БЕОГРАД И ВАКЦИНЕ – УЈЕДИЊЕНИ ПРОТИВ ВУЧИЋА

Не пада корона да би прекрила брег, да парафразирамо народну пословицу, него да свака зверка покаже свој траг. Ова пошаст нам је још једном показала, овога пута одлуком београдских власти да вакцине које је купила Србија несебично подели с грађанима региона, да су „зверке“ у стању да и у најбољи гест учитају зло. Лепота је у оку посматрача, што се оно каже

Како ико у босанској власти може мирно спавати док гледа редове босанских грађана како хрле у Србију, која им је толико зла нанијела на тијелу и души, која негира геноцид, која нема емпатију за њихов бол и патњу, али, ето, има сажаљење за њихов страх од короне да их вакцинише? Да ли је ико из Босне од босанских љекара провјерио садржај и квалитет тих вакцина, које наши људи примају у Србији? У рату смо под ембаргом знали и могли доћи до оружја у одбрани од српске агресије, а сада ви, Бакире, нисте у стању набавити вакцине за босанске грађане, који су због ваше инертности и безосјећајности приморани да иду по здравље у Србију? Да сам на твом мјесту, Бакире, ја бих вакцине избио из камена, али не бих допустио ову срамоту стољећа за наш народ и државу – навео је, између осталог, председник Свјетског бошњачког конгреса и бивши реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић у реаговању на најновији геноцидни потез великосрпског Београда над недужним „Бошњацима/Босанцима“ (пишући овако Мустафа Церић показује да се ни он сам са собом још није договорио око назива своје нације).

[restrict]

САВЕЗНИК КОЈИ ТО НИЈЕ БИО Поред тога што ова изјава отвара низ питања којим би хашко тужилаштво и међународна правда требало да се позабаве, јер ваља установити како је и од кога муслиманска страна током рата и под ембаргом набављала оружје за „одбрану од српске агресије“, иако сви добро знамо и како, и од кога, у њој су садржане две веома важне чињенице о којим би сваки „Бошњак/Босанац“ и свака „Бошњакиња/Босанка“ требало да се запитају. Прво питање које бих себи поставио да сам на њиховом месту јесте како то да су моји савезници ономад били спремни да ми кришом и кршећи међународно право шаљу значајне количине оружја и војне опреме, а сада нису спремни да ми пошаљу вакцине, него их себично гурају под мадрац. Били су спремни да им шаком и капом шаљу оружје да се убијају са Србима (и Хрватима), али сада им не шаљу вакцине које могу само да спасавају живот? Док САД, како пише „Њујорк тајмс“, „седе на десетинама милиона доза вакцине које су потребне свету“, а њихов председник Џозеф Бајден, како наводи агенција „Блумберг“, „одбацује позиве ЕУ (на солидарност) и каже да ће САД задржати своје дозе“, „Бошњаци/Босанци“ морају да се „понижавају“ и на вакцинацију иду у „геноцидну“ Србију. Ово би требало да је довољан повод да се „Бошњаци/Босанци“ запитају јесу ли им савезници заиста савезници, као и јесу ли им непријатељи заиста непријатељи.
Поред овога, обичан народ, тј. обични „Бошњаци/Босанци“ требало би да се запитају и о добрим намерама својих вођа који су по свему судећи спремни да их жртвују само да би остварили своје (сумануте) политичке циљеве. У време рата у Босни, када је Мустафа Церић био врховни верски вођа тамошњих муслимана, нису жалили да жртвују своје грађане да би извукли некакву корист и ставили Србију на стуб срама. Од реда за хлеб у Васе Мискина, преко Маркала Један и Два и Тузланске капије, до Сребренице. Да не улазимо сада у објашњавање ових догађаја, много тога је већ речено, посебно на тему разговора Бакировог оца Алије Изетбеговића и тадашњег председника САД Била Клинтона и потреби за најмање 5.000 жртава како би Запад покренуо интервенцију. Питање је колико би Церићу и другим екстремистима било потребно жртава од короне да би се могла примити „српска“ вакцина. Постоји ли уопште гест који би био протумачен као потез помирења и пријатељства?

АУТОГОЛ ДОМАЋЕ ЕКИПЕ Бивши реис својом изјавом и није изненадио. Он је само један од оних који би против Срба и Србије ратовали до последње капи (туђе) крви и само је један од оних који су на овако негативан начин реаговали на иницијативу Београда да вишак вакцина подели са суседима. (Кад смо код крви, занимљиво је питање да ли би Церић примио, у случају да му је неопходна трансфузија, српску крв, или би и њу с гнушањем одбио и такву помоћ сматрао врхунским понижењем, а ако је тако, шта је урадио са српском крви коју носи у себи од неког прадеде, чукундеде…) Изненађење би пак могло бити то да се због ове одлуке српских власти нису побунили неки националисти и десничари закрвављених очију, него „космополитски“ и „прогресивни“ круг српских лекара окупљених у групи Уједињени против ковида, коју форсирају „професионални“ и „независни“ медији с луксембуршким педигреом. Како су ови лекари отвореног ума саопштили, за вакцинисање страних држављана у Србији не постоји ниједно прихватљиво објашњење, ни у једној земљи у свету се не дешава ништа слично и приоритет мора да буде организована кампања за вакцинацију сопственог становништва, као и сузбијање „безумних антиваксерских иступања“ у медијима под контролом власти. Оваква аргументација је са њиховог „космополитског“ и „прогресивног“ светоназора потпуно зачуђујућа. Замислите само какву би паљбу осули на особу која би рекла да се мигрантима не могу давати храна и одећа док се не нахране и не обуку сви Срби, и да у центре за прихват миграната не треба примати никог од њих, јер још има Срба који спавају под отвореним небом. Смета им и што је тако нешто још незабележено у било којој другој држави. Значи ли то да треба да се понашамо онако како је забележено у САД и другим западноевропским земљама, што смо поменули на почетку текста? О увођењу цензуре и забрани мишљења супротног оном „ваксерском“ да не говоримо.
„Да ли је и на који начин правно регулисано вакцинисање страних држављана у Србији? Да ли постоји било каква контрола уласка у земљу, у смислу захтева да страни држављани имају неки доказ да тренутно нису заражени? Такође, да ли је нормално да се у епидемији страни држављани неконтролисано крећу по територији читаве државе, како би били вакцинисани?“, питају лекари који тврде да су уједињени против ковида не размишљајући о томе да ли би иста та питања требало да поставе у вези с илегалним мигрантима и зашто не. Треба да будемо имуни на патњу својих најближих комшија, али треба све да приуштимо придошлицама из Авганистана и Пакистана?
И код њих, и код Мустафе Церића једина константа која постоји и према којој се усклађују сви аргументи и ставови јесте константа мржње. Тешко је то рећи, али пред тиме се не смеју затварати очи. У Церићевом случају, та мржња је усмерена на Србе као народ, и шта год и како год Срби да ураде, они ће остати „геноцидни агресори“. Код домаћих тоталних опозиционара, били они националисти или аутошовинисти, та мржња је усмерена на Александра Вучића, и шта год он учинио, то ће бити недопустиво и лоше из неког разлога. Таква врста критике је погубна пре свега за оне који иза ње стоје, пошто тиме поткопавају сопствене аргументе и у доменима где су они сасвим исправни, јер ако пљујеш нешто што је очито и недвосмислено добро, неће ти се веровати ни када говориш истину. Зато и не треба да чуди што се Уједињени против ковида све више перципирају као још један елемент Уједињених против Вучића.

ДАРОВИ БЕОГРАДСКОГ ОЛОША

Зашто међусобна свађа два загребачка „папка“ (па макар један од њих био и Србин по рођењу) не може да прође без Београда?

Хрватску, иако је на изванредном путу да реши и питање треће трећине (по оној крилатици Мила Будака да једну трећину треба убити, једну протерати, а једну покатоличити, односно похрватити), и „похрваћени“ Срби жуљају попут камена у ципели. Не само када се ради о екстремном усташком елементу него и о онима који се представљају као партизани, иако по потреби извлаче (односно измишљају) усташки педигре. За оба феномена нема бољег примера од Зорана Милановића, који се представља као заклети левичар старог кова, али се истовремено (лажно) хвали усташтвом свога деде, и „Туђмановог Србина“ Милорада Пуповца, којег својим представником могу сматрати само они Срби који би отишли на обележавање „Олује“, попут његовог наследника на челу Српског народног вијећа Бориса Милошевића.
Не би ова свађа два загребачка „папка“ уопште требало да нас се тиче да не доказује да и расправа око кандидовања и гласања за постављање Злате Ђурђевић на чело Врховног суда Хрватске, коју је предложио Милановић, а није подржао Пуповац, не може да прође без напада на Београд и Србију. Изненађен и увређен изостанком Пуповчеве подршке, Милановић је на његов рачун изнео салву једног председника не баш достојних увреда које овде нећемо преносити, али и на рачун Србије, српске престонице, коју је назвао „Чаршијом“ (с великим „ч“) и српских власти које је назвао „чаршијским олошем“. Заборавља Милановић да док су његов деда (не онај што је наводно био усташа), прадеда и чукундеда чували овце за Аустроугаре у Главицама крај Сиња, а Аграм био тек провинцијска варош у аустријско-мађарској империји, Београд је био престоница независне државе која се од турског јарма ослободила искључиво сопственим снагама и крвљу.
Ова свађа показује и да ће један Србин, па макар он био и скроз прохрватски оријентисан, и своју странку, вијеће и новине („Новости“) скроз предао у руке западним либералима и Сорошевом Отвореном друштву, увек бити персонификација „српског реметилачког фактора“ чак и у очима оних Хрвата који се представљају као противници усташлука. Баш као што многима ниједна Србија не може бити довољно мала да не би била велика, тако ниједан Србин не може довољно бити „несрбин“ да не би био производ зле чаршије и представник хегемонизма.
Занимљиво је и како Милановић у свађи указује на „дискриминисаност“ и „тежак положај“ Хрвата у Србији, док се Пуповац „бахати“ по Хрватској бирајући кога би подржао за Врховни суд. „Хајде нек неки војвођански Хрват помисли изводити овакве свињарије у Чаршији! Да видим“, написао је Милановић у налету инспирације заборављајући која су све места у властима Србије заузимали етнички Хрвати и шта су све радили док су на тој власти били. И то само у последњих двадесетак година. Од некадашњег министра екологије и председника Народне скупштине (другог по значају места у држави) Оливера Дулића, до актуелне премијерке Ане Брнабић. Него се овде крвна зрнца не пребројавају. Хоће ли Милановић сада „прљавим“ назвати и своје сународнике који су током прошлог викенда дошли у „Чаршију“ да од „чаршијског олоша“ на дар добију вакцину коју у својој земљи не могу да приме?

[/restrict]

5 коментара

  1. Tоплица

    Овај акт доброчинства наших власти према суседима, поздрављамо, а једино се плашимо накнадних скандала у вези квалитета, пре свега америчких вакцина. Управо слушам шта о томе говори Стивен Хоц и сматрам де не треба да се оглушујемо о све то. Ево и вести да смо ми за Кинеску вакцину напросто пробно поље, а кад знамо којом брзином су вакцине створене и нама стигле недовољно испитане, онда је разлога за зебњу довољно.
    Истовремено јавио се и извесни академик (Америке, Канаде ?) Зоран Војић са тврдњама да не страдамо само од Ковида него и од својеврсног запрашивања пласичним честицама, које онда прекрију плућа итд., доводећи до последица као код Ковида ! Чујемо да је чудесно танак слој некакве пластичне масе остао након некаквог запрашивања на Тари ? Ко је тај, ко ће нам о свему томе донети ваљане информације ?

  2. Vaso Petković

    Baš je sve ovo što se dešava kompletno ludilo!!Da li iko u svijetu “besplatno” vakciniše građane drugih država a račun plaća domicilna sirotinja ???!!!.Vajne demokrate,humanisti i borci za ljudska prava čine sve da unaprijed preskupo plaćene vakcine ne isporuče naručiocima dok prvo ne završe imunizaciju svojih građana.To čine bez imalo savjesti ,poštenja i odgovornosti !!!Ako išta čine ,to rade vrlo simbolično ,ostalo je samo demagogija i prazna obećanja.
    Ko se sjetio u Beogradu ove ideje,glumeći kosmopolitski humanizam na račun svojih građana,stvarno je veći od Isusa Hrista ili totalna budala.
    Mislim da niko od okolnih političara pa i sam Cerić nikada neće pravilno razumjeti ,naizgled potpuno humanu akciju i želju da se pomogne ugroženom narodu,a kamo li izraziti svoju zahvalnost na dobročinstvu.To je samo još jedan razlog više da se pojača mežnja i animozitet.Što god dobro učiniš ili bilo šta kažeš ti si uvijek -KRIV !!!!

  3. G. Rodiću griješite, nisu oni papci oni su predsjednik i premjer Republike Hrvatske i to je žalosno. Da su papci nebi niti bilo važno.

  4. Ima i za nas ili Vas koji hocete vakcine.Ja licno smatram da je to vakcinisanje suseda naj veci domet ove politike.

  5. Маторац

    При крају текста стоји ово:
    “У Церићевом случају та мржња је усмерена на Србе као народ и шта год и како год Срби да ураде они ће остати геноцидни агресори.”
    Нико ни од Босанаца/Бошњака да каже да је та мржња усмерена против народа друге вере, православаца.

    Кад у филму о Дари из Јасеновца усташа објашњава Немцу зашто осим Јевреја и Цигана треба побити и Србе он једноставно каже: “Зато што су Срби”. Редитељ му није ставио у уста суштину – зато што су православци, зато што нису католици. По чему се Србин који живи у Хрватској (текст се односи на Босанце/Бошњаке, али је исто), било да је сељак, пиљар, апотекар, адвокат… разликује од Хрвата сељака, адвоката…? И то толико много да је заслужио да нестане из Хрватске на један од три начина. Ко се покатоличио преживео је.
    То не жели нико да истакне, а просто је за схватање кад се то убаци у једначину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *