(ЗЛО)УПОТРЕБА СМРТИ

СЛУЧАЈ ЦВИЈАН

Да ли је трагична смрт Владимира Цвијана полуга за притисак на Александра Вучића и српске власти, или се ради о мистерији коју је сасвим легитимно истражити? Начин на који се она користи указује да је ово прво у питању, мада не треба занемарити ни решавање мистерије

Александар Тишма у роману „Употреба човека“ из 1976, између осталог, диже глас против употребе и дехуманизације човека кроз тешке и трауматичне ситуације што психички мењају човека, који услед тога почиње да губи осећај за животну реалност и могућност да нормално живи. Одавно смо у својим свакодневним животима сведоци, или субјекти овог феномена, посебно откако су медији и медијска пропаганда заузели централно место у бивствовању већине међу нама. Треба ли подсећати на који су начин Срби, као народ, дехуманизовани од почетка деведесетих па до данас? На индивидуалном плану ситуација није ништа боља. Готово је несагледив број појединаца који су из овог, или оног разлога, претворени у звери с којима је дозвољено чинити шта вам је воља и које не штити чак ни Закон о добробити животиња. Пречесто је та матрица иста као код оних који су управо први на свету у своје законодавство увели еколошку заштиту и забранили вивисекцију животиња, да би после то радили на људима и слали их у гасне коморе.
Ретко када је предмет овакве игре била смрт једног човека, а не његов живот. У овом контексту, на пример, злоупотребљена је трагична погибија Зорана Ђинђића, којег су, након смрти, за највећег свеца проглашавали углавном они који су га до смрти највише пљували или дошли у ситуацију да се од њих јасно дистанцира. Уосталом, такви су га и убили. Ђинђић није био ни светац, нити ђаво. Био је само још један у низу политичара који су покушавали да у овој земљи нешто ураде, на свој начин. Некада с рукама у блату до лаката, а некада чист. Некада покровитељ ужасних махинација, а некада покретач добрих дела. Човек као и сви ми. Такав је био и Владимир Цвијан, контроверзни готово литерарни лик за чију смрт је шира јавност сазнала тек скоро, иако га је она задесила још пре три године.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Avatar

    Čovek sahranjen bez prezimena.
    Žena i dete nisu znali da je mrtav.
    Otac pristao posle 14 dana na kremaciju i kao i sin nije više među živima.
    Majstori za spinovanja i uzdizanja lika i dela političara (štetočina) ćute kao zaliveni.

    Ništa ne tvrdim , zbog nedostatka dokaza , ali previše koincidencije za moj ukus.

  2. Avatar
    Tоплица

    Ових дана, прелиставајући неке старе новине налетех на наслов “Један је Цвијан”, и то ми је први сусрет са тим именом уопште. Али ово што сада читам о његовој активности и смрти буди сумње са којима се горњи текст веома уваженог аутора није справио ! Непотребно је чак и наводити аргументе. На жалост је све то !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *