Како је Блинкен поделио Босну

Америчка администрација неће одустати од својих антисрпских циљева, већ жели да политиком „малих корака“ трасира пут ка реализацији постављеног задатка унитаризације БиХ

Државни секретар САД Ентони Блинкен упутио је писмо Председништву БиХ у коме је најавио курс нове вашингтонске администрације према дејтонској творевини, али и саопштио шта суперсила у опадању очекује од домаћих фактора у Босни и Херцеговини.

НЕОЧЕКИВАНО ОБЈАШЊЕЊЕ Шефа дипломатије Џозефа Бајдена – чију су изборну победу Бошњаци прославили као долазак пријатеља који ће наметнути унитаризацију државе – оценио је у свом писму да је „Дејтонски мировни споразум омогућио БиХ да успостави одржив пут ка евентуалном чланству у Европској унији и снажнијем партнерству с НАТО-ом“. Али и поручио да уставни поредак успостављен овим мировним споразумом „није уклесан у камен“, због чега је „потребно извршити потребне промене“.
Уследило је, међутим, за многе неочекивано објашњење о садржају промена које Вашингтон жели да види на простору некадашњег Босанског пашалука. Пошто је констатовао да „ранији реформски напори у БиХ нису успели јер се превише тога одједном покушало урадити“, Блинкен је саопштио да Сједињене Америчке Државе верују да „Босна и Херцеговина треба да се фокусира на спровођење ограничених уставних реформи“. Прецизирао је да су у питању „изборне, правне и економске реформе које би требало да осигурају права свих грађана у изборном процесу, побољшају интегритет правосуђа и смање корупцију“.
Дакле, према најавама државног секретара САД, они за које се тврдило како ће „окончати недовршени посао на Балкану“ сада одустају од радикалне трансформације дејтонске творевине, односно дају предност политици постепених промена њеног уставног устројства. Уз то, Блинкен је поручио како ће САД бити „партнер у напору да се постигну потребни компромиси“, док од водећих „домаћих снага“ очекују да одиграју кључну улогу у жељеном процесу. Тачније, да „напорно раде и буду храбри у тражењу компромиса“.

[restrict]

ДЕЈТОН 2 Свођење раније најављиваних амбициозних планова на скромне захтеве за „ограниченим уставним реформама“ за неке је био сигнал да „светски полицајац“ из Вашингтона – бар када је Босна у питању – одустаје од досадашњег тврдог интервенционизма и препушта лидерима њених народа да сами потраже за све прихватљиво решење.
Тако је Милорад Додик, обраћајући се јавности, оптимистички оценио како је Блинкен својим писмом „јасно поручио да нема приче о Дејтону 2“, али и констатовао да је бошњачка страна овим обраћањем америчког шефа дипломатије „добила по носу јер илузорно очекује да ће за њу неко нешто урадити у БиХ“. Јасно, у Сарајеву су се потрудили да из Блинкеновог писма извуку оно што им највише одговара, па је тако Шефик Џаферовић саопштио да „изузетно важном сматра његову поруку да Дејтонски споразум није урезан у камен“.

ДОБРИ И ЛОШИ МОМЦИ Да ли писмо државног секретара САД заиста најављује значајну корекцију америчке политике према БиХ, која би требало да олакша позицију до сада анатемисане Републике Српске? Време ће, наравно, показати хоће ли се актуелна вашингтонска администрација држати наговештеног курса форсирања „ограничених уставних реформи“ (спроведених првенствено договором домаћих националних лидера), или ће, суочена с неким „новим околностима“, прећи на знатно амбициозније планове „радикалне трансформације БиХ“. Бојимо се, међутим, да ни евентуално устрајавање на Блинкеновој политици „малих корака“ неће донети суштинску промену односа највеће светске силе према странама у босанском троуглу, односно да од Бајденових дипломата не можемо очекивати да буду непристрасни медијатори у решавању проблема бивше централне југословенске републике.
Тешко је веровати да 46. председник Америке и његов тим могу да промене однос према „добрим“ и „лошим момцима“ у Босни (као и на целокупном простору некадашње СФРЈ) јер би тиме довели у питање вишедеценијску легенду о „жртвама“ и „агресорима“, али и разочарали своје босанске пријатеље.
Осим тога, у ситуацији када готово до ивице пуцања заоштрава односе с Русијом и њеним председником Владимиром Путином лично, за Бајдена је Република Српска, због Додикових добрих односа с Москвом и његовог противљења уласку БиХ у НАТО, непожељна творевина под „малигним“ руским утицајем, чији проблем треба елиминисати.

Преминуо „Алијин генерал“ Јово Дивјак

У Сарајеву је 8. априла у 84. години живота преминуо генерал такозване армије БиХ Јово Дивјак.
Официр некадашње ЈНА, рођен 1937. у Београду, од 1966. године био је на војној служби у главном граду БиХ. Војни суд ЈНА га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због издавања оружја Територијалној одбрани БиХ. Казну је избегао напустивши ЈНА, након чега се придружио Армији Републике Босне и Херцеговине, где је догурао до чина бригадног генерала.
Дивјак је био један од челника Изетбеговићеве армије осумњичених за напад на војнике ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992, због чега је Тужилаштво Србије 2008. за њим расписало потерницу. Ухапшен је 3. марта 2010. године у Бечу, али је аустријски суд одбио да га изручи Србији уз образложење да се у Београду не би могло очекивати поштено суђење.

 

УНИТАРНА БиХ Није згорег присетити се препоруке коју је новој демократској администрацији не тако давно дао у Вашингтону утицајни бошњачки лобиста Данијел Сервер. Подсетимо, он је „експертски“ предложио план сахране ентитета БиХ који треба да спроведу „конструктивне домаће снаге“ назване „народним покретом“, док би Американци и Европљани само пружали „логистичку подршку“. Иако нема потврде да је Бајденова влада прихватила Серверове препоруке као део своје политике, сасвим је извесно да садашњи станар Беле куће и његови сарадници деле ставове овог бошњачког лобисте о стварању „функционалне БиХ“ из које ће фактички нестати садашњи непожељни ентитети. Због тога нам се чини да Блинкеново инсистирање на „ограниченим уставним реформама“ – иако корисно за РС – никако не значи суштинску корекцију америчке политике у смислу одустајања од досадашњих антисрпских циљева, већ је само изнуђени тактички потез. Који треба политиком „малих корака“ да трасира пут ка реализацији постављеног задатка – стварања унитарне Босне.
Иако неће силом наметати „Дејтон 2“, Вашингтон ће, верујемо, различитим методама – наравно у сарадњи с домаћим и страним партнерима – наставити с притисцима на руководство Републике Српске како би изнудио пад неподобног „Додиковог режима“. Кога треба на власти у Бањалуци да замене челници „конструктивне опозиције“ с којима би се – како верују на Западу, као и у Сарајеву – лако постигао договор о престанку „малигног“ утицаја Москве и уласку Босне и Херцеговине у Северноатлантску војну алијансу. А затим би, логично, били усаглашени и ставови о потреби да садашње Блинкенове „ограничене уставне реформе“ добију убрзање. Односно да нова „демократска“ врхушка мањег ентитета, макар „тешка срца“, да пристанак на трансформацију дејтонске у „функционалну БиХ“ у којој би од Републике Српске у најбољем случају остала само празна љуштура.

Додик жели спајање функција

Милорад Додик се заложио за спајање функција председника Републике Српске и српског члана Председништва БиХ, јер би тиме, по његовом мишљењу, била ојачана међународна позиција РС.
„Функција која представља Републику Српску је председник РС, и било би добро да Република и формално буде представљена у Председништву БиХ. Тиме бисмо послали поруку да је БиХ састављена од Републике Српске и Федерације БиХ и да је РС примарна политичка заједница у којој се доносе одлуке, а усаглашавају се на нивоу БиХ“, нагласио је Додик.

БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА И СТВАРНЕ НАМЕРЕ Какве су стварне намере актуелне вашингтонске администрације према Републици Српској можда ће се најбоље видети у случају да Валентин Инцко (или његов евентуални наследник на функцији високог представника) покуша да наметне закон о забрани негирања геноцида или санкционише челнике РС због њиховог одбијања да испуне његов ултимативни захтев о поништавању признања која је парламент мањег ентитета БиХ доделио у Хагу „осуђеним ратним злочинцима“. Већ сада можемо са сигурношћу предвидети да ће Американци, баш као и њихови европски партнери, ако дође до реализације оваквог сценарија, одлучно подржати употребу „одлеђених бонских овлашћења“ од стране протектора Запада у Сарајеву. Што ће јасно показати да Блинкеново писмо суштински не доноси промену америчке политике према Босни и Херцеговини, а самим тим не ослобађа Републику Српску тешког притиска и лоших намера предводника „слободног света“.
Верујемо да је, без обзира на оптимистички коментар Блинкеновог писма, ових опасности свестан и државник из Лакташа.
Додик је, нимало случајно, оценио да „странци желе нејаке лидере у БиХ“, али и поручио како су у заблуди они који верују да ће његовим рушењем бити срушена и Република Српска. Наглашавајући да је потребно створити услове за „миран разлаз у БиХ“, он је изразио уверење да ће то бити „процес који ће омогућити народима право на самоопредељење“. Пошто га на путу ка остварењу жељеног циља очекује још много препрека, први човек Републике Српске ће као реалан политичар – како би отупио оштрицу напада на РС и добио на времену – готово извесно бити приморан да у будућности прави компромисе с онима који не желе добро ни њему, ни народу који представља.
„Не може се очекивати да ми одустанемо да будемо Срби, а суштина америчке политике је да ми одустанемо од тога да будемо Срби и да будемо грађани. Та Америка не може бити подржана овде, без обзира ко јој је председник. Наравно, треба водити дијалог са њима“, рекао је између осталог Додик у интервјуу датом агенцији „Срна“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *