својих империјалних претензија. До тог тренутка опасност биолабораторија, као и нуклеарног оружја, висиће над Европом. Можда је управо епидемија вируса корона добра полазна основа да се покрене дијалог на ову тему.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *