НЕШТО ЈЕ ТРУЛО У АКАДЕМИЈИ СРПСКОЈ

КУДА ИДЕ САНУ?

Не улазећи у то да ли је непромишљена, или је баш промишљена, изјава председника САНУ Владимира Костића о томе како Косово и Метохија нису српски, дата 2015. и поновљена пре неколико месеци, она је изазвала буру у „главном штабу“ српске интелигенције и на светлост дана избацила и многе друге проблеме који оптерећују једну од најважнијих институција српског народа

Без обзира на то што у демократском друштву сваки човек, па и када се ради о председнику Српске академије наука и уметности, има право на сопствено мишљење, рећи да „Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама“, те да је „једина политичка мудрост на који (га) начин, са елементима достојанства, напустити“, није достојно једног интелектуалца, посебно на тако високој позицији, јер показује дубоко незнање и неразумевање овог тешког, али суштински важног питања.
Пођимо од овога „де јуре“. Академик Костић или не зна значење овог појма, или има погрешну представу о материји о којој претендује да „сматра“. Косово и Метохија је апсолутно де јуре српско и део Републике Србије, што, ако ништа друго, доказују чињенице да није члан Уједињених нација и да се управо због тога центри моћи који се залажу за независност јужне српске покрајине, пре свих Вашингтон, Брисел и Берлин, толико боре за постизање некаквог „правно обавезујућег споразума“ који би подразумевао „међусобно признање“, односно да Србија призна „Косово“. За Србију је безначајно да је „Косово“ призна, али српско признање и прихватање отцепљења је, као што видимо, суштински значајно за сецесионисте. Значи, де јуре, Косово и Метохија је јужна српска покрајина и тачка. Обратите пажњу на то да нам за доказивање овога нису потребне странице текста, него тек неколико реченица разумљивих и „лучком раднику“, а камоли врхунском интелектуалцу на челу САНУ.
Што се „де факто“ дела тиче, ту је ситуација мало сложенија. Ако де факто Косово и Метохија није наше, онда се поставља питање – чије је? Албанско? Па није ни њихово, јер де факто немају пун суверенитет не само због тога што им се премијери и председници бирају и обарају у страним амбасадама него и зато што у полицијско-правосудном домену последњу реч има „страни фактор“ у виду мисије ЕУЛЕКС, за чије је распоређивање ономад тражена сагласност Београда. Ту је и страно војно присуство, које и де факто и де јуре води главну реч када је безбедност у питању. Садашњи премијер Аљбин Курти је у више наврата захтевао повлачење страних „играча“ с Косова. Јесу ли га послушали? Нису. Дакле, де факто „Косово“ није албанско. Јесу ли Дечани, или северна Митровица албански? Де факто, нису. Али чије је онда де факто Косово и Метохија? Америчко? Немачко? Евроунијатско? Просто је. Косово и Метохија је де факто окупирано, што никако не значи да није наше.
На крају, али не и најмање важно, што би рекли Англосаксонци, како паметан човек може имати идеју да се било шта може спровести „с елементима достојанства“? Шта то значи? Није баш скроз достојанствено него је мало достојанствено. То је као онај скеч Топ листе надреалиста где се каже да „вода није радиоактивна, вода је мало радиоактивна“. Свима нам је познато да се не може бити „мало трудан“, па се не може бити ни „мало достојанствен“. Или јеси, или ниси. Оваква идеја више него било шта показује карактерну флексибилност свог аутора који је мало председник САНУ, а мало и није, али увек има елементе памети.

[restrict]

ХЉЕБ ИЗДАЈЕ Оцењујући да су овакве изјаве председника САНУ неприхватљиве јер су „непосредно супротне Уставу Републике Србије, по којем је Косово и Метохија неотуђив саставни део Србије“ и јер „отворено доводе у питање територијални интегритет наше отаџбине“ па представљају „насртај на историјско биће и идентитет српског народа“, група академика предвођена Данилом Н. Бастом и Чаславом Оцићем затражила је смену Владимира Костића. „Таквом изјавом, датом с врховног положаја САНУ, академик Владимир С. Костић је самог себе дисквалификовао и показао се ’недостојним’ функције председника наше највише научне и уметничке установе. Због тога не може и не сме остати на месту председника. Пошто његова изјава баца тешку сенку на Академију, огрешујући се о њену традицију, будући да она представља оптерећење за Академију и њену делатност, повлачење академика Костића с положаја председника увелико би допринело васпостављању ауторитета, учвршћењу моралног темеља и оснаживању достојанства САНУ“, навели су они средином јануара у писму Одељењу друштвених наука САНУ. Међутим, у том случају ништа није учињено, превасходно заслугом академика Косте Чавошког, како ова двојица академика наводе у отвореном писму члановима Председништва и Извршног одбора Председништва САНУ под насловом „Хљеб издаје се лако куса али тешко гута“.
Паралелно с тим, група академика забринута за судбину САНУ, међу којима су Предраг Пипер, Милосав Тешић, Милован Данојлић, Матија Бећковић, Светислав Божић и Светомир Арсић Басара, покренула је иницијативу да председник САНУ поднесе неопозиву оставку, која би, по њиховом мишљењу, представљала излаз из дубоке кризе Академије за коју су, како наводе, најодговорнији њени челници.
И они, и Баста и Оцић сматрају да је одлазак Костића са чела САНУ неопходан први корак у циљу „опстанка“ ове институције која мора да буде темељно реформисана и „потпуно ресетована“. Зато је, а не због некаквог инквизицијског „лова на вештице“ потребно да се сви чланови САНУ, а у првом реду њени челници, појединачно изјасне о изјавама председника Костића о напуштању Косова и Метохије. Баста и Оцић исправно примећују да то изјашњавање за или против мора бити недвосмислено: „Не могу се више чланови Председништва и Извршног одбора заклањати иза ауторитета председника, а ни председник иза ауторитета ’управних’ колективних органa, да би се, на крају, одговорност могла (на годишњој скупштини) пребацити на читаво чланство САНУ. Лично изјашњавање онемогућило би и сваке (па и будуће) манипулације, као што је била она из 2019. године: ко је гласао за његов други мандат, тај је аутоматски гласао и за његов став о Косову и Метохији. Бар је председник то тако тумачио.“

НЕГАТИВНА СЕЛЕКЦИЈА? У самој САНУ, али и у широј јавности, већ дуже време се преиспитује објективност при избору нових чланова, и сумња се да се на том пољу ради не само о некаквом „клановском“ кадрирању већ се поступа у анационалном смеру, па чак и антинационалном, да не кажемо аутошовинистичком. У свом отвореном писму Баста и Оцић, у другом контексту, постављају два важна питања примењива и на овај феномен: „Да ли у Председништву САНУ и његовом извршном одбору има чланова историјски самосвесних и одговорних, спремних на храбар искорак из садашње дубоке кризе која угрожава сам опстанак Академије; Да ли они, при томе, имају и јасну визију повратка САНУ идентитетским коренима и истовремено њеног оспособљавања да прати развој савремене светске науке (ако не и да предњаче, као што су то некад чинили корифеји попут Тесле, Пупина и Миланковића)?“
Пажњу шире јавности на овај проблем скренула је серија отворених писама којим се одбија кандидатура за чланство у САНУ подстакнута „малодушним“ (будимо скроз благи) односом председника Костића и неких других академика спрам судбине Косова и Метохије, али и смером којим се (негативном) селекцијом нових академика трасира пут САНУ, пут који одбацује епитет „српски“ или га евентуално ставља на крај имена, претварајући ову институцију у Академију наука и уметности Србије, а не Српску академију. Скраћеницу овог могућег назива многи већ користе указујући на погубан правац којим се ова институција предуго креће. Овај проблем истиче између осталих и Миша Ђурковића, директор Института за европске студије и један од организатора недавног протеста испред САНУ због Костићеве изјаве.
Заиста реномирана имена и људи који су, извесно је, заслужили да буду уведени у чланство Академије протеклих дана изразили су противљење својој кандидатури за чланство, не зато што не желе да буду део српске интелектуалне елите него зато што не желе да буду део групе која српску интелигенцију води у пропаст, путем националног искорењивања и затирања.
Један од најеминентнијих конзервативних интелектуалаца, аутор сада већ култног дела „Дух самопорицања“, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је поводом навода о његовој кандидатури за чланство у Академији: „Као особа која је именована као кандидат још 2015. године, написао сам писмо тадашњем секретару Одељења (19. 3. 2015), у коме сам тражио да се моје име уклони са листе кандидата. Ништа се у мом понашању и мишљењу није од тада променило.“ Ако грешимо, нека нас професор исправи, али у његовом се понашању и мишљењу ништа није променило, јер се ни у САНУ ништа није променило, и он просто не жели да буде учесник у текућем злочину над српском интелигенцијом.
Слично је на помен свог имена као потенцијалног кандидата и из сличних разлога реаговао и српски редитељ Емир Кустурица: „Тешка срца сам донио одлуку да се захвалим Одјељењу језика и књижевности САНУ на кандидатури за чланство у угледној установи и да, ево, љубазно замолим брисање мога имена и презимена са поменутог списка.“ Кустурица је, у свом маниру, био директнији од Ломпара и јасно рекао да замера што су тренутно „врата (САНУ) отворена вредним умјетницима, али онима чија политичка коректност је јачи израз него њихово дјело“, те да „не вјерује у добре намјере господина Владимира Костића, а најмање у његово виђење будућности Косова и Метохије које се разликује не само од ћутљиве већине у САНУ него је потпуно у складу са сорошевским виђењем окупираног Косова и Метохије, али и будућности Србије“. Раније су из сличних разлога своје кандидатуре повлачили и Дарко Танасковић и Драган Симеуновић, људи који би сигурно одавно били у САНУ да није критеријума политичке коректности који помиње Кустурица.
Костић је на Кустуричино писмо реаговао рекавши, између осталог, да он с организацијом Џорџа Сороша „никада није имао никакав контакт“, али није демантовао да се његово виђење решавања Косова и Метохије у било чему разликује од оног које се колоквијално назива „сорошевским“. Ако гаче као патка, хода као патка, изгледа као патка, биће да је патка, што би оно рекли, па макар и немала контаката с другим паткама. Кад смо код тога, Костић наводи и да „Кустурица не зна шта он мисли о трагедији отетог Косова и Метохије“. До сада се чинило да читава Србија која чита новине и гледа вести мисли да зна шта Костић мисли о тој теми – да „Косово“ де факто и де јуре више није наше, али изгледа да ни сам Костић не зна шта мисли, јер ако је нешто, као што каже, „отето“, то ни по једном закону на овоме свету не може постати легално туђа својина. Ни де факто, ни де јуре. Ако се Костић предомислио, иницијатива за изјашњавање чланова САНУ на ту тему му је најсавршенија могућа прилика да то јасно и недвосмислено искаже, и онда би му било паметно да исто организује што пре. Ипак, тешко је поверовати да би тако нешто могло да се доиста деси. Истини за вољу, раније је имао прилику да то учини, пошто га је Оцић још 1. јула 2020. позвао да искористи одржавање научног скупа о сецесији да повуче изјаву од 18. октобра 2015. године „и да тиме искаже искрено покајање за јединствен грех какав досад није починио ниједан председник неке од националних, европских и светских академија наука и уметности. Историја академија наука није досад забележила такав противправни, противуставни и постистински чин“, али он то није учинио, а не чини ни сада.

[/restrict]

5 коментара

  1. Tоплица

    Из угла српског патриотизма све је сјајно осветљено, или, како наша брађа кажу – све разложено по полкам. Разумемо и зашто аутор није ствар осветљивао из још једног угла. Оног који би разјаснио феномен да, упркос гневу практично целе нације, ствари остају непромењене. Мало зањихане али непромењиве. Зањихане јер односни господин председник Академије не стоји онде ни на каквој нашој лотри, него очигледно виси на нечијем поузданом шнуру ! То увелико потврђују његове изјаве, као и чињеница да се онде са оваквим ставовима, некако волшебно створио. Ево и Данојлић у јутрошњем броју Печата о том феномену довољно јасно сугерише.
    Како са тиме ? Јер тај “Академик” је само једно извиривање рогова страшне караконџуле, док су наши стварни ланци добро камуфлирани . Докле ћемо трпети са девизом оног пса коме је него духовит утутнуо мисао – Своја кућица своја слободица ! – рече пас и звекну ланцем !

    9
    1
    • Поздрав Топлици уз, подразумева са моје стране, похвалу за квалитет коментара који се од њега увек очекује. Хвала и “Печату”, јер га је објавио и објављује (коментаре Топлице). Ово кажем јер сам више година уназад имао, односно почео, једну лепу конверзацију са Топлицом на, у оно време, а под управом благопочившег уредника на шнуру који Топлица помиње, “Стандарду”, која је брутално прекинута на моју штету само помињањем имена власника и држача шнура.
      Не бих даље, ово би било као прикљученије.
      Још један поздрав.

  2. Hvala g-dinu Rodicu, g-dinu Misi Djuricu, velikim Kusturici i Milu Lomparu, da se konacno pokrene i pitanje nase SANU.Toliko je nasa takozvana inteligencija otisla daleko u srbomrzici sto je divno opisao prof. Milo Lomparu, tj samoporicanju, da je postalo neprijatno i ruzno i jadno slusati.
    Dosao je red na filmsku industriju, SANU i nadam se vrlo brzo ce stici i na nase Univerzitete:kako nam uce decu i koga mi to placamo i zovemo PROFESORIMA I AKADEMICIMA i “ELITOM”
    Toplo se nadam, da ce se nastaviti sa raskrinkavanjem toga jada koja vlada Srbijom.
    Olga Ilic

    12
    1
  3. Reklo bi se da je nasa glupost i naivnost naprosto ne merljiva.Nije vezana za SANU mada je i tamo dosta imalMozda nije pravo mesto no zaboravicu ako sacekam. Danas je godisnjica od smrti(ubistva)Milosevica a meni neke stvari mnogo paraju usi i izazivaju bes.Danas su svi u Srbiji otreznjeni,svi vide da se zapad zaverio protiv nas i da hoce da nas uniste.Lepo je to i cuti i videti i dobro je da je tako.No jedna stvar je problematicna(po meni).Vise mi to lici na nasu glupost i naivnost nego na nekakav plan,mada ima i omih koji to uporno i tendencionalno ponavljaju.Radi se o ovome.Vecina ili ogromna vecina Miloseviceve opozicije,dali zbog sujete,grize savesti,nekakve unutrasnje potrebe i pored svih kritika zapada,hrvata ,muslimana siptara itd ne propuste da kazu kako su oni bili opoziicija i borili se protiv Milosevica i n jegove pogresne i pogubne polkitike bla bla bla itd.Ssamo jedna takva recenica od zapada i nasih neprijatelja bila bi debelo placena a ovi nasi (neznam kako da ih nazovem) prosipaju je za dzaba.Dizuci valjda svoju pamet (pre glupost) a dizuci rep i zapadu i ostalim srbomrscima.Pa pobogu i oni su se borili protiv tog “‘diktatora”.Postoji samo jedna beskonacna stvar.LJudska glupost.Za kosmos sam siguran da nije beskonacan.Nadam se da sam jasan.

  4. просто је НЕВЕРОВАТНО да особе као Костић уопште могу бити део српске академије наука, а о противуставном делању против сопствене државе ми је тешко и да се изразим шта осећам.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *