Посртање америчке империје

Конфронтација се уздиже на виши и опаснији ниво, свет је на прагу великих искушења и једино смирена реакција председника Владимира Путина пружа неку наду да пожар широких размера може бити избегнут

Када је у рано суботње поподне, 20. марта, лимузина руског амбасадора у Вашингтону Анатолија Антонова полако и без много буке напустила заштићену зону која окружује велику коцкасту зграду од белог мермера и упутила се ка аеродрому „Далес“ – чак и оним неупућенима било је јасно да је то драматичан потез без преседана у односима САД и Русије. Док је Антонов са задњег седишта црног „мерцедеса“ махао окупљенима испред амбасаде – који су дошли да му искажу подршку – и њему и њима било је јасно да се он с „консултација“ у Москви неће већ сутрадан вратити. А када, и ако то и учини, имаће сасвим другачије инструкције од председника Русије Владимира Путина. Јер управо је он, руски лидер, доживео незапамћену увреду од свог америчког колеге Џозефа Бајдена, који га је без много околишања (да ли и размишљања) назвао „убицом“. У дипломатским односима овако брутална провокација једнака је објави рата, ако би се пренела на укупне односе међу државама. И на томе се председнику Бајдену мора одати признање: треба доста храбрости да се овако изазове лидер једне од најмоћнијих, неки кажу и тренутно најмоћније војне силе света. Силе која у року од пола сата може било кога да претвори у прах и пепео.

ЋОРСОКАК КРИВИЦОМ ВАШИНГТОНА Али и без тога последице овог поступка по САД и самог Бајдена – неће бити лаке и безазлене. Сви који су, некада раније, допуштали себи и мање гафове према Путину – одавно више нису на позицијама власти. Не само због тога што је председник Русије посебно осветољубив тип, јер он то и није, већ зато што је ово увреда за читаву државу преко које се не може прећи, без обзира на то ко ју је, под каквим околностима и с којим мотивима дао. И колико је, уопште, био у том тренутку свестан шта чини. Јер подразумева се да шеф најмоћније светске државе у сваком тренутку добро зна шта ради и какве су последице – и да све то баш зато и чини! Мада Русија неће објавити рат Америци због недипломатске изјаве њеног председника, нити предузети било шта тако драматично, последице засигурно неће изостати уколико се Бајден од свег срца не извини. А за то постоје тек минималне, теоретске шансе. Другим речима, то се неће десити, јер онда то не би била светска сила „број један“ када би ишла наоколо и извињавала се за своје поступке. Мада би то било прилично лековито – и за Америку, и за цео свет.
Шта се, заправо, десило тог 17. марта, на католички празник Светог Патрика (Бајден је по мајци Ирац) и после тога? Током интервјуа за „Еј-Би-Си њуз“ председник САД је потврдно одговорио на сугестивно постављено питање новинара – да ли Путина сматра „убицом“. Да ствар буде гора, још је припретио да ће Путин „платити“ за „кампању утицаја“ на изборе у САД. То су, подсетимо, избори које ни његов противкандидат Доналд Трамп није признао као легитимне, избегавши и да се појави на Бајденовој „ковид инаугурацији“ 20. јануара, којој је, додуше, присуствовало више наоружаних војника него грађана. Разлог је, наравно, пандемија вируса корона, али и то што је две недеље раније дошло до побуне Трампових присталица у Вашингтону, током које је седам људи изгубило живот. Због страха од погоршања ситуације, власти су увеле ванредно стање у престоници САД, а 20.000 до зуба наоружаних војника и данас тамо чувају јавни ред и мир.
Одмах после Бајденове увреде, портпаролка руског МИП-а Марија Захарова објавила је да Москва повлачи амбасадора Антонова на „консултације и анализу руско-америчких односа“. Рекла је да је Русија заинтересована за поправљање односа који су „доспели у ћорсокак кривицом Вашингтона“. „Заинтересовани смо да не допустимо неповратну деградацију односа, ако су Американци свесни ризика који су с тиме повезани“, поручила је Захарова. А Путинов портпарол Дмитриј Песков био је још хладнији. „Изјава америчког лидера сведочи о одсуству жеље да се уреде односи с Русијом. Даље ћемо полазити управо од тога“, закључио је Песков и оценио да су билатерални односи „веома лоши“, али да питања о томе како их поправити – не треба постављати Москви.

„БЕЗ ИРОНИЈЕ И ШАЛЕ“ Реаговао је, наравно, и Владимир Путин. Пожелео је „здравља“ америчком колеги, оградивши се да говори „без ироније и шале“. Многи су ипак препознали оштру жаоку, и не тако малу, имајући у виду да је Бајден – некада шести најмлађи сенатор у историји САД – данас и званично најстарији амерички председник који је (са 78 година) ступио на ову дужност. Још у предизборној кампањи Трамп га је често прозивао управо на тему лошег здравственог стања и менталних способности, па је 46. амерички председник често био на мети критика и пошалица, као човек који није у стању да у потпуности контролише своје поступке, мисли и речи. То се, само два дана након изјаве на Путинов рачун и сутрадан после одговора руског лидера, показало као тачно. Најпре је своју потпредседницу Камалу Харис назвао „председником САД“, а затим се и умало стропоштао са степеница председничког авиона приликом обиласка базе Ендруз у Џорџији.
Три пута посрнувши, а на крају и павши на лево колено, Бајден је тиме показао да га ни ноге не слушају најбоље. То би могла да буде метафора за укупно стање светске суперсиле, која је, рекло би се, готово преко ноћи изгубила статус неприкосновеног лидера. Многи су препознали „инстант карма“ ситуацију, јер му се муњевито обила о главу увреда на Путинов рачун. Уследиле су и пошалице по друштвеним мрежама, где су уметнути кадрови како Путин гађа из снајпера, или Трамп удара голф лоптицу, а Бајден пада као покошен. И заиста, незамисливо је до прошле недеље било да лидер светске империје себи допусти да се тетура и пада у јавности, а да никог нема да га заштити од ока камере, или да га бар придржи приликом посртања.
Овако, остао је сам на ветру, који су његови саветници за односе с јавношћу и покушали да „окриве“ за пад њиховог шефа. А ударац је био заиста снажан, како за имиџ САД, тако и за колено председника. Доналд Трамп је чинио свакакве чудне потезе у јавности, али је до краја мандата успео да задржи својеврсни „мачо имиџ“ и није себи дозволио да на такав начин обрука Америку пред очима целог света. И потпуно је свеједно да ли се Бајден три пута стропоштао због ветра, слабости, пијанства или болести. Његово понашање неодољиво подсећа на руског лидера Бориса Јељцина у „посебним“ данима. И први демократски председник Русије се неколико пута опасно накривио и заљуљао пред камерама, али бар није падао. Очито, протокол Кремља је у таквим ситуацијама боље реаговао.

СКРИВЕНЕ ЖАОКЕ А Путин му је, осим што је подсетио на геноцид Американаца над Индијанцима, на прозивку да је „убица“ одговорио смирено, руском дечјом изреком: „Ко како неког прозива, тај се тако и назива.“ „Није то само обична дечја изрека и шала. Постоји дубоки психолошки смисао у томе: ми увек у другом човеку видимо своје сопствене особине и мислимо да је он исти као ми и, полазећи од тога, оцењујемо његово деловање и њега уопште.“ Овде је очигледна алузија на то да Путин увек бираним речима ословљава колеге и обраћа им се користећи реторику пуну поштовања према њима, те никад није себи дозволио ниједну непримерену реч према њима, ма о коме да се ради. Познат је случај с бившим грузијским лидером Михаилом Сакашвилијем, који је током рата на Кавказу 2008. снимљен како од нервозе жваће сопствену кравату. Неколико месеци касније, током састанка Сакашвилија с бившим украјинским колегом Виктором Јушченком, Путин је себи дозволио малу „шалу“, посаветовавши им да обедују „без кравата“. То је његова „најоштрија“ изјава према било ком политичком лидеру.
Одговарајући Бајдену, Путин га је позвао на директан разговор, који би се преносио уживо, у „отвореној директној дискусији“. И овде је једва скривена жаока, јер се за Бајдена тврди да се не сналази добро у живим наступима, да је склон грешкама и „паду концентрације“. Зато је Бела кућа одбила Путинов предлог, мада нико није ни очекивао да ће прихватити. Исто тако, Путин је поручио да ће Москва сарађивати с Вашингтоном само и искључиво у областима где то буде у њеном интересу. Он није директно рекао да неће сарађивати о питањима која нису у искључивом руском интересу, али по његовом тону више је него јасно да ће се Руси управо тако понашати.

КОНФРОНТАЦИЈА НА ОПАСНИЈЕМ НИВОУ Тако се поставља и питање: какве би последице Америка могла да очекује с руске стране после свега? Или још боље, како ће се све то одразити у свету? Бајденовом увредом упућеном Путину, Бела кућа је намерно затворила врата у односима с Русијом. То може бити јасан сигнал будућих планова Вашингтона, у ситуацији док је свет у највећој кризи од Другог светског рата. Када тако важног саговорника намерно сатанизујете с највишег нивоа, онда тражите сукоб, а не мир и сарадњу. Зато су очи светске јавности сада углавном усмерене ка Украјини, где би Вашингтон могао најпре да нанесе штету Москви и покуша да је на тај начин још више изолује од Европе.
Одсуство комуникације, претње и призивање сукоба могу имати трагичне последице, али су у опасној заблуди они који мисле да ће Москва због тога макар за педаљ устукнути и одрећи се својих виталних интереса. Напротив, то ће Русе хомогенизовати и мобилисати за борбу. Основно у свему је да ће, како су то и Путин и Песков наговестили, Русија од сада блокирати САД на свим пољима где буду проценили да им то одговара, на сваком форуму и у међународној организацији. Конфронтација се уздиже на много виши и опаснији ниво. Свет је на прагу великих искушења и једино смирена реакција руског председника пружа неку наду да пожар ширих размера може бити избегнут. Ипак је он Путин и до сада никад није посрнуо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *