Повратак именице разорне моћи

Свет има право да се запита какав је то „геноцид“ почињен над Ујгурима у Кини, ако је током последњих 40 година њихова популација увећана с 5,5 на 12,7 милиона, а просечан животни век продужен с тридесетак на 72 године

Премда то на први поглед није уочљиво, Србија и Кина се, паралелно, суочавају с тешким изазовом спољног порицања злочина претрпљених током Другог светског рата, односно Рата против јапанске агресије. Лицитирање бројевима српских жртава у Независној Држави Хрватској добро је познато, барем овдашњој јавности. С друге стране евроазијског суперконтинента догађа се сличан процес, али у другачијим политичким, културолошким и економским околностима.
Док Кина, на пример, тврди да је током масакра у Нанђингу, који су децембра 1937. и јануара 1938. године починиле јапанске окупационе трупе, страдало око триста хиљада људи (више од 260 хиљада према Међународном војном суду за Далеки исток), историчар Икохито Хата из Токија одговара да је број жртава у Нанђингу износио четрдесетак хиљада (The Nanking Incident, 1986). Јапан, при томе, у шинтоистичком храму Јасукуни истиче имена и одаје пошту осуђеним ратним злочинцима из Другог светског рата (текст посвећен поменутом масакру, под насловом „Нанђинг као кинески Јасеновац“, „Печат“ је објавио у броју 644, 11. децембра прошле године).
Покушаји потпуне промене утврђених историјских чињеница у оба случаја допуњени су неком врстом, пре свега медијских, али и конкретних политичких „контраоптужби“ против две земље. Србија и Кина оптужене су за наводне злочине геноцида почињене у савремено доба. Ове, али и друге оптужбе, попут оних против Кине у вези с наводним кршењем људских права у Хонгконгу и на Тибету, циљано прате и допуњују агресивне покушаје лабављења, па и разградње идентитетских, политичких и економских простора два народа по окупационим шавовима из времена њиховог највећег страдања: светских ратова у случају Србије, односно катастрофе коју су Кини донели најпре опијумски ратови, а потом насиље, страдања, узурпације, експлоатација и понижења који су потрајали до средине прошлог века.

[restrict]

СТЕРЕОТИП ОПТУЖБИ ЗА ГЕНОЦИД Кина је суочена с оптужбом САД и њихових савезника да је протеклих година починила геноцид у Синђангу, аутономној области муслиманске ујгурске мањине на северозападу земље. Амерички медији, али и политичари, именицу геноцид потегли су по матрици која је утврђена и испробана на Балкану деведесетих година. Неупитне исповести жртава и репортаже, у овом случају писане на даљину, допуњене су описима логора који интерпретативно нагињу холокаусту колико год се може, а у којима је, према западним медијима, утамничено два милиона Ујгура. Затим, шокантним исповестима о групним силовањима, употреби електрошокова и других видова тортуре који код просечног Американца или Европљанина треба да изазову бурне емоције и страх, а потом и одлучност да се приказано зло заустави, можда и по сваку цену.
Оптужбе против Кине за наводни геноцид у Синђангу засноване су на раду и чланцима немачког антрополога Адријана Ценца из 2019. године, када је у западним медијима подигнута читава медијска бура на ову тему. Потом је усвојен амерички закон којим је осуђено наводно насиље у Синђангу и отворена врата за санкције тамошњим званичницима. Читава ствар је врло брзо интернационализована. Најпре су се, почетком јула 2019, окупиле 22 западне земље које су осудиле политику Кине у Синђангу. Свега неколико дана касније, 50 земаља, међу којима је много муслиманских, подржало је Кину, да би овај број до краја године, према наводима „Глобал тајмса“, износио 54.
Институт за стратегију и политику „Њулајнс“ из Вашингтона 8. марта ове године објавио је да је утврдио да Кина сноси, како је наведено, државну одговорност за геноцид над Ујгурима и кршење Конвенције УН о геноциду. У извештају ове организације, на 55 страница, изложене су тврдње да је Кина током последњих година починила злочин геноцида у Синђангу.
Од пет начина за извршење геноцида према одговарајућој конвенцији УН – убијање чланова одређене групе, наношење тешких телесних или менталних повреда, намерно потчињавање животним условима успостављеним тако да доводе до физичког уништења у потпуности или делимично, наметање мера за спречавање рађања и присилно премештање деце из једне у другу групу – Кина је, према овом извештају, употребила свих пет видова извршења геноцида, иако би јој за оптужбу за геноцид био довољан само један.
„Ујгурски заточеници у логорима су лишени основних људских права, тешко су понижени и подвргнути нехуманом поступању или кажњавању, укључујући задржавање у самицама без хране на дужи период. Самоубиства су постала толико честа да затвореници морају носити посебне униформе које би их спречавале да то учине“, наведено је у извештају поменутог института.

САНКЦИЈЕ И КОНТРАСАНКЦИЈЕ Две недеље након објаве овог извештаја, САД, Велика Британија, Канада и ЕУ увеле су усаглашене санкције против четворице кинеских званичника из Синђанга, због наводног кршења људских права у тој аутономној области. Европска унија је замрзла имовину предузећа „Синђанг продакшн енд корпс паблик секјурити биро“. Према медијским извештајима, ЕУ је поменуту компанију назвала државном економском и паравојном организацијом која управља Синђангом.
Државни секретар САД Ентони Блинкен саопштио је потом да удружени трансатлантски одговор шаље снажан сигнал онима који крше или злоупотребљавају међународна људска права и да ће се спроводити даље акције у координацији с партнерима који исто мисле.
„Наставићемо да стојимо уз наше савезнике широм света у позивању да се одмах прекину злодела Народне Републике Кине и донесе правда бројним жртвама“, рекао је Блинкен.
Претходно је одлазећи амерички државни секретар Мајк Помпео, средином јануара, саопштио да је после пажљивог испитивања доступних чињеница утврдио да је, најмање од марта 2017. године, Кина под влашћу и контролом Комунистичке партије починила злочине против човечности против претежно муслиманских Ујгура и других чланова етничких и верских мањинских група у Синђангу, додавши да верује да геноцид траје и да смо сведоци систематског покушаја Кине да уништи Ујгуре.
Кина је одмах реаговала и увела санкције за 10 европских званичника и четири институције које су, како је наведено, оштетиле кинеске интересе и злонамерно шириле лажи и дезинформације.

КИНЕСКИ ОДГОВОР У коментару Ма Ченга, истраживача једне од кинеских тинк-танк организација, објављеном недавно у листу „Чајна дејли“, наводи се да је највећа лаж о „геноциду“ да је Синђанг успоставио велике логоре за милионе муслимана у региону.
„Међутим, стварност је таква да су се крајем деведесетих година и почетком 21. века у Синђанг инфилтрирале верске екстремистичке снаге које су у региону спроводиле честе терористичке активности. Да би се локални становници едуковали, да ојачају свој отпор утицају тероризма и екстремизма, у Синђангу су успостављени центри за образовање и обуку за стручне вештине. Ови центри потписују уговор о обуци с регрутима који јасно дефинишу циљеве обуке, методе обуке, стандарде дипломирања и методе оцењивања и издају им сертификате након што испуне стандарде оцењивања“, наводи Ма Ченг.
„Печат“ је већ објавио да је у Синђангу, од 1990. до краја 2016. године, забележено више хиљада терористичких напада на званичнике и грађане. У тим нападима животе су изгубиле стотине људи, према неким извештајима више од хиљаду, што је тема о којој се у западним медијима нерадо или уопште не говори. Представљање свих чињеница у значајној мери би променило не само угао посматрања већ и комплетан ракурс текућег приказа стварности.
Напади ујгурских терориста запретили су у једном тренутку да се прошире изван граница Синђанга. На Тјенанмену се 2013. године, у време када је аутор ових редова живео и радио у Пекингу, догодио терористички напад ујгурских екстремиста у којем је страдало петоро, док је повређено 38 људи.
Кина је била принуђена да покрене темељну кампању сузбијања тероризма, имајући пре свега у виду тадашњу снагу Исламске државе и других терористичких и екстремистичких организација, укључујући оне иза којих несумњиво стоје САД. Према подацима регионалне владе Синђанга, у акцијама кинеских снага безбедности разбијено је више од 1.588 терористичких ћелија и ухапшено 12.995 терориста.
О тероризму и исламском радикализму у Синђангу говоре два документарна филма Кинеске глобалне телевизијске мреже (China Global Television Network). Наслови филмова су „Тјеншан још увек стоји – успомене из борба против тероризма у Синђангу“ (Tianshan: Still Standing – Memories of fighting terrorism in Xinjiang) и „Црна рука – Исламски покрет Источног Туркестана и тероризам у Синђангу“ (The black hand – the East Turkistan Islamic Movement and terrorism in Xinjiang). Сцене донедавно сурове стварности кинеског северозапада, изнете на упечатљив и веродостојан начин у ова два документарца, ремете слику коју западни медији пласирају о Синђангу као ексклузивном попришту кршења људских права.
Ма Ченг нас подсећа и да постоје западни истраживачи који су боравили у Синђангу – за разлику од аутора који о дешавањима у том кинеском аутономном региону пишу на даљину – и написали радове о тамошњем стању који се знатно разликују од текућих политичких наратива, као што су француски публициста Максим Вивас и уредници и новинари америчког портала „Грејзон“.

Српски корени „велике замене“

Извештаје института „Њулајнс“ допуњује чланак посвећен балканским, односно српским коренима теорије „велике замене“ становништва. Корен страха да ће исламски елемент демографски преовладати у традиционално хришћанској белој Европи пронађен је у теорији коју износи аутор чланка Јасмин Мујановић да је Србија, почевши од Првог српског устанка па све до Првог светског рата, муслиманско становништво словенског, турског и арнаутског порекла систематски протеривала и истребљивала, што је модел који су, како се наводи, касније преузеле Грчка, Бугарска и Румунија.

ЦИЉ ОПТУЖБИ ЈЕ КИНЕСКИ РАСТ Током последње четири деценије популација Ујгура у Синђангу увећана је с 5,5 милиона на 12,7 милиона, а њихов просечни животни век с 30 на 72 године. Свет има право да се упозна и с овим, као и другим чињеницама којих у извештајима западних медија нема.
Ма Ченг подсећа да политичари и медији који говоре о „геноциду“ морају да обраћају пажњу и на колонијалистичку историју Запада, која обухвата трговину робовима и истребљење аутохтоних народа, као и на нацистичке концентрационе логоре. По њему, циљ „лажи века“ о Синђангу је убирање вишеструких стратегијских добитака. „За САД, брзи успон Кине је њен ’изворни грех’. Све док се Кина брзо развија, а САД не буду вољне да се одрекну хегемонизма и политике моћи, биће тешко побољшати тренутне кинеско-америчке односе“, наводи Ма Ченг.
У контексту стратегијске игре Кине и САД, коју Ма помиње, борба две силе у вези са Синђангом биће дугорочна. Занимљив је, међутим, његов стамени закључак да су напади САД и савезника на Синђанг, заправо, само потврда исправне политике која се у самом Синђангу спроводи: „Чињеница да су САД увек настојале да максимално оцрне Синђанг значи да је кинеско управљање Синђангом исправно и ефикасно, те да се Кина тога мора придржавати. Синђанг се суочава с многим проблемима и тешкоћама, а потребно је обавити још много основног посла како би се даље унапређивао његов развој. Кина би требало да изгради бољи и дугорочнији, стабилни и просперитетни Синђанг, који ће бити најснажнији одговор на лажи о ’геноциду’.“

Тврди памук из Синђанга

Привреда Синђанга у значајној мери почива на експлоатацији угља, нафте и производњи памука. Уколико се зна да је, према подацима изнетим у „Чајна дејлију“, извоз кинеских текстилних производа лане достигао вредност од 1,07 билиона јуана, уз раст од 30,4 процента, „Ејч енд ем“, „Најк“ и други велики западни брендови могли би, како лист наводи, да прогутају горку пилулу због става њихових влада и медија против памука произведеног у Синђангу, док кинески потрошачи спонтано бојкотују те робне марке.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *