АНТИВАКСЕР, КАКО ТО СТРАШНО ЗВУЧИ

ВАКЦИНАЛНЕ НЕПОЗНАНИЦЕ

Од антиваксерског кола испред споменика Стефану Немањи, до позива на хапшење оних што одбијају да се вакцинишу против ковида 19 велики је јаз, али је и тај раздор потпуно у складу с тенденцијама поларизације присутне не само у нашем друштву него и у модерном свету уопште. А истина је, опет, негде у средини

Пре неки дан аутора овог текста позвале су колеге с француског РТ-а да објасни успех Србије у набавци вакцина, и прокоментарише за данашњи свет доста неуобичајен алтруистички потез Београда, који је понудио бесплатну вакцинацију и грађанима суседних земаља које кубуре са средствима за имунизацију. Разговор се одвијао искључиво на политичкој равни и ни у једном тренутку се није задирало у суштину вакцина, њихове успешности или опасности које би из њих могле произаћи, али су гледаоци, људи с француског говорног подручја, на наше изненађење, махом реаговали изражавајући скепсу спрам вакцинације, ако не и осуду исте. Школа мишљења која се у главном току назива „антиваксерским лобијем“ није, дакле, искључиво резервисана за „затуцани“, „ретроградни“ и „крезуби“ српски род него се ради о феномену ширих размера, присутном чак и у постојбини „просветитељства“ у које се прогресивци и либерали толико куну. Неки би пак рекли да публика која гледа „пропагандни сервис“ и „оруђе руског малигног утицаја“ у Француској припада делу друштва који је „затуцан“ и „необразован“. Међутим, управо је обрнуто – да би неко у Француској гледао РТ, мора бити жељан другачијег мишљења, односно мора бити радознао. А радозналост (или сумња) није одлика глупих људи.

[restrict]

ПУТ У ЈЕДНОУМЉЕ, ИЛИ ПЛУРАЛИЗАМ Наравно да већину екстремних антиваксера чине фанатици, који своја убеђења граде на умној затворености пред којом неподобне чињенице страдају попут Јевреја у Аушвицу, али истина је да су фанатици којима је једноумље једини закон присутни и на другој, „ваксерској“ страни. Та два су, очито је, две различите стране једне исте медаље, чија је суштина неприхватљива свакој особи која здраво размишља. Параноја је у основи оба екстремна става, само што се у једном случају ради о предимензионираном страху од „чиповања“ или глобалне завере, а у другом о предимензионираном страху од болести која је и даље недовољно позната „струци“, што се види у лутањима у борби за њено сузбијање. Као што није здраво одбацивати научна достигнућа из страха од непознатог, или јер се она косе с пређашњим моделом понашања и размишљања, није здраво ни науку претварати у нову религију а себе у „научног фанатика“, јер се на зилотизам с благонаклоношћу не гледа ни у „традиционалним црквама“ и он се у највећој мери одбацује.
Тако и када се одбаце ова два екстрема, и само у том случају, можемо доћи до онога што је једино прихватљиво – до здраве расправе, која се одликује у сучељавању мишљења и аргумената и која затим даје одговоре и решења. Овакав приступ, зачудо (или сасвим очекивано), изостаје у срединама и медијима који се декларишу као најпрогресивнији и најотворенији, а може се видети код оних који нам се представљају као „пропагандна гласила ауторитарног режима“. Тако је, на пример, на телевизији Н1 заступљено само једнострано пропагирање вакцина као највећег добра, уз одбацивање сваке сумње или критике, који се аутоматски проглашавају за светогрђе, а њихови аутори проглашавају за малициозне незналице. Занимљиво је да се ту у једном одговору на исто питање могу чути два потпуно опречна става – власт и „режимски медији“ истовремено се проглашавају и за мрачну силу која стоји иза „антиваксерског лобија“ и за пропагандисте вакцинације (Вук Велебит, Нови дан, 6. април). Или се у „Времену“ може прочитати крајње неутемељен и фанатичан текст Јоване Глигоријевић у којем се предности вакцина против ковида 19 представљају као „апсолутно доказане, егзактне и неспорне чињенице“, иако је у збиљи мало шта доказано, егзактно и неспорно и истовремено позива на цензуру оних који сумњају у вакциналну догму. Врхунац овог „ваксерског“ безумља је свакако судбина забављача и водитеља с „Нове С“ Дарка Митровића, који је због својих питања у вези с вакцинама протеран с медија на којем је радио, те постао персона нон грата у очима грађанистичке елите, али и предмет најгорих увреда. Ништа бенигнији нису ни позиви „борца за слободу“ Ненада Чанка, који практично тражи хапшење противника вакцинације, или неких других гласних заговорника вакцинације по сваку цену који верују да докторима који мисле другачије треба одузети лиценцу и вратити их на другу годину студија.
Истовремено, на прокаженим каналима за „крезубе“ може се видети расправа која понекад поприма и екстремне форме попут свађе двојице сарадника „Печата“ – Зорана Ћирјаковића и Слободана Рељића – на ТВ „Хепи“. У овом домену, мора се признати, „ауторитарна“ Србија стоји много боље од „светионика слободе“ са Запада, о чему детаљније пише наш дописник из Велике Британије, професор на Кембриџу Небојша Радић у тексту „Кадија у британском парламенту“.

ПАРАНОЈА, ИЛИ ОСНОВАНА СУМЊА? Ако изузмемо горепоменуте фанатичне противнике вакцинације чије се мишљење најчешће може поредити с метафоричком „црном рупом“, сумња и опрез спрам још дефинитивно недовољно истражених вакцина не могу се сматрати неразумним. Напротив. Сетимо се једне од највећих фармацеутских афера – у промет прерано пуштеног лека „талидомид“. Талидомид, производ немачке компаније „Гринентал“, продавао се широм света од 1957. до 1961. као ефикасни седатив и аналгетик, а проглашен је и „чудотворним леком“ за несаницу, кашаљ, прехладу и главобољу. Откривено је и да је ефикасан антиеметик (лек против повраћања), па је у великој мери преписиван трудницама како би се избориле с јутарњим мучнинама. И ту је настао проблем – мајке које су користиле овај „чудотворни лек“ у 46 земаља света родиле су између 10.000 и 20.000 хиљада деце с тешким деформитетима укључујући и потпуни недостатак ногу и руку. Наука, дакле, није непогрешива.
Без сумње, вакцинација је, од како је овај принцип осмислио Едвард Џенер 1796. вакцинисавши осмогодишњег дечака против великих богиња (многи, укључујући и Ненада Чанка, погрешно мисле да је отац вакцине француски научник Луј Пастер, који је измислио цепиво против беснила), спасла стотине милиона људских живота и нико здравог разума не доводи је у питање. У овом случају се пак доводи у питање квалитет вакцина против ковида 19 које су, услед разумљивих околности, пуштене у употребу иако нису темељно и свеобухватно испитане. Да је могућност да с њима постоје извесни проблеми сасвим реална, доказује случај с вакцинама компаније „Астразенека“ које се периодично пуштају у промет и повлаче у појединим земљама због страха од нежељених последица. Додатни и оправдани страх (рекло би се) изазива чињеница да је вакцина компанија „Фајзер“ и „Бионтек“ израђена на релативно новом и још недовољно познатом моделу „иРНК информације“.
Важно је, међутим, напоменути да чињеница да су вакцине направљене „на брзину“ никако не мора да значи да су оне „лоше“ и „неадекватне“, али исто тако не значи да сада треба зауставити испитивања и не пратити могуће компликације проистекле из њихове употребе. То што су стручњаци из САД, Британије, Шведске, Немачке, Русије и Кине проценили да су вакцине њихових компанија и института довољно истражене и поуздане да се пусте у употребу, иако је процес био много краћи него што је уобичајено, довољан је знак да се у њих може имати поверења, а сигурно је да ће даља и додатна истраживања допринети њиховом унапређивању и отклањању евентуалних недостатака. Такође, верујемо да није основан страх од некакве „светске завере“ против глобалног становништва најпре због тога што су вакцине производ најразличитијих влада и држава које имају и подједнако различите агенде, па нису баш све спремне да „потрују човечанство“ (ако иједна то јесте). Рекло би се да би наши грађани требало још мање да страхују, јер ће ускоро бити у прилици да приме вакцине домаће производње направљене у сарадњи с Русијом и Кином, тако да ће наше власти и наши стручњаци бити у потпуности упознати с њиховим садржајем.

[/restrict]

3 коментара

  1. Pitanje obevezosti vakcinacije kada je u pitanju pandemija je ozbiljno pitanje. Ako bi izabrali varijantu da je vakcinacija lično opredeljenje, tada bi mogao to da podržim uz sledeće „uslove“. Ako je to lično opredeljenje čemu manifestacije antivaksera. Ima li tu još nečega osim „ličnog opredeljenja“. Ja mislim da ima, mada mnogi antivakseri toga možda i nisu svesni. Drugo, ako ste se opredelili da to bude vaš lični izbor, onda u situaciji da „zaglavite“ možete računati na pokrivene troškove lečenja samo ako redovno uplaćujete doprinos, imate zdravstveno osiguranje. U protivnom snosite ih direktno uplatom ustanovi koja vas leči, i daj bože izleči. Nema tu pozivanja na ljudska prava jer nevakcinisanjem ugrožavate i sebe i druge. Ja sam se, inače, vakcinisao i u proteklom periodu od meseca dana (posle revakcinacije), nisam imao nikakve neželjene efekte. I dalje poštujem sve režime zaštite.

    6
    2
  2. Vaso Petković

    Postavlja se ovdje fundamentalno pitanje:otkuda tolika sumnja i otpor vakcinaciji ???Nije problem u vakcini,već u njenom sastavu !!!
    Ko normalan može vjerovati ispravnosti vakcina Bila Gejtsa ?? Ta medijska presija vodi samo sluđivanju naroda,od slobodnog odlučivanja svakog pojedinca da primi vakcinu do najperfidnijih načina prisile(kovid pasoši i mnogi drugi načini ucjene).
    Najstručniji ljudi u svijetu treba da se slušaju šta činiti i kako postupati, a ne plaćena laprdala koja nemaju pojma ni o čemu,o obrazu da ne govorimo.

    4
    2
  3. вакцине су о.к. само ковид је лаж мада сто пута понављана и вешто упакована

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *