ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Словенац Србима поскупљује српску струју

„Пошто је Србија на путу у ЕУ“, мора се разорити ЕПС, а да би онда „европске компаније“ приватизовале делове система и опљачкале што се пљачкати исплати. Гледате транзицију уживо већ четврт века

Нека се спреми Београд. У априлу стиже Копач, бич Унијски. Био је већ тај „slovenski politik, poslanec in ekonomist“ а сада „direktor Sekretariata Energetske skupnosti“ почетком текућег месеца и постројавао по Народној скупштини, а богами и извршну политичку власт. Додуше тактично. Похвалио је председника Србије, „имперсиониран његовим познавањем проблема у енергетици“, али је укорио Србију, која јесте „пре пет година у свим секторима била далеко прва у целом региону“, али „Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Украјина ишле су брже у реформама, док је Србија мало остала у месту“.

КОЛИКО УНИЈА ТРАЖИ Кад ти Јанез Копач то каже, да се запиташ шта си омашио. Па, тешка је грешка! Србија није поскупила струју грађанству онолико колико би Копачу било доста. И он зато хвата за врат. Дочекала га је министарка Зорана Михајловић, која се наравно све слаже с Копачем. Њу су зато и вратили на место контролора рударства и енергетике што Србија не поскупљује колико Унији треба и – не растура се „Србијагас“ како Унија тражи.
Ако је читалац сачувао мало здравог разума, онда се пита зар Копач као економиста, који нас бомбардује тржиштем као највишим циљем, не би требало да сматра успехом способност да се роба продаје што јефтиније. Тако смо учили од Адама Смита и Маркса.
А не. То је стара, превазиђена теорија. Јанез и Зорана припадају унијској елити – боље да нема струје ако није скупља. Добро, шта Јанеза брига за Србе, а ни потпредседница владе нема разлога да предано сервисира грађане, јер кад би се они питали, она, колико гласова може да прикупи, не би била ни потпредседница кућног савета.

ПЉАЧКАЊЕ ЕПС-а А шта ће Унији скупа струја? Копач ће вам то објашњавати појмовима „обновљива енергија“, „декарбонизација“, „одсумпоравање гасова“ и још тога, али операција је да, „пошто је Србија на путу у ЕУ“, мора се разорити ЕПС, а да би онда „европске компаније“ приватизовале делове система и опљачкале што се пљачкати исплати. Гледате транзицију уживо већ четврт века.
А те компаније неће да доживе судбину Чешке електропривреде (ЧЕЗ), која се пре више од деценију залетела на Балкан – Румунија, Бугарска, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, мало се флертовало и са Србијом. Кад је приватизатор ЧЕЗ (који је 70 одсто у државном власништу!?) кренуо да диже цене, Балкан се тресао. Три владе у Бугарској су одлетеле. ЧЕЗ је побегао главом без обзира. Зато Србија има да подигне цене, па кад дођу, највероватније, Немци од којих министарка Михајловић узима кредите капом и шаком (само од франкфуртске развојне KfW bank 830 милион евра), да не морају да се рву с бедним Србима. Уосталом, принудни извршиоци су већ уведени.

УПОЗОРЕЊЕ СМИЉЕ АВРАМОВ Неће Јанез говорити те баналности. Искусан је то „политик“. Био је члан председништва Zveze socialistične mladine Slovenije (1988–90) преко које је започело разарање Југославије. Храбри омладинци су рушили све пред собом, наступајући путем који је трасиран – како показује тајни документ у 11 тачака из 1976. а који је открила Смиља Аврамов – између САД, Ватикана и Немачке. Разарање Југославије је само део у радњи чија је „једна од централних теза федерализација света… Једна од тачака која је мене посебно погодила, кад сам читала споразум, била је – тотално уништење православља“, говорила је професорица Аврамов после истраживања о Трилатералној комисији. Добро, да не ширимо причу, само да подсетимо: Зорана Михајловић је чланица Трилатерале.
Вратимо се ми нашем скором госту. Невероватна је колонијална сервилност с којом се у Београду дочекују Словенци а које у телима Уније као изасланике задужене за Србе бирају с очигледним цинизмом. Кад је 2015. дошла делегација Европског парламента с намером да утиче на „реформске снаге“ да не иду на Параду победе 9. маја у Москви, нашао се ту и унук Едварда Кардеља. Др Игор Шолтес искористи прилику да обавести Србе да не брину што из Уније кажу како нема ширења, јер „папа је посетио ЕП и дао пуну подршку региону и рекао да ће Србија ући и пре овог рока“. Не, није Шојићева враголија. Стварно рече.
Кад је две године касније та сподоба постала известилац Европског парламента за Косово, објави да ће он, лично, притиснути пет чланица Уније да признају власт у Приштини. То има везе с његовим мандатом као кад би председник Одбора за спољне послове наше скупштине обећао да ће бомбардовати амерички Конгрес. Али томе је у Београду придата дужна пажња.

КОСТОЛАЦ И ТЕНТ Јанез Копач, ипак, није унук. Он је дошао да припрети да Србија, по Националном плану, коначно затвори неке од термоелектрана, „а да су проблем Костолац и Никола Тесла“. Али чекајте, зар није пре годину дана у Немачкој отворена термоелектрана „Datteln 4“, која је „више него три пута већа од све три старе (затворене) електране“. И пошто су сви рудници каменог угља у Немачкој затворени, јавља RWE, лигнит ће се у површинском копу у Северној Рајни – Вестфалији копати све до 2038.
Да ли можете замислити храброг Копача како силази из авиона у Дизелдорфу (Берлин нема смисла ни помињати, Јанез би се тамо изгубио) и јури код премијера Вестафалије Армина Лашета (ЦДУ) да му очита буквицу. Наравно, лакше га је замислити како баца цвеће на немачке тенкове ако Немци опет крену путевима од пре осамдесет година. Копачу не би пало на ум ни да иде у Варшаву да учи Пољаке како су најбоље електране – затворене термоелектране.
Тим државама се није посрећило да имају Г-17 где би се подигли кадрови као наша министарка која са срећним осмехом клечи пред Копачем и нама јавља: „Настављамо даље сарадњу, посебно кад је реч о стручној помоћи коју можемо да добијемо. Верујем да смо на добром путу кад је реч о новим инвестицијама, посебно у соларну енергију и енергију ветра.“
Да ли смо ми то добро чули? Србија ће гасити термоелектране а инвестирати у соларну енергију која је 2017. године 1,7% укупне производње електричне енергије у свету. 1,7%!? Ваљда је то довољно за мобилне телефоне? А кад би се код нас капацитети кретања ваздуха искористили максимално, по Министарству енергетике Србији би ветар произвео 2,3 GWh, што је 7% садашње произведене електричне енергије. Пред тим чињеницама се ни пацијенти с Губеревца не би бацали Копачу у загрљај, за „стручну помоћ“.
Није то крај наших великих достигнућа на путу за ЕУ. По нашем Националном плану обновљиви извор енергије јесу мини-хидроелектране – које нам гарантују дивљачко уништавање свег природног околиша, а да ми грађани то плаћамо по рачуну за електричну енергију, али струја из великих хидроцентрала није из „обновљивих извора“. Ако избацимо хидроелектране с ветропарковима, соларним панелима и биомасом, можемо да добацимо до 4 одсто. Наша министарка, ипак, планира до 2040. да ће 40 одсто енергије у Србији долазити из тзв. обновљивих извора.
У глобалној производњи електричне енергије удео обновљивих извора се повећао са 26 у 2019. на скоро 28 одсто у првом кварталу 2020. Али кад Гринпис пита берлински Институт за економска истраживања (Deutsches Institut für Wirtschaftsforschung) да ли Немачка може да испуни циљеве из Париског споразума (2016) да би се отопљење Земље свело на 1,75 степени Целзијуса, одговор је кратак: не може. А око тога је цела ова игра претњи и хвала. У Америци ником идеја о таквом питању не би могла пасти на памет. Али ми с Копачем можемо. Макар нас не било.
Кад Копач дојури у априлу, има да на сто баци и кључну чињеницу за онај други посао: Бајден је рекао за Путина да је „убица“. (И после је три пута посртао на степеништу за улазак у авион, али то за нас није важно.) Е сад да видимo неког да се усуди да спречава растурање „Србијагаса“! Ко ће смети њему и министарки стати на црту да брани „убичин гас“. Копач сме да пуца по Русима и бескрупулозније него по Србима. Може и орден задобити. (Неће ваљда наш.) На нама је да послушамо тог недобронамерног директора Секретаријата. Ако нам пут у ЕУ преко пријатељске Словеније нема алтернативу.

2 коментара

  1. Од Тадића и његовог пута у ЕУ “без алтернативе”, до дана данашњег, видим само море штете. Прво: није тачно да нема алтернативе жуђеном чланству у ЕУ; алтернатива је – не бити члан ЕУ, никад. Србија је постала талац своје жарке жеље да буде члан (лоше сам рекла – нема Србија ту жељу, него њено руководство које се није никад усудило да, на референдуму, или некој анкети, утврди – жели ли то народ Србије? Зашто би желео? На тој жељи испостављене су нам бројне уцене, којима је земља Србија удовољила, поклањајући, и капом и шаком, атрибуте државности Шиптарима, а да није добила чланство, нити ишта сем нових уцена.
    Ако ми је шта одвратно, то је сервилност с којом наши државници сусрећу оне који долазе да нам соле памет и отму нешто што је незамисливо да траже неком другом. Бити пристојан државник, то да; али снисходљив, сервилан, “кооперативан”…
    Министар Зорана Михајловић није сама дошла на место на ком се налази и са кога може дебело да оштети Србију – за туђ рачун: ОНА ЈЕ ТУ ДОВЕДЕНА! дакако, с пристанком врха власти ЗАШТО? Мора ли сваки захтев да се испуни? Опет зарад пријема у чланство “европске породице народа”? Они нас не желе, и то је добро, докле год нес не желе; нити ми, народ, желимо њих… И Зорана, и Гордана Чомић. и Блер (саветник!!! будибогснама!) изнуђени су, а нама остаје да се чудимо и крстимо шта нас је снашло.
    Мени је познато да већ неколико месеци ЕПС ради толико обимна прерачунавања и структурне промене, од којих запослени не могу ни главе да дигну, по цео дан – какво радно време!. Значи, све је већ почело, и пре доласка г. Копача, а нико ништа не зна. Нити зашто се најављује потписивање уговора између потрошача струје и ЕПС-а о преузимањзу бројила – као да су бројила икад била у поседу потрошача! То све најављује крупне потресе који ће да се ломе на потрошачима, али и држави. ЗАШТО?
    Ваљало би да држава почне транспарентно да ради; да за неке судбинске потезе консултује народ, најдемократскијим начином – референдумом; да, већ једном, иоле дугорочну стратегију развоја и статуса земље донесе на основу бар минимума националних интереса, око чега мора да постоји консензус партија…
    Боже правде…!

    10
  2. Tоплица

    Словенац нам некако дође као полунемац. Узалуд наша упињања да допремо до његовог срца, узалуд позивања на наша племенита дела током II св. рата и друго, “ништа неће (њихову) душу да зањише, нит у дрхтање може да је свали”. Но шта је са овом “нашом” госпођом у питури ? Колико је бесрамна њена улога, а колико тек тужна наша да је овакву, ту где јесте имамо ! И сваки пут кад нам баш онако досади, ето је да прошета са Америчким амбасадором. Куку и леле !
    Текстови господина Рељића ту су да нас емотивном снагом наведу да као ономад Јефимија, “запевамо и плачемо”.
    Само због једног оваквог огледа вреди у петак ујутро, пред киоском стати у ред за новим бројем Печата. Као некада ради оног његовог славног НИН-а. Браво !

    14

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *