ЗЕЧЕВИЗИЈА – Србија као дупло ништа

Питамо се докле ће први канал Јавног сервиса Србије засипати гледалиште обожавањем мрака којим га издашно снабдева продукција „Фајерфлај“, очигледно специјализована за овакве работе. Ако српско друштво заиста „почива на матрици злочина“, како мисли и редитељ Срђан Драгојевић, онда је серија Клан била права показна вежба, мустра те ојађене и безнадне Србије, која још и саму себе презире

Веома занимљиву и углавном тачну оцену домаћег серијског ТВ инвентара дала је пре неки дан наша колегиница, просветни и културни радник из Требиња Милана Бабић, која је на једној друштвеној мрежи написала: „Одгледах неколико епизода ’наших’ серија на ТВ-у. Наших под наводницима јер је то у ствари изманипулисани српски дух. Нигдје катарзе, преображаја, свјетла, снова, чаролије свијета умјетности. Нигдје приче послије које можеш у себи наћи неко ново осјећање, замислити се над собом и свијетом, утонути у добар кадар, доживјети свијет, природу, човјека. Дупло ништа. Безнађе. Гледам наше глумчине, заиста глумчине, који просто немају шта да дају у овим серијама. Наметнут им је шаблон и сви се крећу у истом. Послије ових серија човјек се осјети шупље као послије кафанског живота и испразних прича. Голотиња, простаклуци, психологизација која иде само ка томе да разоткрије човјека као неку патологију… Пониженост, општа, у којој не знам ко је горе прошао, мушкарац или жена. Псовке израњају из сваког ћошка, сви стубови друштва су приказани или као развратници или корумпирани људи. Ако постоји нека серија која нуди нешто више од овог јада, пишите…“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Одавно су прошла она златна времена кад се цела нација, у одређено време, налазила испред екрана, пратећи, данас квалитетом недостижне, серије. Све генерације у породици гледале су програм заједно, не стрепећи од, за дечје очи, непримерених сцена – јер их није ни било. А комедије – та најозбиљнија дела седме уметности, биле су – неодољиво смешне! Са одличним глумцима, какве имамо и данас, гледане годинама у безбројним репризним терминима, увек пред бројном публиком.
    Шта могу наши врсни глумци данас? само да се потруде да извуку НЕШТО из јадних сценарија читаних очима редитеља који – као да су са друге планете, и као да праве филмове о америчком друштву и за америчко тржиште (мада сумњам да тако нешто Амери приказују тамо). Јер они, глумци, од тога живе – морају.
    Мени дугогодишњем гледаоцу са одређеним искуством и ставом, довољно је било да погледам по једну епизоду серије “Клан”. Где се радња догађа? У Америци? Јер ово није слика нашег друштва, далеко било. Или “Сенке над Балканом”. Кад сам видела како су представљени Козаци – као црне авети, и како српски официри, прости и пијани, псују, псују… И грешни Стефан Немања , у раљама неког новог умишљеног тумача историје који изгледа као смушени и недефинисани дивљак,… више ни поглед нисам бацила…
    Питам се, како су оваква остварења доживела да се нађу на екранима? Ко одлучује о томе? Не ради се само о “новцу пореских обвезника”, нипошто. Да ли ико, квалификовано, одлучује о уметничкој страи пројекта? За кога су снимане ове серије? Слутим – за страно тржижте, јер треба да дају одређену слику о српском народу, а у Србији да створе конфузију: ко смо ми? Зар смо такви? НИСМО, НИСМО! Верујем г. Зечевићу који каже да су та осварења “едукативна”; она нашој неопредељеној омладини, дакле, треба да дају прве подуке о насиљима сваке врсте, злочинима, употреби дрога, порнографији, простаклуцима?
    Не заговарам цензуру, али и она је добродошла ако је једини излаз из стања које је постало неприхватљиво, бар за већину.

    13

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *