Кадија у британском парламенту

Последњих месеци пратимо теме везане за слободу говора, цензуру и културу поништавања. Видели смо да су Фејсбук, Твитер и главни медији Америке и Британије поништили Трампа. Сада поништавају свакога ко се критички осврне на политички коректне расне и родне ставове или мере у вези с вирусом корона и вакцинама. При томе је сасвим небитно да ли су дотични критичари у праву или не, битно је да им се ускраћује право на коментар, а нама право на информисану, утемељену расправу. Зашто народ који је растао на традицијама плурализма и чија култура и друштво, па и поимање света зависе од сучељавања ставова, сада пристаје на једноумље?

У свакодневном животу то изгледа отприлике овако. Водитељ популарног јутарњег програма на телевизији „Добро јутро, Британијо“ Пирс Морган отпуштен је зато што је пред камерама у студију изразио неверицу поводом тврдњи Меган Маркл. Жена Харија Виндзора, брата будућег краља Вилијама, у гостима код чувене Опре Винфри рекла је да је у време живота на британском двору била веома депресивна и чак помишљала на самоубиство. На двору није имала приступ стручној терапеутској помоћи, одузели су јој пасош и кључ од кола, а венчање је обављено тајно три дана пре званичне церемоније. Онда је неко (а неће да каже ко) поставио питање колико ли ће тамна бити боја коже новорођенчета (дете од Меган и Харија). Елем, скоро да је читав двор расистички и она је једва чекала да одатле побегне.
Водитељ је у емисији уживо прокоментарисао да он, Пирс Морган, дотичној Меган Меркл не верује ни једну једину реч. Отпуштен је по хитном поступку, јер је наводно (између осталог) умањио значај менталних проблема у друштву. Пре неки дан је надбискуп од Кентерберија потврдио да је венчање обављено јавно како смо сви и мислили, а не тајно три дана раније како је Меган тврдила у том разговору код Опре. Отпуштени Пирс Морган је на то духовито добацио (твитер) да сад и верског поглавара англиканске цркве треба отпустити зато што доводи у питање исказ Меган Маркл!
У овом чланку се нећемо, међутим, бавити ријалити телевизијом већ ћемо овакво стање медија и друштва уопште упоредити с британским историјским тековинама: парламентом и судским системом. Зашто баш ове две тековине? Постоје два разлога. Први је да су оне по својој централној друштвеној природи незаобилазне у формирању културне матрице једног народа па самим тим и начина размишљања и доношења одлука просечног човека. Други је да јасно указују на традицију и функцију сучељавања мишљења. Обе установе полазе од епистемолошког принципа да истина није објективна датост и да јој се можемо приближити само удруженим напорима.
Ево једног можда баналног али свакако занимљивог примера. Једна од тековина титоизма, или било ког другог тоталитарног система, јесте идеја да постоји човек који све зна и све може. Из тога произлази да постоје, на пример, и ученици који могу све да знају па у школи имамо вуковце, а на универзитету студенте са свим десеткама. У британском систему мишљења не постоји, нити је постојала, таква централна, свезнајућа особа, а ученици врло ретко имају „све петице“, док студенти апсолутно никада не могу имати „све десетке“. Оцене на универзитетима су од 0 до 100, а прелазна оцена је углавном 51. Већина студената има оцене око 60 можда 65, а они најбољи добаце преко 70. Пожељна статистичка крива има дебео стомак и ту је већина студената. Доњи део је тањи јер неки и падају испите, а горњи део је још тањи како би се оставио простор за мерење и разликовање најспособнијих. Дакле, не постоји центар система, није то ни краљица, која би у себи садржавала појам истине. Па где је онда истина? У сучељавању мишљења, ту негде између.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *