Концерт у акваријуму

Будући да тренутно није могуће наступање пред публиком, богати и изузетно успешни програм Београдског камерног ансамбла Метаморфозис – пет концерата – биће снимљен у простору биоскопа „Балкан“, да би се касније емитовао на фејсбуку, јутјуб каналима, код нас и у иностранству – Словачкој, Италији, Босни и Херцеговини

Београдски камерни ансамбл Метаморфозис предвођен виолистом Сашом Мирковићем постоји већ 15 година, што ће обележити серијом концерата. Пошто тренутно није могуће наступање пред публиком, пет концерата биће снимљено у простору биоскопа Балкан, да би се касније емитовали на фејсбуку, јутјуб каналима, код нас и у иностранству – Словачкој, Италији, Босни и Херцеговини. Читава сезона се зове Стубови, а теме су елементи – вода, ватра, ваздух, звезде… Заступљена је српска музика, премијерна извођења, савремена дела иностраних композитора, као и дела старих мајстора у новом духу. Концерте подржавају национална платформа Србија ствара / Serbia Creates, Министарство културе и информисања, Сокој, Фондација Саша Марчета, биоскоп „Балкан“ и други.
Први концерт назван Вода емитован је премијерно 28. фебруара с програмом аутора од ренесансе – Дауленда, до савремених – Адамса, Бритна и Махајдика. Из збирке од седам павана Лакриме – Седам суза ренесансног композитора и лаутисте Џона Дауленда ансамбл је изабрао Lachrimæ amantis (Сузе љубавника) што почиње падајућим мотивом од 4 ноте, сузом која пада. Изванредно суптилан и надреалан почетак у пећинском полумраку сале биоскопа „Балкан“ око које таласају бескрајни виртуелни плави таласи, и одмах на почетку – један од врхунаца концерта. У наставку – варијације Lachrymae оп. 48 енглеског композитора 20. века Бенџамина Бритна на теме свог компатриоте Дауленда, за виолу и гудачки оркестар, у којима је бриљирао Саша Мирковић. Савремени словачки композитор Петер Махајдик компоновао је Иза таласа (Behind the Waves) за виолу и гудачки оркестар 2016. на Мирковићеву иницијативу, с премијером исте године. Дело које одликује екстремна емоционална дубина и живописна оркестрација једно је од најчешће стављаних на оркестарске програме. Махајдик често узима једноставне моделе и од њих ствара изазовне креативне звучне палете оркестарских боја, хипнотичке и емотивне. Ансамбл Метаморфозис и надахнути солиста претворили су таласе кроз које се ствара нови живот, али и нестаје у магичну звучну слику, која се завршава пицикато контрабасом, као звуцима откуцаја срца. Тако музика одлази. Одеее… Ово је био други врхунац концерта.

Свита Shaker Loops (тресуће петље) америчког композитора Џона Адамса настала је као композиција Wavemaker, у којој је аутор покушао да музиком имитира ефекат таласа које изазивају физичка тела у води. Дело је претрпело комерцијални фијаско, али је Адамс задржао идеју понављања тонских петљи кроз звучне осцилације на гудачким инструментима и преименовао га у Shaker Loops, верзија за гудачки оркестар настала је 1983. Додатну инспирацију добио је од верске секте Shakers, која је за време својих молитви играла, певала, скакала, вртела се и треперила/дрхтала. Енергична, репетитивна и често агресивна музика води музичаре кроз различите стадијуме религиозне екстазе, захтевајући висок ниво техничке спремности за све врсте деловања на жицама инструмента. У првом ставу Shaking and Trembling излаже се материјал агресивним, често стругачким звуком, да би се у другом Hymning Slews гудачи клизали по жицама, понекад у флажолетима, са ефектима често непријатним за уво слушаоца. Овај став је био најтежи, и свака част на изведби. Трећи став се захуктава према крају (Loops and Verses) убрзањем које доводи до крајње апотеозе (A Final Shaking), завршног тресења, с много буке ни око чега. Композиција је предуга и не много привлачна, а ансамбл Метаморфозис се храбро, озбиљно и крајње професионално изборио да публика остане до краја преноса. Свирајући с маскама у полумраку сценског акваријума, музичари су деловали попут кесонских радника, с једнако тешким радом, као што су то потврдила и научна истраживања: по тежини посла на листи су први кесонци, а затим оркестарски музичари.
Задужени за тонски квалитет, инжењери звука Милош и Зоран Маринковић су одлично обавили свој део посла, који није био лак. Екипа задужена за визуелни део успешно је реализовала тему црнци у тунелу.
Tрећи из серије емитован је премијерно 28. марта, под називом Sun Moon Stars –Life, с програмом светских премијера наших аутора и безвременом композицијом Арво Перта Огледало у огледалу коју су лепо извели Саша Мирковић и харфисткиња Ирена Пејоска. Разваљени, ничим улепшан огољени ентеријер биоскопа „Балкан“ био је изванредна позорница постапокалиптичној музици и свирачима са црним маскама. Dissolvenza за гудачки оркестар Наташе Богојевић поиграва се звуком штимовања (што је од музике највише волео књаз Милош) на штим ноти А-440 Hz, на којој развија амерички минимализам у руху српског сазвучја. У светској премијери Ане Гњатовић Music for the Missing Butterflies за оркестар и видео (нестао иза леђа музичара који су стајали), док су се нестали лептири огласили кроз фрфљање, шуштање и лепршање прстима (!) у ваздуху. Било је нестварно, интровертно и помало језиво. Ауторка нас често изненади широком лепезом своје музичке креативности. Ирена Поповић је у својој имагинарној опери (A broken opera of my heart) уз здушну сарадњу наратора Саше Мирковића коначно донела мелодију, елегију, кроз проток времена у имагинарном либрету. Time. Love. Осећа се утицај примењене музике која је њен заштитни знак. За крај, светска премијера, Три песме из Ромеа и Јулије за глас, виолу и оркестар Драшка Аџића, ренесансне савремене слушљиве и певљиве шансоне, у којима је аутор био вокални солиста као у правом ренесансном позоришту. Тонска екипа била је иста. Сваки наступ Метаморфозиса је пословично успешан. Мало ли је?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *