Преминуо Коста Христић (1935 – 2021)

Коста Христић, француски публициста, новинар „Монда“, спољнополитички уредник „Поена“, уредник „Б. И.“, преводилац књига Милована Ђиласа на француски, председник Српске црквене општине у Паризу, који се истакао бројним написима објашњавајући положај Срба у процесу растурања   Југославије. Аутор књигеа „Лажна браћа“ и „Српски отпор“, члан Удружења књижевника Србије, добитник Повеље Удружења новинара Србије за допринос новинарству преминуо је данас у Паризу.

Тим поводом, поново објављујемо његов текст објављен у Печату поводом смрти Луја Далмаса.

Уз упокојење Луја Далмаса

Пише Kоста Христић

Отишао је у часу испуњења своје дужности. „Балкан инфо“, месечник који је основао са екипом идеалиста и добровољаца, прославио је пролетос осамнаести рођендан и прекорачио праг зрелости. Лист је покренут године 1996, са циљем да разобличава једно зло: невероватан збир дезинформација које су искривљавале југословенску стварност окривљујући Србе и Србију за све злочине извршене током растурања заједничке државе

Луј Далмас нас је напустио доживевши праотачку старост, и то усред лета, кад сунце најјаче зрачи. Та звезда, често ми je говорио овај неукротиви агностик, била је једино божанство достојно његове оданости. Луј Далмас je имао суштаствену потребу за светлошћу и за топлином. Као прави Медитеранац, што није био рођењем, него је то живећи тамо постао, знао је да сунце поседује и своју црну страну. То дволико божанство, којем се непрестано и кришом клањао, у животу и у послу, помагало му je у ваљаном процењивању ствари и луди.

Отишао је, такође, у часу испуњења своје дужности. „Балкан инфо“, месечник који је основао са екипом идеалиста и добровољаца, прославио је пролетос осамнаести рођендан и прекорачио праг зрелости. Лист је покренут године 1996, са циљем да разобличава једно зло: невероватан збир дезинформација које су искривљавале југословенску стварност окривљујући Србе и Србију за све злочине извршене током растурања заједничке државе. С временом се уочено зло (то јест, смишљено дезинформисање) проширило и разгранало изван балканских оквира.

Далмас је предупредио такав развој ствари променивши назив публикације − „Балканске информације“ су постале „Б. И.“ Ова неодређена и нејасна скраћеница постала је применљива на све врсте преображавања и за све маске под којима ce појављивао његов непријатељ.

Његове две књиге, објављене 2008. и 2009, „Сумрак елите“ и „Бал ослепелих“, и даље су се бавиле сатанизацијом Срба и Србије, али сад тај, посебан случај постаје референцијална основа, пример који омогућује поређење и осветљава, на другим просторима, смицалице и подвале. Предмети испитивања су многобројни; на тим, новим пољима посматрања Луј Далмас се креће с лакоћом, користећи се лепим умећем популаризатора: вештина се састоји у неговању видне предусретљивости према знатижељи „честитог појединца“, коме се он обраћа да би му олакшао разумевање појава, а не да би га засенио и запањио.

Са „Гробарима Запада“, књигом објављеном 2013, која носи поднаслов „Оглед о новом Међународном беспоретку“, писац је подигао висину и хоризонт својих разматрања. На 235 страница, подељених у девет поглавља, понуђено је јасно и веродостојно виђење како кризе која бесни на „евроатлантском Западу“ тако и поретка што га тај свет жели наметнути ван својих граница, замишљеног да служи његовим интересима и обезбеђивању његове превласти. Кад је реч о овој другој тежњи, књига даје обиље примера, са Ираком, Авганистаном, Сиријом и Либијом, са извршеним оружаним нападима попут оног против Југославије, a потпомогнутим истим тајним средствима у припреми агресија, као што су кампање сатанизовања, „хуманитарно“ шпијунирање и разбијачко деловање изнутра.

После изласка те књиге, панораму ваља допунити случајем Украјине и распиривањем русофобске, антипутиновске логореје. А с тим у вези требало би прочитати, у последњем броју „Б. И.“ (који носи заокружени редни број 200) Далмасов уводник. Тај текст није, попут готово свих претходних „уводних“, кратак; он се протегао на преко две странице новина, а насловљен је „Права и лажна стварност“. У закључку, Луј Далмас, скроман као и увек, вели: „Ево једног брзог приказа вештачког света фабрикованог на Западу, ево осврта на његове медијске лажи.“ Ради се, у ствари, о врсном опису наше епохе што га је једино Лyj, са својим силним талентом, знао сачинити. Лепо је, и правично, што је тај антологијски напис последњи у његовом дугом и богатом новинарском животу.

У илегалној штампи из година Отпора немачком завојевачу, Луј Далмас је открио да му је новинарство позив; остао му је веран и служио му је до краја века. У том се послу окушао у свему. Био је, једно за другим а понекад истовремено, репортер, технички уредник, преламач страница, фотограф, прерађивач текстова, главни уредник, оснивач и директор  Агенције „Далмас“, која је од 1958. до 1963. важила за највећу светску агенцију фото-репортажа… Да би остварио „Балканске информације“, морао је да савлада многе новоуведене техничке поступке: постао је истински диригент и душа месечника. Без његових природних дарова, великог искуства и новоусвојених практичних знања, часопис свакако не би доживео тако дуг век.

У новинарству је Далмас нашао најбољи начин трошења моћне животне енергије коју је носио у себи, стављајући је у службу основних моралних захтева. Човекова дужност је хуманизовање друштва и света, што је предуслов овладавања сопственом судбином. Постао je, тако, велики служитељ живота у свој његовој пуноћи, у коју улази лепота, доброта и љубав. Имао је отмену и дарежљиву душу. Кад сам му, последњи пут, телефонирао у болницу, мало је говорио о себи, али ми је, са дубоком увереношћу и једном врстом одушевљења, рекао да је „3аза“, његова жена, „силан човек“.

Луј је, за мене, био брат. Данас му исказујем захвалност за пријатељство, за поверење, за ангажман у корист истине о бившој Југославији. Додао бих да се православни Срби моле, и да ћe се молити, за њега.

Превод: Милован Данојлић, 14/11/2014.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *