Детектор лажи

Зашто саслушање председника Фудбалског савеза Србије Славише Кокезе представља прилично поуздан знак да је афера у чијем се средишту налазимо кудикамо до знатно озбиљнија него што се у први мах учинило

Када је „Печат“, пре око месец дана а након привођења криминалне групе Вељка Беливука, поставио питање чија је невоља, указали смо на неколицину околности овог случаја које у том моменту нису биле у фокусу заинтересоване јавности. Премда се без њих тај случај не може објаснити. У међувремену су те околности, непознате појединости ове крваве једначине у којој смо се нашли релативно изненада, почеле да се назиру; тако да је, разрешавајући се, она постала још много сложенија него што је била оног 4. фебруара када су Вељку Вељи Невољи Беливуку и некима од његових пословних сарадника стављене лисице на руке.

КЛАНОВСКЕ И ДРУГЕ ВЕЗЕ Указали смо тада, елем, на ноторну чињеницу да Беливук и његов клан у нормалним околностима, дакле, без заштите индивидуа које располажу потребном количином моћи да их заштите, ни у својим најдивљим сновима не би могли да стекну онолику снагу која је била ограничена само њиховим осећањем недодирљивости; разуме се, све ово под условом да надлежни органи располажу и доказима уверљивим као утисак који остављају када говоре о злочинима те групе.
Даље, указали смо и да је поступање по овом крвавом трагу отпочело након промене на челу Министарства унутрашњих послова, у склопу оне необичне рокаде Александра Вулина и Небојше Стефановића у новој влади Ане Брнабић, која сад можда постаје јаснија.
И указали смо да постоји само мала, практично, никаква, вероватноћа да две паралелне афере у чијем је средишту МУП – Беливук и нелегално прислушкивање председника Србије Александра Вучића – заправо не представљају саставне делове исте, велике афере.
А нагласили смо и нарочит значај прекограничних веза Беливукове групе. Од доказане и неспорне везе с Кавачким кланом из Црне Горе, до могућих, штавише, вероватних даљих импликације те везе. Ово стога што се наведени клан из једног которског комшилука бави прекоокеанским кријумчарењем кокаина у озбиљним размерама; што је настао и ојачао у НАТО чланици Црној Гори, чије се безбедносне структуре налазе под контролом надлежних НАТО служби; и зато што онаква врста делатности, у оноликом обиму, једноставно није могућа без знања а тиме и саучешћа појединих великих обавештајних служби. Превише је јефтиних холивудских филмова погледао свако ко помисли супротно.
Најзад, подсетили смо и на податак да је америчка Централна обавештајна агенција имала свог сарадника – Чедомира Михајловића алијас Игора Баруха – инсталираног својевремено у Земунски клан. И наравно да интересовање ове службе за ову врсту делатности на овим просторима није нестало с нестанком овог клана.

ПУЧ И АТЕНТАТ Сви ови елементи од самог старта су говорили да Вељко Беливук и његова група могу да представљају само крај, али никако и почетак, ове приче која је започела, или је почела да се завршава, њиховим хапшењем.
А многе од поменутих околности у једну су целину, која макар звучи кохерентније од било које друге, овог уторка повезале београдске „Новости“.
Цитирамо најважнији део: „Незаконито прислушкивање и праћење председника Србије Александра Вучића и чланова његове породице, које су организовале одметнуте структуре МУП-а повезане са криминалним кланом Вељка Беливука, осим угрожавања безбедности шефа државе и уздања у његову јавну компромитацију, имало је за циљ и поделе у врху Српске напредне странке. У перфидној операцији која је, како говоре обавештајни подаци, на крају могла да доведе и до физичког уклањања најјаче политичке фигуре у земљи, регистровани су утицаји страних служби и званичника. Наиме, извори ’Новости’ преносе нам да један дипломата из САД већ дуже време показује отворену наклоност према појединим функционерима СНС-а, који би после планиране ’политичке сахране’ Вучића, изазване његовом криминализацијом, преузели странку и власт у држави. Да су поједини функционери у које је Вучић имао велико поверење спремни да иду толико далеко, па чак и да шурујући са мафијом угрозе и његов живот, председник је сазнао још у четвртак…“
Застанимо овде. Јер, како видесмо, изнета је тешка тврдња да су појединци из врха власти, уз подршку и помоћ криминалаца и странаца, поименце, Американаца, планирали Вучићеву ликвидацију, политичку или дословну, и државни удар који би уз то био извршен.
У земљи која је пре свега 18 година доживела убиство свог премијера Зорана Ђинђића, и где се потом збиља одиграо државни удар који је углавном остао непримећен, оваква тврдња не би смела да се изнесе олако. Нити би смела олако да буде одбачена.
Нормално је што, у овој фази поступка, за овакву тврдњу не постоје докази; о њима ћемо кад за то дође време.
Но можемо да размислимо о чињеници да је донета одлука, тамо где се те одлуке доносе, да се оваква информација пласира у јавност, и то преко озбиљног листа, а не таблоида, који је близак власти. Због тога не можемо да избегнемо закључак да се, збиља, догађа нешто озбиљно; како год да се окрене, наиме, није мала ствар овако полузванично оптужити Американце да су повезани с планом смакнућа шефа наше државе.

САСЛУШАЊЕ СЛАВИШЕ КОКЕЗЕ Имајући то у виду, и додатни значај добија полицијско саслушање Славише Кокезе, председника Фудбалског савеза Србије и, што је битније за ову причу, дугогодишњег приличног блиског сарадника Александра Вучића.
Прецизније: не само да је значајно његово саслушање већ је скоро подједнако битна и чињеница да су непријатни детаљи тог саслушања подељени с јавношћу. То није производ случајности већ свесне одлуке, донете из одређеног разлога.
Да се подсетимо. У недељу медији јављају да је Кокеза саслушаван у МУП-у и да је одбио полиграфско испитивање, то јест детектор лажи. „Одбио је да одговори чак и на питање да ли је учествовао у припремању убиства председника Србије Александра Вучића“, пренели су медији.
Па је затим министар Вулин додао да је Кокеза саслушаван (чак) четири сата, и приде напоменуо: „Полиција има значајне сумње кад је у питању истинитост исказа Кокезе. Наставићемо да проверавамо. Одбио је да своје одговоре тестира на полиграфу. Полиграф није доказ у суду, али много значи полицији.“
Да би на крају и Вучић рекао: „Не разум зашто је човек у којег сам имао поверење одбио полиграф, посебно зато што му је речено да може да иде само са (једним) питањем, а не са десет, иако је кључно питање да ли је учествовао у припреми моје ликвидације. Не могу да поверујем да је он учествовао у томе, тог човека дуго познајем и никада у то нећу поверовати, али је чудно то са полиграфом.“
Додајмо да је и Дијана Хркаловић, некадашња државна секретарка у МУП-у Небојше Стефановића, такође одбила да буде саслушана уз детектор лажи; како се претпоставља, углавном на околности прислушкивања и праћења Вучића и његове породице. С тим у вези бележимо интересантну опаску актуелног министра полиције Вулина који је, како преносе медији, рекао да је „садашњи састав министарства утврдио да је било бруталне злоупотребе система“. Акценат је, наравно, на употреби речи садашњи.
Тек, док се ишчекују детаљи овог случаја од којих „неће бити шокирана (само) Србија, већ Европа и свет“, како је најавио Вучић, а они би требало да буду обелодањени кад овај број „Печата“ буде на путу од штампарије до киоска, без одговора за сада остаје најважније питање: шта би, кад сигурно не би слагали, о својој улози и читавом случају рекли они који су одбили то да учине на детектору лажи? О томе, из очигледних разлога, у овом тренутку може само да се нагађа.
Један закључак, ипак, већ сада излази из сфере пуког нагађања. Наиме, онако јавно привођење, и уз то сумњичење, човека који је актуелном председнику био толико близак као Славиша Кокеза представља непорециво сведочанство да (нам) се спремало нешто стварно крупно. И да овде нисмо суочени с уобичајеном (пара)политичком играријом, јер се онако блиске особе у таквим играријама не жртвују.
А за остале детаље ћемо морати да се стрпимо бар још неко време.

2 коментара

  1. Od toga „неће бити шокирана (само) Србија, већ Европа и свет“, nema ništa. Osim ako se ne misli na Kokezu i razlog, opravdanje zašto se nismo plasirali na evropsko prvenstvo i verovatno na svetsko prvenstvo u fudbalu. Srbijom šetaju mnogobrojne Službe i sumnjam da će one sa Zapada dozvoliti “da prvi” šokira javnost. Razlog zašto „prvi“ neće sada da šokira javnost je bezalternativna EU. Već je oglašavanje o tome “pomereno”. Verovatno će ga „pomeriti“ opet. Meni je „upalo u oči“ da se Zaharova „javila“ 4. o.m. (baš sada) da oblasni pozadinu izvinjenja Vučiću. Dositej Obradović je u Srbiju doneo prosvetiteljstvo i krompir. Krompir se odlično primio

    8
    2
    • Tоплица

      @ BakiikaB
      Да, да, не заваравајмо се ! Уосталом ништа и не би од тога шока и трешења било чега. Увек сличне громопуцатлне најаве и увек се једнако пецамо. Ово је нашој напаћеној сиротињи потребно, то јој се и сервира. Још повремено вођа усталаса жабокречину криком у маниру “Море Турци не газ’те орање !” и нахрани нашу бедну сујету. Али док год глума овако успева – имаћемо некакву стабилност. Но чему очајавати; ми још увек немамо куд ! А свака следећа промена означиће додатно притезање каиша . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *