Бунга бунга

Зашто је Мариника Тепић пријавила Драгана Марковића Палму за подвођење младих женских особа у Јагодини, и какве то везе има са Сребреницом

Уочили су и Американци ту особеност карактера Драгана Марковића Палме, па ми стога имамо још мање права да се правимо да је нема.
Овај „крупни, ћелави, кик–бокс градоначелник Јагодине“, записала је тадашња шефица америчке амбасаде у Београду Џенифер Браш у депеши из јула 2009. године (09BELGRADE719), „хладнокрвни политички калкулант“ који се од „милитантног националисте“ препородио у „пропагатора западних вредности“ и „заговорника европских интеграција Србије и добрих односа са Сједињеним Државама“ – сећамо се још оног његовог открића да се патриотизам не сипа у тракторе – „биће међу првима у СПС-овој коалицији који ће изразити сумњу и још једном променити свој став ако привлачност европског пута Србије буде умањена због економске кризе…“

ИЗОПАЧЕЊЕ ВРЕДНОСТИ И тако је и било; никоме није лако да побегне од особености свог карактера, све и када хоће. Тим пре што Палма за то до сада и није имао нарочитог мотива, наиме, ова се његова склоност ка политичком промискуитету, откако је од својих колебљивих убеђења почео да профитира, показала толико профитабилном да би је он, да га неко пита, засигурно пре описао као врлину него као ману.
Али сада се поставља кудикамо озбиљније питање да ли овако обрнуто поимање вредности које иначе красе сваког правог српског домаћина – што значи да Палма то није, и не може да буде ма колико се хвалио да јесте, апелујући при томе на најниже страсти – да ли је, дакле, овакво изопачење нормалних вредности и гнусније него што већ јесте. Односно да ли Мариника Тепић, функционерка опозиционе Странке слободе и правде (ССП), говори истину.
Истина је слојевитија него што, можда, делује на први поглед услед релативне једноставности почетне недоумице, сведене на питање да ли лаже Мариника Тепић, или лаже Марковић Палма.

[restrict]

ЗАБАВА У ЈАГОДИНИ А једно од њих двоје лаже сигурно. И то је први слој ове приче.
У најкраћем, Мариника Тепић произвела је сведока који тврди да је радио у Палмином хотелу у Палмином Кончареву код Јагодине, и ту су „долазиле девојчице, сад ћу рећи по слободном неком уверењу од рецимо 15-16 до 17-18 година“, и „знало се после таквих журки те девојчице иду за њим, или са њима“, а они, „то су његови коалициони, и уопште пословни партнери“…
И тако даље, заиста нема потребе да улазимо у све мучне детаље; оптужба овог сведока недоречена је само утолико што је питање да ли Д. Марковић треба да одговара за подвођење, или и за подвођење и за педофилију, већ у зависности од узраста тих несрећних створења. Дубока морална осуда се у сваком случају подразумева.
Палма на то одговара „лаж, лаж, лаж“, и кривичном пријавом 393 жене запослене у јавном сектору у Јагодини против Маринике Тепић због „изазивања панике и нереда“ тиме што је „у средствима информисања на најогавнији и најстрашнији могући начин увредила све жене Јагодине“. Јер је сугерисала да су своје радне књижице Јагодинке заслужиле у Палмином кревету.
Мариника Тепић узвраћа тврдњом – изјавиће то и полицији у Јагодини – да има седам особа, сведока и жртава, који су спремни да сведоче о Палминим бунга бунга журкама. Под условом да им се обезбеди сигурност, шта год то тачно подразумевало.

ДУЊА И ХОСТЕСЕ У овом тренутку извесно је само да надлежни државни органи морају да ураде свој део посла. Сувише је одвратна, и озбиљна, читава ова ствар да би смела да се заташка.
При чему сви унапред треба да будемо свесни да им – надлежним органима – посао неће бити нимало лак. Не само због мучне осетљивости ове афере, и не само зато што њени актери износе сасвим опречне тврдње, већ и зато што има објективних разлога да се не верује безусловно ни Драгану Марковићу ни Мариники Тепић.
У једном ТВ наступу ових дана, тако, Марковић ће испричати: „Када сам имао јаке госте, позовем Дуњу Флеш, јер то је у ствари тај вентил опуштања. Ја три дана сам домаћин неком инвеститору, и, сад, он дошао ту са још два своја сарадника… Па позовите Дуњу, и питајте је, да ли је некада неко – она је имала три-четири лепе девојке – њих нападао, удварао им се и тако даље…“
Ствар је у томе што, без увреде, већ и један поглед на Дуњу Флеш, има њених снимака на јутјубу, неодољиво упућује на закључак да она и њене другарице нису биле позиване да би се у сврху вентила опуштања с њима разговарало о моралном императиву Имануела Канта или Фромовом поимању здравог друштва и умећа љубави; наведени закључак додатно учвршћује и то што ни Палма не делује нарочито расположено за овакав тип опуштајуће активности.
А можда није згорег подсетити и да је пре скоро 10 година „Печат“ писао о поприлично скаредној прослави СПС-овог рођендана, уз (пре)младе хостесе, међу њима и две близнакиње, које ће се после похвалити у медијима: „Када смо ушле, сви су буљили у нас. Прво нам је пришао Ивица Дачић и љубазно нас поздравио… (Душан) Бајатовић је за наш сто пришао са речима: ’Планирам да вам посветим пажњу и проведем доста времена с вама.’ Заправо и јесте. Испоставило се да је врло шармантан, духовит, опуштен и дружељубив.“ Био је ту и један постарији, данас покојни, „прави џентлмен. Када нам је пришао, пољубио нам је руке. Од тада, звале смо га ’чика змај’… Можда најлепши комплимент који смо добиле био је од премијера (Мирка) Цветковића, који нам је рекао да је увек намрштен, али када нас гледа, осмех му затитра на лицу…“
Касније су из Информативне службе СПС-а протестовали што „јавност допушта да се и премијеру навуче осмех на лице само када угледа 108 центиметара у обиму горње трећине нечијег тела. Онда је јасно зашто народ губи поверење у руководство државе и доживљава их као људе који време намењено решавању државних проблема користе за одмарање очију на деколтеу студенткиња ’Мегатренда’“…
Хоћемо да кажемо да има разлога за веровање да оно с вентилима опуштања наше политичке, ех, елите, и није неуобичајено у мери у којој се о томе у јавности говори, дакле, крајње спорадично. А ако је овакво повезивање овакве господе с онаквим девојкама њихов уобичајени модел понашања, ко зна чега све још ту може бити.

фото: printscreen/youtube/nova.rs

ПОЛИТИЧКИ МОТИВИ С друге стране треба истаћи, и то је следећи ниво ове приче, да истовремено постоје и ваљане основе да се запитамо да ли је у Палмином случају баш све онако како нам је представљено.
Почев од тога што сведок Маринике Тепић, замагљеног лика на видео-снимку свог сведочења, кад се мало боље обрати пажња, у већем делу преноси своја посредна сазнања и утиске.
Важније од тога, убрзо ће се испоставити – идентификован је на основу џемпера – да је реч о припаднику странке Маринике Тепић. Само по себи, разуме се, то није спорно на било који начин; али јесте спорно то што Тепићева, пријављујући Палму, није нашла за сходно да пријави и ову околност везану за свог сведока иако је реч о евидентном случају сукоба интереса. А прикривање је ретко када знак поштених намера; ово тим пре што ни сведок није понудио уверљиво објашњење разлога због којих је тек сада одлучио да проговори о неморалним, а можда и кривичним делима која су се догодила годинама раније.
Најзад, треба још једном истаћи и чињеницу да ни полицији Мариника Тепић није открила имена својих сведока и жртава. И да је од свог доласка у Јагодину на давање исказа полицији направила политичку манифестацију, о чему сведочи и чињеница да јој је присуствовао и бивши градоначелник Шапца и колега из опозиције Небојша Зеленовић. Зар је то начин да се надлежним органима помогне у утврђивању истине и кажњавању починилаца тешких кривичних дела?
Ако ишта, јасно је да се овако не ради због правде за жртве већ ради сопствене политичке промоције.

ИЗГРАДЊА ИМИЏА А то нас води и до наредног нивоа ове афере.
Палмин случај је, наиме, само последња у подужем низу афера на које је Мариника Тепић указала у последње време, с интензитетом и учесталошћу који су почели да се појачавају јесенас.
Набавка витамина за пензионере, брат министарке Дарије Кисић Тепавчевић, братија премијерке Ане Брнабић, полицијски записници о прислушкивању Александра Вучића, „Крушик“, трговина оружјем с Јерменијом, одсумпоравање ТЕ „Костолац“, јавне набавке у ЕПС-у, нелегална градња у Баба Вишњиној улици и на Авали, сплав „Цунами“, уговори „Телекома“ и Игора Жежеља…
Уопште сад није важно шта је све од побројаног (не)тачно и у којој мери него је ствар у томе што једна особа у овако кратком року гарантовано није могла да буде у стању да својим радом ископа оволике случајеве.
Што упућује на разуман закључак да јој се однекуд достављају сви они папири којима доказује постојање афера чијим је откривањем и доспела у средиште пажње јавности.
Ко их јој доставља? Једно објашњење – одмах да кажемо, веома неуверљиво – каже да јој се самоиницијативно јављају људи из разноразних институција који не желе да трпе злоупотребе положаја и корупцију. Лепо, али зашто се обраћају баш њој, кад је релативно донедавно она била више него релативно непозната широј јавности? И уопште се није бавила питањима каквима се бави данас. И следеће питање: где су сви ови људи, који јој пријављују ове афере, били до сада?
Па отуда друго, и много уверљивије објашњење да јој се подаци достављају с једног места. Од стране једне организације, такорећи службе, која их и прикупља баш у ову сврху.
Постоји још једна правилност која упада у очи. Од сумпора у ТЕ „Костолац“ који трује грађане, преко пљачке народних пара кроз рођачко-политичко-пословне коруптивне шеме, и ево сада до сексуалног искоришћавања младих девојака и премладих девојчица, све су ово теме које изазивају снажну емотивну реакцију публике. И ту онда престаје да буде важно шта је истина а шта не јер је произведен утисак. А главни утисак нису афере, оне се ионако само нижу, већ она која их разоткрива – Мариника Тепић.
Што ће рећи да би све ово, у ствари, могло да буде део комплексне и брижљиво испројектоване операције изградње њеног имиџа.
Чији би она могла да буде пројекат?
С Ненадом Чанком, Чедомиром Јовановићем и Сулејманом Угљанином, Мариника Тепић је 2016. поднела Скупштини Србије Предлог резолуције о геноциду у Сребреници којом се „најоштрије осуђује геноцид у Сребреници“ и „свако порицање овог геноцида“, 11. јул проглашава за „Дан сећања на геноцид у Сребреници“ а Србија „обавезује на развијање образовних програма који ће будућим генерацијама усадити лекције“…
Тачно годину дана након што Британци нису успели да Србе у Савету безбедности прогласе за геноцидан народ, да су послушали Маринику Тепић (и Чанка, Угљанина, Чедомира Јовановића…), Срби би то сами себи урадили.
Мариника Тепић никада се није одрекла става и намере који су били садржани у тој њеној резолуцији. Штавише, у међувремену је Србију оговарала да новцем од трговине оружјем купује повлачења признања такозване независности Косова. А сада себи гради имиџ непоколебљивог борца за наше добро. Једно с другим, једноставно, не иде. Треба мислити о томе кад се буде кандидовала на неким од наредних избора, јер тада бисмо могли да доспемо у опасност да на делу проверимо у чијем интересу она уистину ради.
Што наравно не значи да Драган Марковић Палма не заслужује да буде кажњен. Тачно онако како и заслужује.

[/restrict]

Један коментар

  1. Tоплица

    Једини текст на ову тему који је вредело прочитати. Има ту, сва је прилика и једнога и другога, како Никола правилно наслућује.
    нарочито фасцинира осврт на личност и дело дотичне даме, јер пред њом је тек покушај некаквог “националног” делања и дела. Добро је да јој је и фотос приложен ; искуснији ће одмах закључити да се том персонажу тешко може поверити ишта вредно.
    А сада још нешто: Никола је својевремено објавио књигу о оним Викиликсовим депешама, што смо благовремено купили. Но касније је штампано допунско издање, са очигледно важним допунама, које нисмо били у прилици да набавимо. Ако ово прочита неко ко зна где се допунско издање може набавити, молим да нас обавести ту испод. Хвала унапред.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *