Замор материјала

Пандемија и протести

Година борбе са светском пандемијом не угрожава само оне на првој линији ватре – лекаре и медицинско особље – већ утиче и на ширу грађанску популацију, што због дуготрајне менталне оптерећености, што због егзистенцијалне угрожености

За годину дана, од када се појавио вирус корона у Србији, њени житељи су се суочавали с болешћу, хоспитализацијом, карантином, респираторима, смрћу… Било је и политичких нереда, али и солидарности, подршке, вакцинације и оздрављења.
Годину дана је дуг период и, што би се колоквијално рекло, дошло је до „замора материјала“. Као и у свему када ћутање и трпљење има своје границе. О трећем таласу пандемије, анестезиолог у ковид болници Батајница Дејан Марковић за РТС каже да је разлика у томе што су сви сада старији за једну годину. Уморнији су, нису уопште имали годишњи одмор, или је био скраћен тако да им сваки следећи талас пада све теже.
Тек, овај неславни јубилеј или почетак и друге године живота с ковидом 19 више бележи протесте и немире због предузетих мера заштите, па и саме вакцинације, стављајући у други план успехе и позитивне резултате. Тако је одвајкада.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Кад планету погоди дотле непозната пошаст, стручњаци и држава уводе мере ради очувања живота нљуди и спречавања колапса здравствене службе. Народ то, у почетку, покорно прима, надајући се брзом крају свега. Кад се наде изјалове, долази, природно, до “замора материјала”: почињу протести. Против свега: ношења маски, забрана свих врста, ограничавања грађанских слобода, онемогућавања зарађивања за живот… и сви се питају: докле? јер тако не може да се живи неограничено дуго. Таква размишљања припадају неком другом времену, кад смо били врло срећни, а нисмо то знали. Сад је наступила нова стварност у којој доминантно место заузима не само овај ковид-19, већ читав арсенал мутираних корона и још којечега, који ће, бојим се, нападати унедоглед.
    Са временске дистанце од годину дана, кад се подвуче црта, све у свему, наша држава учинила је најбоље што је могла. Да ли је неко могао боље? Не верујем; треба само погледати Европу…
    Све што нам се, свима, дешава, треба ставити на душу онима који су то пројектовали, почев од дизајнирања вируса у лабораторији, преко неефикасних вакцина типа Фајзер… Бес би требало управити према Гејтсу, Сорошу, Рокфелеру… – данашњим господарима живота и смрти, одн. према оној шачици најбогатијих којима то није доста, и који сањају да свет спасу – на свој начиин – пречицом… Ко не верује у заверу, нека прочита роман Дена Брауна ИНФЕРНО (пакао), ШТАМПАН много пре појаве пандемије ковида-19 – 2013. године, у коме, у фикцији, писац лепо описује могућности савременог биоинжењеринга – у неким деловима као да је описао садашња догађања… То је НОВА РЕАЛНОСТ; она постаје део нашег свакодневног живота, а ми само треба да се навикнемо…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *