Славиша Голубовић – Није оборен авион. Оборен је концепт

Како су непријатељске летелице 1999. „обориле носеве“ у српске оранице?

НАТО је своје губитке сумирао веома брзо након агресије 1999. И они одлично знају какви су били губици и зашто нису могли извршити копнену операцију. Своју осионост показивали су дејством из ваздуха, а стварне губитке су јавности дозирали повременим иступима пензионисаних официра, генерала и других који су у рату учествовали. Протоком времена биће јаснији стварни ефекти дејства јединица Војске Југославије по њиховим ваздухопловима, а последице употребе недозвољених убојних средстава на територији Србије биће све видљивије, каже у разговору за „Печат“ пуковник Славиша Голубовић, ратни командир батерије за вођење ракета у 3. ракетном дивизиону који је оборио три НАТО ваздухоплова.

Ваша књига „Пад ноћног сокола“ један је од значајних уџбеника српског отпора 1999. У којој мери ово документаристичко штиво баца ново светло на догађај од 27. марта када је наша војска обарањем тактичког бомбардера F-117А, показала читавом свету да није бачена на колена?
Историјска обавеза нас учесника ратних догађаја је да историји Војске Србије у наслеђе оставимо сведочења о догађајима и активностима, описујући их онако како су се заиста догодили, с осећањем узвишености због војничких успеха постигнутих у борби за своју отаџбину. Из сведочења јунака обарања необоривог сазнали смо како су погођене непријатељске летелице, тачније шта је било потребно да такви циљеви „пободу носеве“ у српске оранице. Било би мало рећи да је то пословични „тимски рад“. Јесте, у питању су тимови, али је могуће да се, и поред савршеног тимског склада, ништа не догоди. Рекао бих да у томе постоји нешто још вредније, за шта је тимска уиграност само пуки услов. То је уверење да је циљ достижан и да јединица има снагу, знање, енергију, поуздање и супериорност да га достигне.
Књига не сведочи о херојима који су кренули у рат, па шта буде, него о људима који се плаше, сумњају, проверавају, трагају, процењују. Погађају и нестају тражећи нову позицију да би изнова покушали. И само зато што су остали обични, оно што јесу, могли су да постану јунаци.
У уској вези с храброшћу је и промоција животне верзије патриотизма. Ова прича је убедљива негација дуго неговане варијанте смртоносног родољубља, по коме оно постоји само ако се за отаџбину погине. „Пад ноћног сокола“ написан је у славу живота јер само живе јединице, живи војници и официри доносе победе, само је страствена борба за живот у борби против непријатеља циљ од кога се не одустаје: смрт за њега – живот за нас. Слава свим нашим погинулим јунацима и херојима, али само је жив 3. рд 250. рбр ПВО могао да руши непријатељске авионе. Једино је памећу и храброшћу успео да сачува ту највећу вредност.
Књига је заиста уџбеник српског отпора злочиначкој агресији. Своје место је нашла у библиотекама у Србији и Русији. Издања која су у изради на енглеском и кинеском језику омогућиће да своје место нађе и у другим библиотекама света. Наша Војна академија располаже респективним бројем примерака који се користе ради изучавања искустава из последњег рата.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *