Уништавање моралног коректива

И Словенија је, после Хрватске, „избрисала“ Ану Франк

Трагична судбина Ане Франк, девојчице која је била присиљена да се с породицом крије у скровишту на тавану куће у Амстердаму током немачке окупације, потресла је свет по окончању Другог светског рата. Захваљујући њеном оцу Оту, који је једини преживео ужасе концентрационог логора, Анин дневник преточен је у књигу и објављен 1947. године.

ОБАВЕЗНА ЛЕКТИРА „Дневник Ане Франк“ је од тада преведен на 67 језика и одштампан у преко 30 милиона примерака. Постао је део обавезног штива, па су протеклих деценија уз Ану и њен дневник стасавале генерације тинејџера широм света. Подсетимо, нацисти су прогањали породицу Франк, попут других Јевреја, зато су се крили у тајним просторијама у поткровљу некадашње фабрике Аниног оца. За Ану је била преломница њен 13. рођендан, када на поклон добија дневник, који јој постаје најбољи пријатељ током калварије двогодишњег скривања. Дневнику је поверавала своје мисли, стрепње и наде, документовала догађаје и проблеме који су тиштили и њу и остале принудне становнике склоништа од јуна 1942. до августа 1944. године. Да њихово скровиште Гестапо није „провалио“ захваљујући издаји, Ана Франк би можда преживела. Али није; фебруара 1945. петнаестогодишња Ана умире у концентрационом логору Берген-Белсен.
Троспратница подигнута уз живописни амстердамски канал, у којој су се крили Франкови, претворена је у музеј, а њен дневник је у многим земљама постао радо читана лектира у школи. Тако је било и у некадашњој Југославији, а та пракса је настављена и у државама насталим на тлу бивше СФРЈ.
Бројни експерти се слажу да је, међу књигама о ужасима Другог светског рата, управо „Дневник Ане Франк“ имао пресудан утицај, ако не и најважнији, на обликовање свести о Холокаусту. Друга дела се могу из овог или оног разлога оспоравати, али њен дневник је сведочанство времена. Док друга штива која обрађују период Другог светског рата могу одражавати политичке и друге афинитете аутора или његове прикривене мотиве, такве сумње у случају Аниног дневника, који је био њен лични, приватни запис, никада писан с намером објављивања – напросто нису могуће.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *