Шмит у босанском троуглу

Политичар из Баварске кога је Берлин предложио за новог високог представника у БиХ требало би да искористи своје добре везе са „лијепом њиховом“ како би се поново успоставило партнерство Сарајева и Мостара на штету Бањалуке

Хоће ли, у складу са званичним предлогом Бундестага да Валентина Инцка на протекторским пословима у Сарајеву наследи баварски политичар Кристијан Шмит, дејтонска творевина добити новог високог представника с простора који је у периоду од Аншлуса 1938. до слома 1945. чинио немачки Трећи рајх? Извесно је да ће кандидату најмоћније државе Европске уније бити упаљено „зелено светло“ у Савету за спровођење мира у БиХ у коме западни „пријатељи Босне“ имају већину, после чега би његово именовање на нову дужност требало да потврди и Савет безбедности Уједињених нација.

ДОГОВОР РУСИЈЕ И НЕМАЧКЕ? Приликом процедуре постављања ранијих управитеља Босне овај прелазак на последњу инстанцу на Ист Риверу је, због консензуса свих релевантних међународних фактора, био чисто формалан, међутим, овог пута ствари изгледају нешто другачије.
Проблем због којег се именовање некадашњег немачког министра пољопривреде на дужност Инцковог наследника још увек не може представити као готова ствар јесте чврст став Москве да је „неопходно затворити канцеларију ОХР-а у Сарајеву пошто БиХ није потребан протекторат у виду високог представника“. С обзиром на то да Русија има право вета у Савету безбедности, јасно је да без њене сагласности (макар у виду суздржаности амбасадора ове земље приликом гласања) Шмитова кандидатура не може проћи, па се поставља питање хоће ли Кремљ у овом случају покварити амбициозне „босанске планове“ својих партнера из гасовода „Северни ток“. С друге стране, појављују се и спекулације да су Москва и Берлин, пре објављивања Шмитове кандидатуре, наводно постигли компромисни „дил“ који уважава интересе обе стране.
Интересантно је да је, након озваничења кандидатуре посланика баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) у Бундестагу за наследника „вечитог“ аустријског комесара у Сарајеву, амбасада Руске Федерације у БиХ саопштила да ова земља „није променила став о потреби затварања ОХР-а“, а ни од виших инстанци није – бар до тренутка док пишемо овај текст – стигла било каква званична информација или полузванични сигнал да ће највећа држава света одступити од свог досадашњег става према проблему високог представника. Наравно, то не мора да значи и да ће Москва блокирати именовање кандидата Берлина у Савету безбедности. Могуће је, чак и врло вероватно, да ће њени дипломати кроз преговоре, не само с немачким предлагачима већ и с осталим западним факторима, покушати да пронађу решење прихватљиво за обе стране (Русију и Запад), али Кремљ, барем до даљег, не жели да открије карте и обзнани какву ће позицију заузети када о Шмитовом новом запослењу буде одлучивано на Ист Риверу.
Немачка је пак пожурила да отклони сумње да је о кандидатури Кристијана Шмита – у тренутку када с новом администрацијом Џозефа Бајдена у САД настоји да обнови покидане савезничке везе – постигла сепаратни договор с Русијом. Тако је Министарство спољних послова из Берлина у саопштењу нагласило да се та кандидатура „одвија у координацији с међународним партнерима и члановима Управног одбора Савета за спровођење мира у БиХ“. Дакле, и с представницима Вашингтона и осталих западних пријатеља Босне; а опет, пошто је и Русија члан дотичног Савета, овим саопштењем се макар индиректно наговештава и да су вршене консултације и с њеним дипломатама у овом телу.

ЕКСПЕРТ ЗА БиХ Најављеног наследника Валентина Инцка за нови посао препоручује добро познавање стања у БиХ, коју је као министар пољопривреде Немачке посетио 2016. године када се састао и с Милорадом Додиком. Претходно је позицију „експерта“ стекао као представник коалиције ЦДУ/ЦСУ за питања одбрамбене политике који се бавио ратом у БиХ, а затим и током мандата државног секретара у Министарству одбране чији задатак је био да брине о активностима Бундесвера у оквиру мировне мисије снага ЕУФОР Алтеа у дејтонској творевини.
За овог адвоката и актуелног потпредседника ЦСУ-а кажу да је током досадашње каријере изградио добре везе с Американцима, Британцима и Израелцима. Из чега се може наслутити и да је његова кандидатура тешко могла бити иницирана мимо знања, а самим тим и супротно интересима, Вашингтона и Лондона. Хер Шмит ужива и репутацију „пријатеља Хрватске“, која га је одликовала орденом „оца домовине“, злогласног србофоба Анте Старчевића.
Та блискост овог баварског политичара са званичним Загребом, као и спекулације о дилу Москве и Берлина забринули су босанског родољуба Жељка Комшића, члана Председништва БиХ. Он је поручио да је „боље да се ништа не дира, него да се дају уступци Русији како би Шмит био изабран за високог представника“. За разлику од Комшића, Бакир Изетбеговић је најављени долазак потпредседника ЦСУ-а у град на Миљацки оценио као „добар потез“. Уз констатацију да је „било ко ко долази из Немачке пријатељ ове земље“.

Шварц Шилинг подржава кандидатуру Шмита Некадашњи високи представник у БиХ и босански лобиста Кристијан Шварц Шилинг оценио је да кандидатура Кристијана Шмита показује интерес Немачке и „међународне заједнице“ да „новим снагама и новом политиком поново добију на утицају у Босни и Херцеговини“. Одбацио је као „неразумљиве злонамерне тврдње“ оних који су кандидатуру баварског политичара окарактерисали као „једнострани поступак“ или „тајни договор с Русијом“. Мада инсистира да дејтонска творевина „мора да промени Устав уколико жели да изађе из слепе улице“, Шилинг, попут Данијела Сервера, сматра да то не може да учини високи представник путем коришћења бонских овлаштења, већ само „домаће снаге“ у БиХ.

ИСТОРИЈСКИ КОНТИНУИТЕТ Мада се може сумњати у искрено пријатељство Немачке према БиХ, нема сумње да у политици ове државе (као и Аустрије) у односу на некадашњи Босански пашалук постоји континуитет још од времена кад је Кајзерова царевина подржавала курс савезничке Аустроугарске монархије у најпре окупираној а затим и анектираној земљи на брдовитом Балкану. Ту политику форсирања савезништва исламског и католичког становништва како би се сузбио утицај неподобних православних Срба наставио је и Трећи рајх кроз прихватање Павелићевог третирања муслимана као „хрватског цвијећа“, да би у новим међународним околностима и „демократско-либералне“ владе у Берлину и Бечу остале привржене овим старим идејама решавања проблема у Босни.
Није, верујемо, нимало случајно што је Шмит четврти „протектор“ који стиже у БиХ (пре Инцка су тај посао обављали још један Аустријанац Волфанг Петрич и Немац Кристијан Шварц Шилинг) из једне од две немачке државе које су, као што смо већ рекли, у периоду од 1938. до 1945. чиниле Трећи рајх. Тешко је замислити да је предложен на ову дужност да би променио традиционални однос берлинске политике према народима из босанског троугла. Од Баварца се очекује да, искористивши своје добре везе с Хрватима, обнови савезништво међу посвађаним партнерима у Федерацији БиХ, односно да истргне Драгана Човића из загрљаја с Додиком и врати га у – гледано из визуре Немачке и осталих глобалистичких центара – пожељну заједницу с Изетбеговићем.
Реализација овог задатка, због огромног неповерења које карактерише односе Мостара и Сарајева, сигурно неће бити лака, али ће носилац Старчевићевог ордена из Обернзена учинити све да убеди Хрвате да – слично Вашингтонском споразуму из 1994 – ускладе (или боље речено, подреде!) своје интересе жељама моћних савезника. Могуће је да ће им бити понуђено да, у пројекту уставне трансформације БиХ у „функционалну државу“, добију већи степен самосталности хрватских региона. Заузврат би, уз одустајање од сарадње са РС, прихватили јачање неких елемената централне власти на рачун развлашћених ентитета и кантона. Чиме би били створени неопходни услови за жељени улазак БиХ у НАТО.

БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА Ово је, наравно, за сада само хипотетички сценарио, а остаје да се види хоће ли Шмит свој ауторитет робусног високог представника, иза кога стоје поново усклађени атлантски партнери, доказивати коришћењем „одлеђених“ бонских овлашћења. Којима би, уз претпоставку да ће челници ХДЗ-а БиХ лећи на руду, били санкционисани искључиво непослушни Додик и његови сарадници. Истовремено би баварски комесар настојао да успостави што чвршћу сарадњу с „разумном опозицијом“ мањег ентитета, и охрабри је да „преузме свој део одговорности“ у процесу доношења новог устава БиХ.
Ипак, треба сачекати и видети да ли ће немачки кандидат приликом гласања на Ист Риверу добити зелено светло од Москве. А тек после тога ћемо видети и да ли ће, уколико ступи на дужност осмог по реду високог представника у БиХ, при обављању задатака потпуно игнорисати ставове Русије. Али и интересе највећег народа с простора некадашње Југославије.