Писма из Тамног вилајета – База Триполи

Зашто име новог амбасадора БиХ у Либији мора да зна сваки терориста Блиског истока

Од свих незналица посебан је профил оних који још увијек вјерују да Босна и Херцеговина, спорим али неумољиво сигурним корацима, иде ка жељеној интеграцији у Европску унију. Та пропагандна обмана опстајаваће све док се потпуно из видног поља не изгуби значајна чињеница: да је један дио БиХ преко Сарајева завршио све жељене интеграционе процесе, да је примљен у све мултинационалне организације у које је желио, те да у „исламској интернационали“ већ заузима мјесто какво никада неће и не може заузети у Европској унији.

САРАДНИК МИТ-а Од Муслиманског братства, турског свијета, Исламске конференције и Арапске лиге до привидно озбиљних а лажних хуманитарних организација, те правих терористичких организација попут Ал Каиде и Исламске државе, трагови Босне и Херцеговине су свугде видљиви. Зато у свијету не постоји догађај доведен у везу с радикалним исламом и тероризмом, а да у њему није учествовала „Алијина Босна“. Сама босанска јавност обично за то последња сазна, али уколико вест и букне, заташкаће је дежурни медији. Пре него што се то деси, ваља забележити и случај који се десио последњих дана јануара 2021. Наиме, Нермин Мешиновић, провјерени кадар СДА и министарке Бисере Турковић, предао је акредитивна писма влади у Триполију након чега је именован за амбасадора БиХ у Либији и нерезидентног амбасадора БиХ у Тунису. Заглушујућа бука која је пратила ово именовање, оштри тонови у Триполију и протест либијске владе којим је најављен прекид односа и затварање амбасаде Либије у Сарајеву – нису били предмет интересовања босанских медија. Истини за вољу, а и то треба рећи, влада није права, а још мање је реч о правој Либији. Све се ово дешава деценију након што је убијен предсједник Моамер Гадафи, а Муслиманско братство преко Египта, уз помоћ Турске и НАТО-а, ушетало у Либију. Земља је подјељена, окована сукобима и хаосом, а становници земље богате нафтом грцају у сиромаштву. Бескрупулозна пљачка је у току. Но вратимо се на 2011. У јеку напада на Либију, на другој страни Медитерана, у генерални конзулат БиХ у Истанбулу долази Нермин Мешиновић, обавјештајац и дипломата, сарадник Турске обавјештајне службе МИТ.
Искусни Мешиновић је раније управљао одјељењем визно-пасошке контроле у Министарству вањских послова БиХ, а од 2014. и као координатор специјалне Оперативне групе МВП. Генерални конзулат у Истанбулу доласком Мешиновића бива претворен у центар криминалне визне „либерализације“ за земље Блиског истока и Магреба, иако је дипломатску надлежност за Алжир и Мароко покривала амбасада БиХ у Шпанији. Када је искусни, босански „дипломата“ стигао у Либију, мировни процес под окриљем УН представљао је тек куповину времена чиме се одржавао систем пљачке нафте. Предњачиле су, разуме се, Турска, Француска и САД.

БАЊСКИ ТУРИЗАМ Иако је привидно Либија подијељена на два супарничка табора, при чему сваки има своје милиције, плаћенике и страну подршку, подјела је дубља. Дуж цијеле медитеранске обале Либије воде се борбе снага Либијске националне армије америчко-либијског генерала Халифе Хафтара против наводно легалне владе у Триполију коју предводе протурски савез муслиманских милиција „Либијска Зора“ и терористичке јединице Ал Каиде.
Десет година након рата границе Либије у миру постају све мање. По свој дио колача дошли су војници СДА. Оправдано. У Босну и Херцеговину Либијци годинама улазе на основу докумената о лијечењу у бањама БиХ. Најпосећеније су Терме Илиџа, у власништву Алије Будње, високопозиционираног члана Главног одбора СДА и пријатеља породице Изетбеговић. Овај бањски туризам био би посве легалан да у групама посетилаца нема толико људи чије биографије упозоравају на висок опрез. Узгред, одласком генералног конзула Мешиновића из Истанбула прекинута је пракса да у конзулат по визе дође један човјек с пасошима њих 35. С овим необичним протоколом били су упознати и министарка вањских послова Бисера Турковић, њен помоћник Франо Планиниц, директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић, те Драган Мектић, а касније и Селмо Цикотић као министри безбједности БиХ.

РАТНИЦИ С ПОЗИВНИМ ПИСМОМ Поред лажне медицинске документације, ратници Исламске државе с либијског ратишта конзулату су прилагали и „позивна писма“ – некада је ријеч о договореном вјенчању држављанки БиХ – Бошњакиња, које ће се реализовати по доласку у БиХ, некада о оснивању предузећа у БиХ и одређеним пословним активностима.
Одговори Сарајева бивали су експресни. Појединци су на одобрење чекали мање од сат. За то су се побринули Министарство вањских послова и Служба за послове са странцима. Након што је амбасада БиХ у Либији укинула систем издавања виза, иако је ту било лакше вршити провјере, од познавања арапског језика до вјеродостојности печата и слично, сви Либијци су годинама упућивани Мешиновићу у Истанбул.
Прије три мјесеца Генерални конзулат у Истанбулу прекида праксу примања документације за либијске грађане. Вриједи ли наглашавати да преко конзулата иду само људи који у исламистичкој, терористичкој мрежи заузимају завидно високе позиције, док пјешадија надире у тзв. мигрантском таласу и већ је распоређена на подручју од Бихаћа и Тузле до Зенице, Травника, Бугојног, Сарајева и Источног Мостара.
Блокада из Истанбула је накратко успорила долазак команданата. Доласком Нермина Мешиновића на место новог амбасадора терористи могу да одахну. Да би посетили своју базу у БиХ, довољно је да сврате до Триполија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *