Америка на мети сопственог оружја

Зашто ће се Бајденов сајбер напад на Русију вратити као бумеранг

Обавештајци и стручњаци за кибернетичку безбедност упозоравају да Сједињене Америчке Државе имају опасну Ахилову пету и да би намеравани сајбер напад на Русију могао да се заврши веома лоше по – САД.

КАУБОЈСКА РЕТОРИКА Заоштравање реторике између највиших представника Вашингтона и Москве могло би да прерасте из вербалних чарки у много опаснији, бруталан конфликт. Последњи такав изазов је стигао из Беле куће, када је новоизабрани амерички председник Џо Бајден директно оптужио руског колегу Владимира Путина да је „убица без душе“. Путин није остао дужан Бајдену, па га је позвао на дијалог уживо, пред очима целог света. Такав развој догађаја амерички председник није очекивао – Путин је на Бајденову бачену „рукавицу“ узвратио као у вестернима: прво је узвратио истом мером (да је оно, за шта оптужује Путина, заправо карактеристика Бајденовог минулог рада), и у истом даху Бајдену пожелео „добро здравље“ (алудирајући на његову старост), а потом га је јавно позвао на „вербални двобој“, пред чим је Бајден устукнуо.
Тако је Путин у очима већег дела међународне јавности, после првобитно претрпљеног ударца од стране америчког председника, на крају однео лаку победу. А уз то је, онако успут, свима дао на знање да је Бајден после преузимања функције у Белој кући први звао руског председника – а не обрнуто. После чега се намеће питање – зашто је Бајден први звао Путина, ако у њему види „убицу“? Изузев уколико није посреди само каубојска реторика, а заправо тако не мисли.
Да би било све још непријатније по Бајдена, он се наредног дана, пошто му је Путин зажелео „добро здравље“ у његових 78 година, три пута саплео и умало скотрљао низ степенице председничког авиона.

[restrict]

НАЈАВА „ЊУЈОРК ТАЈМСА“ Понижен на светском политичком паркету, новембра прошле године изабрани амерички председник сада, како пише „Њујорк тајмс“, снује освету Русима. Очекује се да Џо Бајден у наредних десетак дана да зелено светло за акцију усмерену против Владимира Путина и руских обавештајних служби, с обзиром на то да је већ најавио да ће Путин „платити цену“; очекује се да сврха тог (сајбер) напада, по наводима „Њујорк тајмса“, буде „јасна порука“ властима у Кремљу.
Предвиђа се да ће напади бити усмерени ка председнику Русије Владимиру Путину, као и руским обавештајним службама, док њихова мета, наводно, неће бити обични грађани. Цитирајући високог америчког званичника који је упознат с детаљима те операције, њујоршки дневник преноси да се у блиској будућности припрема „низ тајних акција усмерених против Русије“.
„Посреди су тајне операције које ће у Русији одлично разумети, али неће бити видљиве остатку света. Циљ ових акција је да се покрене широка стратешка расправа са Москвом“, изјавио је Џејк Саливан, саветник за националну безбедност председника САД Џоа Бајдена.

СУКОБИ У САЈБЕР ПРОСТОРУ Очекује се да ће се сајбер напади поклопити с новим економским санкцијама Запада против Москве. Акција америчких хакера планиране су као део „америчког одговора“ на тобожњи жесток напад руских хакера који је први пут откривен у децембру 2020. када је извршен сајбер „упад“ у неколико десетина америчких министарстава, агенција и компанија.
Тај „пробој“ је извршен преко „задњег улаза“ у програму за управљање енергетским мрежама тексаске компаније „Солар виндс“. Руским хакерима је, тврди америчка страна, успело да компромитују сличне системе више од 100 комерцијалних фирми широм света, као и девет америчких владиних агенција. То је трајало читавих осам месеци пре него што је откривено да нешто није како треба, и зато нема сумње да је то био један од највећих и најсофистициранијих сајбер напада до данас.
Стога су највиши званичници у Вашингтону убеђени да такав напад није могла да изврши тек било каква групица хакера – без помоћи стране владе. Тачније – руске владе. Америчке обавештајне агенције упрле су прстом у Русију, оптужујући Кремељ да стоји иза тих хакерских напада, док званична Москва негира умешаност у инцидент и оптужбе одбацује у уверењу да је у питању још један „неосновани амерички покушај да се оцрни Русија“.

БАЈДЕНОВА ПЕТА С друге стране, освета коју снује Бајденова администрација има Ахилову пету, упозоравају експерти; штавише, може се десити да се она Вашингтону врати попут бумеранга, јер и Америка има своју слабу тачку, а то би Русија могла да искористи.
„САД су изградиле најкомплексније кибернетичко оружје. Али сада се то оружје користи против Америке“, упозорава амерички портал „Инсајдер“ позивајући се на најновију књигу Никол Перлрот, новинарке „Њујорк тајмса“.
Перлортова тврди да је тренутно највећи проблем америчке администрације рањивост њене инфраструктуре. Корени тог проблема сежу у 2017. годину када је „Викиликс“ објавио огромну количину хакерског софтвера који је припадао америчкој обавештајној агенцији ЦИА. Тада се показало да се ЦИА углавном бави „офанзивним“ акцијама, док поклања мало или нимало бриге заштити сопствених система од сајбер напада. Чак и сам извештај ЦИА, до којег је лани дошао „Вашингтон пост“, потврђује да хакери ЦИА главнину свог ангажмана троше на „израду сајбер оружја“, а мање маре за „заштиту властитих система“.
Месец дана после првих објава на „Викиликсу“, група „Шадоу брокерс“ обелодањује пети архив хакерских оруђа које је украла елитној групи америчке НСА под називом „Операције за прилагођени приступ“ (Tailored Access Operations). Управо ти програми су били недавно коришћени од стране страних хакера (за које америчка страна сумња да су кринка за руске агенте) током опсежних кибернетских напада, међу којима је био и онај под шифрованим именом WannaCry, чија су мета била америчка предузећа и агенције владе. На крају те серије сајбер напада уследили су нови атаци у Америци под заједничким именитељем Solarwinds; тада су се хакери наводно намерачили, како тврди америчка администрација, да „повећањем концентрације хлора у води за пиће водоводног система на Флориди затрују воду“, а последично и „добар део становништва“. Тада је процурело у јавност колико су заправо САД рањиве за такве и сличне кибернетичке нападе.

КРАЈ СВЕТА Да је и Бајденова управа, упркос опоменама стручњака за безбедност, остала фокусирана на офанзивно деловање, пренебрегавши државну слабост у домену одбране од кибернетских напада, то је закључак који се провлачи као црвена нит кроз књигу „Ево како су ми рекли да долази крај света: Трка у сајбер наоружању“ (This Is How They Tell Me the World Ends: The Cyberweapons Arms Race) коју је написала Никол Перлрот.
Према истраживањима ауторке, у последње време способност других држава да се супротставе САД на подручју кибернетичког ратовања – значајно је ојачала. Истовремено је, захваљујући чињеници да је безмало сва америчка инфраструктура завршила у рукама „умрежених“ приватних компанија, сасвим зависних од интернета – постала „велика мета“ за противнике САД. „Америка је много више на мети сајбер напада других држава и кибернетичких криминалаца, него било која друга држава. Неспорно је да смо најрањивији, јер смо највише и ’умрежени’“, напомиње Перлротова у чланку који је објавио амерички „Инсајдер“.
Током прикупљања материјала за књигу, разговарала је с многим стручњацима и прегледала бројне базе података. Закључак јој се наметнуо сам од себе – за ћорсокак у којем се Америка нашла о питању своје климаве сајбер сигурности заслужна је сама Америка.
Чињеница је да се више бавила разрадом напада на мете изван граница САД, него планирањем сопствене одбране; Америка и Израел су још 2010. године, лансирањем „црва“ по имену Stuxnet, успеле да саботирају добар део иранског нуклеарног програма. Иранске центрифуге и други системи експлодирали су због погрешних инструкција „подметнутих“ у систем, па је тај случај остао забележен као прва „примена силе“ у сајбер нападима.
А онда је уследио фрапантан обрт – иранским стручњацима је пошло за руком да тај исти програм који је Ирану скривио огромну штету, преокрену против његовог творца. Укратко, када је и сајбер црв разоткривен објавом на интернету, Иранци су применом „обрнутог инжењеринга“ пратили његов „траг“ унатраг како би докучили све његове тајне и прилагодили га потребама Техерана. То је била преломна тачка, упозорава Перлротова, у трци у „кибернетичком наоружавању“ која незаустављиво галопира све до данас.
„Од тада па до данас свака земља на свету експлоатише те хакерске програме. Ниједан амерички државни званичник не може да прикрије чињеницу да је мета првобитног напада – Иран – муњевито и у краћем временском периоду него што смо очекивали достигао спремност да ефикасно узврати истом мером“, открива ауторка.

„ИЗУЗЕТНО РАЊИВО“ Ни то није све, јер су државе попут Ирана, Русије, Кине и Северне Кореје у међувремену уложиле огроман новац у своје кибернетичке ресурсе и већ им је пошло за руком да погоде неке мете у Америци и то не само помоћу сајбер оружја које су саме развиле него и „кибернетичким оружјем које је било створено у САД или у окриљу неке од америчких савезница“. А ту се крије још једна замка – пошто је током сајбер напада исти веома тешко, готово немогуће са сигурношћу приписати некој одређеној земљи, ни америчка претња о бруталном „противнападу“, који у конвенционалном ратовању иначе заиста одвраћа ривале од напада на америчке циљеве – у примеру сајбер ратова ни издалека није тако ефикасна. Што наводи на закључак да пред Америком стоји сложен задатак да много више напора усмери у безбедност своје интернет мреже, енергетске инфраструктуре и сличног, с обзиром на то да је у овом тренутку све то, и не само то, како наглашава Перлротова, „изузетно рањиво“.
Њене црне прогнозе на тему америчког успеха у одбрани и опстанку у будућим сајбер ратовима намећу питање: шта све може бити мета? Рекло би се – баш све, јер списак нема краја: од аеродрома, болница, мреже за пренос електричне енергије, преко железнице, авиона и метроа, компјутеризованог система јавног саобраћаја уопште, до хидроелектрана, нуклеарки, система наводњавања, водовода, брана, рафинерија… Није утешна ни спознаја да у трептају ока могу бити избрисани или хаковани осетљиви подаци о корпорацијама или картотеке пацијената…
Како изгледа када сајбер напад постане јава, показао је недавни „упад“ у компјутерске мреже приватне компаније „Соларвиндс“, која управља већим делом инфраструктуре у САД. Отуда опомене Перлротове дају наслутити да очекивани сајбер напад америчких хакера на унапред упозорену Русију и неће имати за последицу нарочиту штету, бар не онакву каквој се у Вашингтону надају.
Не треба сметнути с ума ни да би домино ефектом потом Америка могла да постане полигон за још учесталије и још жешће одговоре Русије, све у складу с максимом да онај ко се мача лати, од мача и страда. Перлротова сматра да би Бајденова сајбер авантура на руском тлу, вођена осветољубивим поривом да понизи Путина онако како је руски председник њега, могла да се сломи на леђима Америке. Да иронија буде већа, више нема сумње да би Америка у том случају страдала од сајбер оружја које је у прошлости сама произвела, а које је игром судбине завршило у рукама њених најжешћих противника.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *