Повратак именице разорне моћи

Свет има право да се запита какав је то „геноцид“ почињен над Ујгурима у Кини, ако је током последњих 40 година њихова популација увећана с 5,5 на 12,7 милиона, а просечан животни век продужен с тридесетак на 72 године

Премда то на први поглед није уочљиво, Србија и Кина се, паралелно, суочавају с тешким изазовом спољног порицања злочина претрпљених током Другог светског рата, односно Рата против јапанске агресије. Лицитирање бројевима српских жртава у Независној Држави Хрватској добро је познато, барем овдашњој јавности. С друге стране евроазијског суперконтинента догађа се сличан процес, али у другачијим политичким, културолошким и економским околностима.
Док Кина, на пример, тврди да је током масакра у Нанђингу, који су децембра 1937. и јануара 1938. године починиле јапанске окупационе трупе, страдало око триста хиљада људи (више од 260 хиљада према Међународном војном суду за Далеки исток), историчар Икохито Хата из Токија одговара да је број жртава у Нанђингу износио четрдесетак хиљада (The Nanking Incident, 1986). Јапан, при томе, у шинтоистичком храму Јасукуни истиче имена и одаје пошту осуђеним ратним злочинцима из Другог светског рата (текст посвећен поменутом масакру, под насловом „Нанђинг као кинески Јасеновац“, „Печат“ је објавио у броју 644, 11. децембра прошле године).
Покушаји потпуне промене утврђених историјских чињеница у оба случаја допуњени су неком врстом, пре свега медијских, али и конкретних политичких „контраоптужби“ против две земље. Србија и Кина оптужене су за наводне злочине геноцида почињене у савремено доба. Ове, али и друге оптужбе, попут оних против Кине у вези с наводним кршењем људских права у Хонгконгу и на Тибету, циљано прате и допуњују агресивне покушаје лабављења, па и разградње идентитетских, политичких и економских простора два народа по окупационим шавовима из времена њиховог највећег страдања: светских ратова у случају Србије, односно катастрофе коју су Кини донели најпре опијумски ратови, а потом насиље, страдања, узурпације, експлоатација и понижења који су потрајали до средине прошлог века.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *