Последњи удар Валентина Инцка

Захтев одлазећег високог представника у БиХ да парламент РС одузме раније додељена одликовања Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић у функцији је нових покушаја да се српском народу наметне колективна кривица за злочине

Одлазећи високи представник Валентин Инцко одлучио је да – пре него што напусти добро плаћени посао током кога је мало шта конкретно урадио на стварном побољшању стања у БиХ – покуша да поврати ауторитет новим нападом на своју опсесивну мету, Републику Српску.

ПИСМО СКУПШТИНИ РС Дипломата из Клагенфурта – који се током више од деценију дугог комесарског посла у граду на Миљацки није ни трудио на направи какав-такав баланс у третирању супротстављених народа у Босни, већ је све проблеме проналазио у Србима и њиховом „сепаратистичком“ руководству Милорада Додика – пресавио је табак и упутио писмо председнику Народне скупштине РС Недељку Чубриловићу.
А у том писму је затражио од парламента мањег ентитета БиХ да у року од три месеца „поништи повеље и одликовања додељена осуђеним ратним злочинцима Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић, чији су поступци током оружаног поступка шокирали свет и узроковали незамисливе људске патње“.
Није то, међутим, била једина отровна стрела коју је том приликом протектор из Аустрије одапео на РС. Демантујући оптужбе из Српске да је овим писмом покушао да српском народу наметне колективну одговорност за злочине, он је заправо кроз цинично објашњење потврдио да је управо то био један од циљева његовог обраћања председнику Народне скупштине у Бањалуци.
„Нисам ја, већ је Народна скупштина РС 24. октобра 2016. наметнула српском народу тежак терет кривице, када је у име српског народа одликовала три особе осуђене за ратни злочин. Из поштовања према жртвама и њиховом достојанству, али и да бих ослободио Србе тог терета, упутио сам писмо председнику Скупштине РС да повуче тај корак“, појаснио је Инцко.
Дакле, након што је српском народу, преко одлука његових представника у парламенту, пришио терет колективне кривице за „злочине“ који су починили његови ратни лидери осуђени од стране „објективног“ Хашког трибунала, Инцко се одмах потрудио да га, кроз своју иницијативу, „ослободи“ тог тешког терета.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Писање господина Бесаровића из седмице у седмицу у Печату подсјећа на најбољу традицију комунистичког денунцирања свих политичких неистомишљеника и у сврси је политичког маркетинга Милорада Додика. Текстови су препуни инсинуација и непровјерених нагађања и прича о кооперативној опозицији. Једно треба бити јасно читаоцима Печата, а због којих и пишем овај коментар, у Републици Српској је свеопшти консензус по питању опстанка наше, очинским сузама и крвљу створене Републике Српске. Када би само Милорад Додик био гарант опстанка Републике Српске да ли то онда значи да ћемо ми постојати само док је Додик жив, а то је у најбољем случају још 30-40 година, јер ни он не може против биологије. Ово су дефетистички и погубни ставови господина Бесаровића. Није истина да је Додик створио Републику Српску нити је истина да је то учинио било који политичар а још понајмање да Република Српска опстаје захваљујући Додику већ је то искључиво заслуга нашег народа. Живјеће Република Српска и послије свих нас. У то не треба сумњати. Овакве пропагандне текстове треба избјегавати у широком луку. Ово вам пише човјек који живи у Републици Српској, у Бањој Луци, и чији је отац погинуо у стварању Републике Српске, и који вам свједочи да ситуација уопште није оваква каквом је представља господин Бесаровић.
    Номенклатура око Милорада Додика се толико опустила да Републику Српску сматра приватном државом. Колико год био опасан спољашњи непријатељ овај унутрашњи саткан од странчарења, партократије, корупције, осионости ће много прије исцрпити све снаге. Унутрашњи живот је наш имуни систем од којега се бранимо од спољашњих непријатеља.
    За крај – ни један политичар, ма како се он звао, није гарант опстанка Републике Српске, већ смо то ми – њен народ, њен крвоток.

    Чувамо Републику Српску до уједињења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *