Путинова невидљива сила

Руско Министарство одбране спремило је стратегију усавршавања система за радиоелектронску борбу, као посебног вида борбених дејстава којим ће се решавати судбина садашњих и будућих ратних операција

Недавно, 15. априла, у Русији је свечано и радно обележен Дан специјалиста радиоелектронске борбе. Овај професионални војни празник посвећен је догађају из 1904. године, када су руски заштитници Порт Артура успели да сузбију радио сигнале јапанских бродова и тако спрече њихову прецизну корекцију артиљеријске ватре. Од руско-јапанског рата и подухвата под командом вицеадмирала Ухтомског прошло је 117 година, али је данас, чини се, радиоелектронска борба (РЕБ) као практично посебан род војске, у Русији и свету потребнија него икад. Јер савремени, а поготово будући ратови неће уопште бити могући без јединица какве данас постоје под називом Војска радиоелектронске борбе Руске Федерације, чији је командант генерал-потпуковник Јуриј Ласточкин. Посебну пажњу овај вид ратовања привлачи ових дана, када се ломи одлука око тога да ли ће Украјина (уз подршку САД и НАТО-а) ступити у отворен сукоб с Русијом, претећи не само турским ударним дроновима већ и авионима, хеликоптерима, бродовима и другом ратном техником која користи електронику. Сви они, у случају конфликта, постали би плен руских РЕБ специјалиста.

[restrict]

РАСКОШАН ПОТЕНЦИЈАЛ У структури руских Оружаних снага, Војска РЕБ припада типу специјалних јединица, а потчињава се непосредно Генералштабу ОС РФ. Значајан развој РЕБ у Совјетском Савезу започео је после Другог светског рата, а 1950. у оквиру армије формирана је и специјална служба за електронско ратовање. Савремена Војска РЕБ с командом у Москви основана је 1989, пред распад СССР-а, али тек у наше време, под руководством председника Владимира Путина, руска држава показала је свету раскошан потенцијал – и могућности – руских радиоелектронских ратника. То ваља бар мало детаљније осветлити: на који начин и којим средствима они штите руске ракетне комплексе, борбене авионе, хеликоптере, бродове и оклопну технику. Наравно, и људе и градове.
Њихов главни задатак јесте гушење („заслепљивање“) средстава везе и електронске опреме противника. То би морао да зна и украјински председник Владимир Зеленски. Зато и чуди ако стварно планира да – заслепљен западним обећањима о помоћи и подршци – уђе у отворен сукоб с Русима. Војска РЕБ може да уруши команду противника и омогућује противваздушну одбрану од свих летелица и пројектила, и уз то осујећује противничко извиђање. Према речима водећих људи у овој области, ефикасност употребе РЕБ готово је изједначена с учинком високопрецизног наоружања. Ово је један од главних адута руске војске, потенцијал који мора да се узме у обзир када планирате офанзивна дејства против Москве. И застрашујућа, невидљива сила, која увек прати – а најчешће претходи – употреби „обичних“ оружаних снага. Пре доласка руских трупа противник најпре схвати да је остао без електричне енергије, радио и телефонског сигнала, интернета и свега што „ради на струју“. Када се Руси физички појаве, тенковима и хеликоптерима, преостају само техника и апарати без електронике. То су украјински војници доживели 2014. године на Криму и предали се.
Руско руководство све више се ослања на снагу РЕБ-а, сматрајући га за „балансиран, ефикасан и економски исплатив начин достизања супериорности у информационо-телекомуникационом простору“. Припрему одговарајућих стручњака руска армија обавља у посебном центру за обуку, као и у Војноваздушној академији „Жуковски и Гагарин“, задуженој и за научноистраживачки рад на том пољу. Москва је препознала огроман потенцијал у овој области, чиме се спасавају многобројни животи војника који избегавају директну опасност од удара различитог наоружања. За многе су као научна фантастика деловали снимци од пре неколико година, где ка тенку испаљују ракету из ручног бацача, а она непосредно пре удара нагло „заврће“ нагоре и пролеће изнад мете. У Холивуду би то назвали „енергетским штитом“, док је за Русе то само још један начин употребе средстава РЕБ-а.

ОМЕТАЊЕ „ОМЕТАЧА“ Ово је истовремено и економичан начин, јер не захтева превише скупа средства, већ само напредну технологију, коју Москва развија још из времена СССР-а. Наравно, и бројне инжењере, експерименталне и производне капацитете, што све није био превелик проблем за совјетску државу, а данас ни за Русију која је то наследила. Зато западни економисти и други експерти често долазе у заблуду када је реч о снази руске привреде. Када обрачунавају БДП неке земље, овакву врсту високотехнолошке производње стављају у исти кош с продукцијом вина, пршуте или намештаја, иако се такве ствари не могу упоредити. Руска држава не наводи у свима доступним извештајима своја улагања и документацију о таквим производима, већ то углавном остаје далеко од очију јавности. Што не значи да оваква средства, као и стотине других „мистериозних“ производа – не постоје. Напротив, једино што се њихова производна и употребна вредност израчунавају на другачији начин, а главни је – колико живота она могу да сачувају и како доносе предност и победу у рату. А то се, ипак, не може изразити у доларима и процентима.
Ни најразвијеније армије света, укључујући и америчку, не поседују сва ова борбена средства, на начин и у обиму како то Руси раде. Неке од ових технологија њима нису ни доступне, док Москва већ има и широку лепезу „противотрова“, односно противрадиоелектронске системе. За оно што би НАТО армија употребила на плану РЕБ против Русије, Москва има спремне контраметоде: може да „омета ометаче“ и сузбија њихово деловање. Овако напредни системи, за безбедност и опстанак сваке државе, неупоредиво су важнији од пармезана и буђоле. Њиховим поседовањем на неки начин стичете ореол непобедивости и терате противника да хиљаду пута размисли пре него што крене у ратни поход. Руске Оружане снаге користе бар тридесетак врста високософистицираних система РЕБ („Ртут“, „Стилет“, „Ступор“, „Соларис“, „Красуха“, „Ричаг“, „Палантин“, Заслон“, „Самарканд“, „Борисоглебск“, „Синица“ итд.). Овај списак сваке године расте и шири се.

Руски стручњаци не крију да им је најважнија мотивација за даљи напредак и усавршавање у овој области то што се развој страних армија углавном базира на системима заснованим на информационим и радиоелектронским технологијама – свему ономе што РЕБ успешно „убија и ослепљује“. Ту руски стручњаци виде широко поље за примену РЕБ-а, као једне од својих највећих компаративних предности. Тиме је могуће одбијати све врсте ваздушних напада и ударе „високотехнолошких копнених и поморских платформи“. Реч је о тоталној одбрани против високе технологије, па противнику преостаје само „борба прса у прса“. Употреба РЕБ система онемогућује непријатеља и да координира дејства војних групација.
„Без активне примене комплекса РЕБ незамисливо је вођење борбених дејстава. Они омогућују заштиту војске од непријатељског деловања, као и извршење офанзивних задатака, опструирајући деловање противничких система“, истиче за „Раша тудеј“ руски аналитичар Дмитриј Корњев. Како објашњава, противник се лишава могућности да прима актуелне информације и управља јединицама и наоружањем, чиме се маскирају покрети ваших копнених и ваздушних снага. Посебно ће, додаје експерт Јуриј Љамин, овај вид борбе бити значајан у будућности, услед све веће употребе дронова и другог наоружања опремљеног електроником.
Ово потврђује и начелник Војске РЕБ Јуриј Ласточкин за армијски лист „Краснаја звезда“, истичући да се информационо-телекомуникациони простор претворио у нову област војног сукобљавања, чиме се ефекат примене ових средстава приближио високопрецизним системима (под овим се првенствено подразумевају крстареће ракете). Ласточкин наводи да планове развоја у овој области одређује председник Руске Федерације Владимир Путин. Како је нагласио, руско Министарство одбране припремило је стратегију за усавршавање система РЕБ, по којој би прерасла у самосталан вид борбених дејстава – у оквиру којих ће се решавати судбина постојећих и будућих операција! Томе у прилог говори и чињеница да се руска армија последњих година убрзано наоружава управо системима РЕБ, што је такође изненадило западне конкуренте.
И америчка стручна комисија у марту је потврдила да је руска Војска РЕБ „сила светске класе“ која далеко бежи САД у овој области, истичући огромне могућности за извођење „операција у електромагнетном спектру“. Тако се, рецимо, наводи да је руски систем „Красуха-С4“ способан да омета електронику противничке (америчке) авијације, пресреће и блокира сигнал авионских радара, услед чега они не могу да нишане и испаљују пројектиле. „Красухе“ могу и да ометају рад шпијунских сателита, где један комплекс покрива све у радијусу од 600 километара.

ПОРУКА УКРАЈИНЦИМА Треба истаћи да је руска војна база Хмејмим у Сирији током протеклих шест година била изложена стотинама напада дроновима, али да ниједан од њих није пробио одбрану састављену не само од „Панцира“ већ и поменутих „Красуха“ и сличних РЕБ средстава. Ови беспилотни апарати били су приземљени неоштећени и преузета је контрола над њима без употребе силе. Када је анализирана њихова израда, уочено је да су склапани по технологији какву поседују западне армије (САД пре свега), и коју није могуће набавити на легалном тржишту. Осим „Красухе“, ту је и „Ступор“, као прво руско антидронско оружје: једноставно за употребу, довољно је усмерити га ка беспилотној летелици у трајању од 4 до 25 секунди и она се лагано и без оштећења спушта на земљу. То је и јасна порука Украјинцима, који верују да би уз неколико турских наоружаних дронова „Бајрактар“ могли да се обрачунају са снагама самоодбране Донбаса, као што је Азербејџан учинио у Нагорно Карабаху. То је опасна заблуда, која може прескупо да кошта.

[/restrict]