ОДМРЗАВАЊЕ ИРАНА

КИНА И БЛИСКИ ИСТОК

Кина је у региону Блиског истока, закључно са свеобухватним стратегијским споразумом који је 27. марта потписала с Ираном, до сада склопила 13 стратегијских партнерстава и 19 споразума у оквиру иницијативе за успостављање економских појасева дуж путева свиле

Двадесет седми март могао би, у симболичном смислу, да представља прекретницу у односима великих сила према Ирану. Кина је, на 50. годишњицу успостављања дипломатских односа, потписала споразум о свеобухватном стратегијском партнерству с Техераном, орочен на 25 година. Једини, приближно сличан аранжман Иран је потписао 2001. с Русијом, с ослонцем на нуклеарну сарадњу. Тадашњи једнодеценијски стратегијски споразум Техерана и Москве потом је два пута продужаван на по пет година.
Кина је у региону Блиског истока, закључно с поменутим споразумом, до сада склопила 13 стратегијских партнерстава и 19 споразума у оквиру иницијативе за успостављање економских појасева дуж путева свиле. За разлику од САД, које деловање на Блиском истоку заснивају на интензивном присуству војне силе и њеној употреби, Кина истиче потпуно нове принципе и мотиве у том региону. На пример, идеју о заједничкој будућности, заснованој на заједничким уверењима и тежњама које укључују мир и хармонију, развој и просперитет, како је у Ирану саопштио кинески министар спољних послова Ванг Ји.

[restrict]

КОРОНА МЕЊА ВЕКТОРЕ И ИНТЕНЗИТЕТЕ УТИЦАЈА Ванг је Техеран посетио у склопу шире дипломатске турнеје која је обухватила Саудијску Арабију, Турску, Уједињене Арапске Емирате, Бахреин и Оман. Кина је том приликом предложила пет тачака које за циљ имају безбедност и стабилност у региону, у складу с поменутим опредељењем за мир, хармонију, развој и просперитет: међусобно поштовање, правичност и правду, нуклеарно неширење, колективну безбедност и развојну сарадњу.
Вангова посета Техерану уследила је након што је пандемија ковида 19 значајно променила интензитете и векторе утицаја светских сила у том, као уосталом и у другим деловима света.
„Пријатељ у невољи је заиста пријатељ. Од појаве вируса корона прошле године Кина и земље Блиског истока испомажу се међусобно и раде супротно свим очекивањима, усредсређене на заједничку борбу против пандемије. Сваки корак на путу сведочио је о њиховом трајном пријатељству, међусобној солидарности и заједничком осећању одговорности за глобално благостање“, констатује Ли Ченгвен, амбасадор при Форуму за сарадњу Кине с арапским земљама Министарства спољних послова у Пекингу, у ауторском тексту за тинк-танк организацију „Чајна воч“, објављеном у листу „Чајна дејли“.
И заиста, краљ Саудијске Арабије први је позвао кинеског председника Си Ђинпинга, изразивши подршку кинеској борби против ковида 19, а Уједињени Арапски Емирати су, с Бахреином, први у свету озваничили употребу кинеске вакцине против поменуте пошасти. У УАЕ је током Вангове посете почела производња кинеске вакцине против ковида 19.
„Многе земље Блиског истока раније су изражавале солидарност с Кином у питањима која се тичу основних кинеских интереса. Кина и земље Блиског истока никада нису биле тако уско повезане као данас, а пријатељство никада није било тако дубоко“, констатовао је Ли Ченгвен.

КИНА РЕЛАКСИРА АТМОСФЕРУ У РЕГИОНУ Кинески споразум с Ираном треба посматрати у ширем контексту укупне кинеске иницијативе на Блиском истоку. То се у првом реду односи на кинеску амбицију, првобитно изражену још 2017. године, да позове представнике Израела и Палестине у Пекинг на разговоре. Кина је, такође, предложила да буде домаћин мултилатералне конференције посвећене регионалној безбедности у области Персијског залива. Уз ове иницијативе и развој пројеката у оквиру иницијативе „Појас и пут“, пролеће 2021. на Блиском истоку изгледа знатно другачије од пролећа на која смо навикли у том делу света, а Кина се управо на Блиском истоку позиционира не само као привредна већ и као политичка суперсила.
Након Вангове посете Кина и поменуте блискоисточне земље договориле су се да продубе и прошире сарадњу у областима технологије пете генерације, великих података, нуклеарне енергије, употребе сателита и електронске трговине. Недавно су Кина и Лига арапских држава објавиле заједничку иницијативу за сарадњу у области безбедности података…
„Без обзира како се светска ситуација промени, спремност Кине да развија кинеско-иранске односе неће се променити“, поручио је Ванг у Техерану, након церемоније потписивања споразума, назвавши санкције против Ирана „неразумним“ и „злим последицама спољног мешања на регионалну ситуацију“, јасно циљајући досадашњу политику САД.

ШТА НА СВЕ КАЖУ НА ЗАПАДУ? У анализи портала „Дипломат“, који се позива на информације „Асошијетед преса“, истиче се да детаљи споразума Кине и Ирана нису саопштени, осим што је наведено да свеобухватно стратегијско партнерство две земље обухвата економске активности, од нафте и рударства до унапређења индустријских активности у Ирану, те транспорт и пољопривредну сарадњу. У анализи овог портала истакнуто је да се о споразуму Пекинга с Техераном први пут разговарало током посете кинеског председника Си Ђинпинга иранској престоници 2016. године, и да је летос процурио тобожњи нацрт споразума, према ком је Кина, наводно, била спремна да уложи 400 милиона долара у Иран у замену за „невиђени приступ иранским лукама и острвима“.
„Најављени износ од 400 милиона долара, заправо, није наведен у званичним најавама споразума потписаног у суботу, иако се појавио у неколико извештаја страних медија. У ствари, када је портпарол кинеског Министарства спољних послова Џао Лиђијан био ’притиснут’ у вези с укупним износом кинеских инвестиција, он је одбио да одговори“, наведено је у извештају, иако је Џао рекао да је споразум усредсређен на коришћење потенцијала економске и културне сарадње, као и на одређивање курса дугорочне сарадње, као и да не укључује квантитативне, посебне уговоре и циљеве, нити има за циљ било коју трећу страну, односно да пружа само општи оквир за кинеско-иранску сарадњу у будућности.
Портал „Дипломат“ цитирао је твит Била Фигуероа, истраживача специјализованог за кинеско-иранске односе, који је написао да споразум Пекинга и Техерана „није велика ствар“. По њему је то „амбициозни документ“ који „не пружа методе за извршење, мерљиве циљеве или одређене програме“ и обухвата само „ствари које већ постоје“ и унутар су норме кинеског ангажовања с другим регионалним силама.
„Укратко, овај споразум представља покушај да се кинеско-ирански односи врате на позиције које су у складу с остатком Блиског истока, а не да се шире преко норме за кинеско ангажовање у региону“, закључио је Фигуероа.
Поменута сума од 400 милиона долара улагања током 25 година у потпуном је нескладу с наведеним подацима који кажу да су кинеска улагања у Иран, од 2010. до 2020, износила 18,2 милијарде долара.
„Током истог периода Кина је у Саудијску Арабију уложила 30,6 милијарди, а у УАЕ 29,5 милијарди долара. Иако Пекинг и Техеран налазе политичку корист у рекламирању својих односа, стварни резултати заостају за кинеским ангажманом с ривалима из Залива у Ирану“, истиче „Дипломат“. „Упркос помпи око споразума, нешто још увек спутава кинеско-иранске односе – било да је то кинеско оклевање да се заплете с иранском економијом препуном санкција, ирански страх од изгубљеног суверенитета, сложена геополитика Блиског истока или комбинација све три.“

САСТАНАК У БЕЧУ Тек што се мастило на споразуму Кине и Ирана осушило, Иран и водеће светске силе у Бечу су одржале оно што су сви заједно назвали конструктивним разговорима, отварајући могућност својим тимовима да разговарају о компромисима потребним да Вашингтон и Техеран оживе Заједнички свеобухватни акциони план из 2015. године у вези с иранским нуклеарним програмом. На састанку у Бечу, где је поменути споразум Ирана са сталним чланицама Савета безбедности из 2015. и усвојен, вођеном иза затворених врата, није било америчких представника. Локални медији известили су да је америчка делегација, коју је предводио специјални изасланик у Ирану Роберт Малеј, била смештена у хотелу удаљеном пет минута вожње од хотела у ком је одржан састанак.
Према наводима агенције „Синхуа“, у Бечу је прошле седмице договорено да радне групе потписница споразума разговарају о санкцијама које би САД могле да укину и корацима које би Иран могао да начини.
Подсетимо, САД су се 2018. године, одлуком тадашњег америчког председника Доналда Трампа, повукле из овог споразума. Састанку Кине, Русије, Француске, Немачке, Велике Британије и Ирана председавао је Енрик Мора, заменик генералног секретара и политички директор Европске службе за спољне послове.
„Конструктивни састанак Заједничке комисије. Постоје јединство и амбиција за заједничким дипломатским процесом с две експертске групе за нуклеарну примену и укидање санкција“, саопштио је Мора на твитеру након састанка. Руски делегат Михаил Уљанов твитовао је да је састанак био „успешан“, а администрација америчког председника Џоа Бајдена да ће ако се Иран у потпуности врати Заједничком свеобухватном акционом плану из 2015. године, САД учинити исто, на шта је Иран одговорио да ће то бити могуће тек након укидања америчких санкција.
Очигледно је да су се ствари на Блиском истоку, након успостављања стратегијског партнерства Пекинга и Техерана, те истицања кинеских посредничких амбиција између Израела и Палестине, као и састанка у Бечу, покренуле с мртве тачке. Којим интензитетом и темпом ће се ићи за сада је мање важно од саме чињенице да се данас разговара о укидању санкција Техерану.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *