Фактор одвраћања

Да ли чињеница да војни притисак на Србију постаје примарни у односу на друге врсте притисака слути на нову оружану агресију?

Пажљиви проматрач сигурно ће запазити да Запад слабљење својих аргумената за политички, дипломатски и економски притисак на Србију надокнађује појачаним војним притиском, све до нивоа реалне војне претње.

СРБИЈА И ЕУ Видљиве слабости ЕУ, које су кулминирале током борбе против пандемије вируса корона, чине је све мање привлачном. Отуда ни политички и дипломатски инструменти притиска на државе кандидате нису више ефикасни као што су били, па не могу бити ни ултимативни.
У функционалност ЕУ сада највише сумњају њене чланице, које на примеру Србије виде да свестрану ефикасност – економску, политичку, дипломатску, безбедносну – може постићи и релативно независна и војно неутрална држава. Отуда „добронамерне“ сугестије „пријатеља“ да Србија не сме да стрчи, да мора да се нивелише према осталима на Балкану, и посебно, да не сме да се хвали својим успесима. Јер, у супротном, то нивелисање може бити насилно, како би се Србија сместила тамо где по оцени моћника треба да буде.

ЈАЧАЊЕ ВОЈНОГ ПРИТИСКА Зато не треба да нас чуди јачање војног притиска који полако прераста у војну претњу. То су ситуације где ЕУ рачуна на САД, које једва чекају да се прикажу као једини и неопходни заштитник интереса и безбедности Уније.
Не треба се заваравати тиме да су се међународне околности промениле, да САД више нису једина светска сила и да нова агресија на Србију није реална опција. Ако САД и НАТО константно предузимају офанзивне активности према Русији као конвенционалној и нуклеарној светској сили, и ако руски министар одбране диже и распоређује руске војне снаге уз констатацију да је Русија у опасности, зашто ми мислимо да нова агресија на Србију није могућа?
Поред тога, водеће земље НАТО-а, пре свега САД, Немачка и Велика Британија, због јачања позиције Србије имају све више разлога да закључе како Србију не могу другим средствима сломити сем војном агресијом. Наравно да би то била сулуда одлука, али познато је да у кризним периодима велике силе често повлаче неочекиване и рискантне потезе како би сакриле своје промашаје и скренуле пажњу са својих унутрашњих проблема.

„БРАНИЛАЦ ЕВРОПЕ 21“ НАТО је већ практично започео активности, иако се велика војна вежба „Бранилац Европе 21“ званично покреће средином маја и трајаће до краја јуна. Изводиће се претежно на Балкану, у непосредном окружењу Србије и реализоваће се кроз серију мањих вежби на тридесетак полигона у Европи.
У вежби ће учествовати око 30.000 војника из 27 држава, а за Србију је битно, и то јесте директна војна провокација, да ће равноправни учесници бити приштинска паравојска и КФОР са базом Бондстил. Значи, војна мисија УН и приштинска паравојска се користе у вежбама НАТО-а уз потпуно игнорисање мишљења Србије. Поред базе Бондстил, на војном полигону у Северној Македонији извешће се вежба „Одлучни удар 21“ уз учешће северномакедонске, америчке, бугарске и грчке војске. Вежбе ће се изводити и на полигону Слуњ у Хрватској, полигонима Мањача и Гламоч у БиХ, али с друге стране и вежба „Чувар сабље“ на територији Мађарске, Румуније и Бугарске са око 13.000 војника.

ХУШКАЊЕ УКРАЈИНЕ НАТО вежбе у Европи нису ништа ново, нити је нова чињеница да су усмерене према Русији и њеним западним границама. Међутим, овога пута провокације Русије су толико наглашене и дрске да изазивају страх од могућности директног сукоба великих сила.
Утисак је да се Русији припрема оружани сукоб који, и да хоће, не може да избегне. САД и НАТО наоружавају Украјину и хушкају је да изврши офанзиву на Донбас, па чак и на Крим.
Шта је ту у ствари циљ? Да се изврши етничко чишћење руског народа из Донбаса? Да се Русији отме Крим? Наравно да је то немогуће, а нису западни стратези ни глупи ни луди да би поставили циљеве које није могуће остварити.
Много је реалније да је комплетна замисао овако сложене хибридне операције да се, преко леђа Украјине, замајавају Руси док САД и НАТО не заврше незавршене послове на Балкану. У том случају, више није чудно што се велика војна вежба НАТО-а „Бранилац Европе 21“ тежишно планира на Балкану. Ако би ова варијанта била тачна, онда имамо на сцени оперативно маскирање правих намера, које треба да завара Русију и створи услове, не за некакав неразумни напад на Русију него за нешто што они зову „потпуна елиминација руског малигног утицаја са Балкана“.
Русија нас упозорава да смо у опасности, а информације њихових обавештајних служби не треба потцењивати. С тим што је Русија, наравно, преокупирана одбраном својих граница и евентуалним ратом с Украјином, који буквално виси у ваздуху. Њих у овом тренутку највише интересује, и на то су концентрисани, могућност брзог пребацивања великих формација америчке војске ваздушним путем из САД у Европу. То је нова стратегија која треба да омогући постепено повлачење америчких снага што базирају широм света.

РАТ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ Тренутно, рат обавештајних служби букти Европом. Траје немилосрдни сукоб обавештајних служби НАТО-а и држава које су под њиховим јаким утицајем с обавештајним службама Русије.
Не слуте на добро агресивни потези које су иницирале САД протеривањем 10 руских дипломата под оптужбом да су се мешали у америчке изборе. Руси су узвратили истом мером. Чеси су протерали 18 руских дипломата јер су баш сада „открили“ да су умешани у неку давну диверзију. Руси су узвратили. Затим су Руси протерали украјинског конзула јер је врбовао службеника њихове Федералне службе безбедности (ФСБ) и та протеривања ће се сигурно наставити. Такви потези су карактеристични за нарочито заоштрене односе, такорећи пред ескалацијом.
Руска ФСБ открила је и пресекла планирани атентат на председника Александра Лукашенка и припреме за пуч са циљем преврата у Белорусији. Постоји основана сумња да иза овог плана стоји америчка ЦИА. Значи, западне обавештајне службе нису се одрекле прљавих хибридних операција и више не бирају средства.

 

КОМПРОМИТАЦИЈА И ПОДВАЛЕ Не треба заборавити да Западу не одговара ни актуелна политика Србије. Зато се не треба заносити мишљу да Србија није дала никакав повод за нову агресију. Повод се ионако инсценира, што уз подршку убедљиво најмоћније пропаганде на свету и није неки проблем.
Као нека врста припреме, увелико тече нова кампања компромитовања Србије на Западу – ЕК нам шаље извештај у коме је потпуно лажирано стање у нашој земљи, чак и о питању борбе против пандемије и вакцинације, те толеришу и тако подстичу нови талас физичких напада на Србе на КиМ, преко својих амбасада снажно утичу на конфузно и антисрпско понашање нове црногорске владе, прете само Србији због наоружавања док се сви други у региону наоружавају, и подстичу агресију код унутрашњих деструктивних снага у Србији. На све то надовезао се Хашки трибунал захтевом за изручење двоје држављана Србије – баш зато што унапред знају да их ова власт неће изручити.
На основу дешавања на „Косову“ и око „Косова“ назиру се контуре могуће провокације и главне подвале. Због међународних околности и промене геостратешког положаја Србије све мора да изгледа као да се Србија осилила и повредила заштићену зону УН на КиМ. Наоружавају се Косовске безбедносне снаге и полако претварају у модерно наоружану војску. С обзиром на то да иза те трансформације стоје државе које су и створиле лажну државу Косово, уједно и водеће државе НАТО-а, не треба се чудити што КФОР то мирно гледа и не интервенише. КФОР јесте војна мисија УН, али то су међународне снаге под НАТО вођством. Већ се види да ће игнорисати Резолуцију 1244, иако су је својевремено сами осмислили. Приштинска паравојска већ сада има довољно оружја да упадне на север Косова и започне обрачун с ненаоружаним српским становништвом.
Како би се повећале шансе за изненадну акцију, почиње изградња војне базе на брду Црнуша изнад Северне Митровице, одакле се време за изненадни упад мери минутима и голоруки народ нема времена да било шта предузме. Та акција, ако до ње дође, биће са одобрењем и у координацији с НАТО-ом, па тако и с КФОР-ом. Међународне снаге ће интервенисати, али, како то деца кажу, ко бајаги. Србија ће имати избор: да препусти свој народ на милост и немилост Шиптарима и да мирно прихвати нови егзодус Срба као неминовност, или да полицијом и војском уђе на север Косова и заштити свој народ. Западна пропаганда ће направити велику буку и представу, приказати Србију као агресора, и тражити да НАТО „заштити“ КФОР. Могућа су и разна инсценирања како би повод за НАТО интервенцију био што убедљивији. Значи, „Војска Косова“ није ту да војном силом успостави контролу над севером Косова, него да испровоцира нови сукоб Србије с НАТО-ом. Било би идеално да Русија за то време буде преокупирана ратом с Украјином.

 

ЈАЧАЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ И ПОРУКЕ УПОЗОРЕЊА У периоду замрзнутог учешћа наших војних формација у војним вежбама у иностранству наша војска сама изводи вежбе којима проверава борбену готовост. Замрзавање је изнуђено снажним политичким притисцима и претњама са Запада, којима покушавају да ослабе нашу сарадњу с ОДКБ-ом.
Одржана је здружена вежба полицијских и војних снага „Одговор 2021“, у којој су учествовали Жандармерија, специјалне антитерористичке јединице МУП-а, припадници КоВ и РВ и ПВО Војске Србије, 72. бригада за специјалне операције и 63. падобранска бригада. Овај вид заједничке вежбе полиције и војске, с бојевим гађањем, овакве величине и комплексности, није виђен у новијој историји Србије.
Ова вежба показала је висок ниво обучености и увежбаности, ватрене могућности које су сваким даном све веће због набавке новог респективног наоружања, као и висок ниво сарадње и садејства полиције и војске у извођењу здружених операција. То је фактор одвраћања који Србија у овом тренутку може да демонстрира као тренутни одговор на сваку агресију. Имамо велике резерве капацитета да се тај фактор одвраћања и додатно појача, и да буде још респектабилнији – то је обука резервног састава и увежбавање ратних јединица.
Више скоро да и нема дилема око модела за решавање овог проблема – то је одмрзавање редовног служења војног рока. Јер у данашње време војна обука у рату не може да се изводи квалитетно и безбедно, што због опасности из ваздуха, што због недостатка времена услед високог интензитета борбених дејстава. Чак и у Другом светском рату, где је тај интензитет био вишеструко мањи, обука регрута за Сремски фронт трајала је свега 7 до 10 дана, што је изазвало велике губитке у људству. Тако данас једни сматрају да је то била велика победа НОВЈ, док други мисле да је то била непотребна кланица недовољно обучених младића из Србије. Не смемо дозволити да нам се овакве ситуације и дилеме понове. Веома је важно да поруку с ове вежбе чују и они који треба да воде рачуна о безбедности Срба на КиМ и у државама нашег окружења, јер је демонстриран одлучан став да ће ова полицијско-војна сила оружјем бранити српски народ ако буде угрожен од било кога и ма где.
И након завршетка војне вежбе „Бранилац Европе 21“ војне претње према Србији неће престати управо због поменуте трансформације КБС у „Војску Косова“ и изградње војне базе на брду Црнуша. Ново приштинско руководство игнорише предстојеће преговоре у Бриселу и фокусирано је искључиво на постизање признања „Косова“ као независне државе, па чак све слободније најављују свој крајњи циљ – уједињење с Албанијом. То Србија неће дозволити. Зато војна претња остаје као латентна опасност која ће сваким даном јачати све више како се приштинска војска буде наоружавала тешким наоружањем. Локација нове базе шиптарске паравојске није случајно изабрана него тако да буде дугорочна претња која ствара нервозу. Не само код Срба на северу Косова него и у Србији.

Један коментар

  1. Božidar Anđelković

    КУДА ИДЕ ЕВРОПСКА УНИЈА – “На питање да ли ће Србија морати 100 одсто да усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ ако жели да постане чланица Уније, Вучић је данас рекао да ћемо морати само када наша земља постане чланица.” Нисам сигуран да сам баш добро разумео. Да ли то значи да ћемо, када постанемо чланица ЕУ, морати да се одрекнемо Косова и Метохије (проширеног Врањском долином, или можда све до Ниша), а затим изгубити Рашку област, Војводину… У међувремену ће се у Србији и даље насељавати мигранати из Азије и Африке, који неће поштовати Истамбулску конвенцију већ Шеријатско право, па ће број њихове деце бити све већи. Истовремено, за хришћане ће важити Сорошови закони којима ће се уништавати српска породица, завађати жене и мушкарци, па ће наталитет све више падати. Шта ће на крају да остане од Срба и Србије? Није то никаква тајна, само што се у јавности о томе не говори. Све пише у књизи “Практични идеализам” коју је још 1925. године написао идејни оснивач Европске уније гроф Рихард Николаус фон Куденхоф Калерги: Хришћанско становништво ће се све више топити, миграната из Азије и Африке биће све више, ствараће се јединствена европска нација мулата. То је суштина “плана Калерги”. А који је крајњи циљ Европске уније најбоље се види из следећег цитата тог капиталног дела грофа Калергија “Практични идеализам”: “Становници будућих Сједињених Европских Држава биће једна нова раса настала мешањем аутохтоног европског становништва са Азијатима и црнцима. Нова раса мелеза биће раса без идеала и моралних кочница; непоуздана, непринципијелна, лажљива и окрутна, тако да ће се међусобно непрекидно гложити и сукобљавати. Али, биће покорна и послушна када супериорна елита подвикне, тако да за владаре неће бити проблем да њом манипулише.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *