Др ЗОРАН АВРАМОВИЋ – Шири се круг патриотске интелигенције (2.део)

Став према косовско-метохијском питању кристализовано показује ко припада антипатриотском табору у српском народу

Наше антипатриоте нису доследне. Ако одобравају НАТО агресију на Србију, што не траже од овог војног савеза да „ослободи“ рецимо Каталонију, Баскију или Ердељ или Корзику, или помогне стотине сепаратистичких покрета у свету. Кукавице су, зато не траже, а храбри су кад је Србија у питању, каже у наставку разговора за „Печат“ социолог културе др Зоран Аврамовић.

Шта су практичне последице самомржње у друштвеном и културноисторијском смислу?
Општа последица је слабљење интегративних капацитета нације и државе. Зна се да су нормативни поредак државе и вредносни базични консензус – основна арматура сваке нације и државе. Антипатриотизам или самомржња, јасно је по себи, подривају те вредности. Три су струје антипатриотског деловања ове интелигенције у Србији: уметничка, научна и политички активни НВО сектор. Повезују их свакако говор и понашање надахнуто напором да се ослабе (порекну) национални и државни интереси Србије. Тотално неразумевање политичких прилика, политичко незнање, јаке емоције мржње према власти у сагласности су са западном дијаболизацијом Срба. У иностранству је десет година, од 1990. до 2000. године (али и касније у смањеном обиму), подзиђивана оцена о „изједначавању Срба и нациста“.
О чему сведочи у јавности све чешће помињање могућности одрицања од 15 одсто државне територије, која је уједно корен српске државности и културе, дакле темеља српства?
Став према косовско-метохијском питању кристализовано показује ко припада антипатриотском табору у српском народу. Ако неко диже руке од Косова и Метохије, он се заправо солидарише с противправном агресијом НАТО-а на нашу земљу и војним запоседањем српске покрајине. И не само то. Он одобрава протеривање 300 хиљада Срба после НАТО агресије, пристаје на невиђене медијске и политичке западне лажи о положају косовских Албанаца и држави Србији, на лаж о угроженим Албанцима који су имали сва права од 1990. до 1997. године, али их нису користили већ су узели оружје које им је дотурено из западних војних магацина. Уз све то, овај Србин који то неће да буде, одриче право српској држави да се брани од терористичких напада у својој држави. Свака држава има то право, једино српској се ускраћује.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *