Сретењско наравоученије

Српска државност је вишеслојна и полицентрична, те је тако треба и обележавати

Свака држава празнује Дан државности. Датум када се обележава њен „рођендан“, како се обично каже, представља најважнији дан у њеном политичком календару. Међутим, постоји проблем када је државни развој неког народа имао дисконтинуитет, односно одвијао се на више државних колосека. То је случај са Србима који су и у већем делу средњег века имали више држава. Што је још важније, после њиховог гашења услед турског освајања, те дуге владавине окупатора (већ како где, али у некој форми извесно време присутне на свим нашим просторима), српски народ је сукцесивно обновио своју државност у залеђу Јадранског мора (Црна Гора) и у Подунављу (Србија). У наше доба, уз извесна ограничења, то је суштински успео да учини и у делу наших крајева западно од Дрине (Српска). У складу с тим, нормално је да се према својим државама односи с пажњом чији део је и обележавање државности сваке од њих. Но то није разлог за запостављање националних државних темеља и историјског јединства свесрпског простора, што се, без обзира на много позитивнији однос према Стефану Немањи, и даље чини.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *